Dana 11. juna u Odesi je održan samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa, uz učešće Ukrajine, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Albanije, Severne Makedonije i Slovenije. Pre početka samita u Odesi, predsednik Volodimir Zelenski, zajedno sa učesnicima događaja, odao je počast palim braniocima Ukrajine.

Tokom samita, svaki učesnik je izneo svoje viđenje situacije u regionu u kontekstu rusko-ukrajinskog rata. Nakon diskusije, usvojena je zajednička deklaracija u kojoj se navodi da su učesnici samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa potvrdili svoju podršku Ukrajini na njenom putu ka punim evroatlantskim integracijama, uključujući članstvo u NATO-u, i pozvali međunarodnu zajednicu da pojača sankcije protiv Ruske Federacije.

Lideri zemalja Jugoistočne Evrope osudili su invaziju Rusije na Ukrajinu. Učesnici samita su priznali i podržali napore Ukrajine da pronađe diplomatski put ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru. U tom kontekstu, ponovo su potvrdili svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i ponovili svoju posvećenost pružanju sveobuhvatne i kontinuirane podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno.

Potpisnici Deklaracije su takođe pozvali sve zemlje da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije.

Tekst Deklaracije naglašava važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Uslovi za postizanje mira su potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme, prekid neprijateljstava i rata uopšte. Buduće članstvo Ukrajine, Moldavije i zemalja Jugoistočne Evrope u EU je od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost, bezbednost i prosperitet regiona u celini.

Članstvo u NATO-u ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu u smislu odnosa troškova i koristi. Učesnici samita su naglasili strateški značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost, uključujući bezbednost hrane, i obavezali su se na jačanje regionalne pomorske saradnje, pomorske bezbednosti, povezanosti i slobode plovidbe, kao i zaštite kritične infrastrukture. Zajednički dokument naglašava da ukrajinski poljoprivredni proizvodi moraju imati slobodan i siguran pristup svetskim tržištima. „Ruski napadi na trgovačke brodove, civilne luke i povezanu infrastrukturu, kao i povrede suverene teritorije drugih zemalja, uključujući vazdušni prostor, su neprihvatljivi“, navodi se u deklaraciji.

Napomenuto je da je energetska infrastruktura Ukrajine i dalje meta ciljanih i sistematskih napada Rusije, te da su poboljšana regionalna koordinacija i robusne veze sa elektroenergetskom mrežom važne za ublažavanje uticaja ovih napada i jačanje energetske bezbednosti u regionu.

Deklaraciju su potpisali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednica Republike Moldavije Maja Sandu, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković, premijer Republike Bugarske Rosen Železkov, premijer Grčke Republike Kirijakos Micotakis, predsednica Parlamenta Republike Albanije Eliza Spiropali, prvi potpredsednik Vlade i ministar životne sredine i prostornog planiranja Republike Severne Makedonije Izet Medžiti i potpredsednica Vlade - ministarka spoljnih i evropskih poslova Republike Slovenije Tanja Fajon.

Međutim, zajedničku izjavu nije potpisao predsednik Srbije. A. Vučić je novinarima rekao da je jedini koji nije potpisao deklaraciju samita „Ukrajina - Jugoistočna Evropa“ i da time „nije izdao Rusiju, za razliku od ostalih učesnika samita, koji su spremni da prihvate sve što je usmereno protiv Rusije, sve što mogu“. Dodao je da Srbija štiti interese međunarodnog javnog prava, uvek vodeći se sopstvenim interesima. Takođe je napomenuo da Ukrajina nije pozvala Kosovo na samit u Odesi, ističući svoje poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.

Podsetimo se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put posetio Ukrajinu tokom rata punih razmera. Tokom svog govora na samitu, Vučić je izjavio da Srbija čvrsto podržava teritorijalni integritet Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom. Zemlja je spremna da pomogne u obnovi jednog ili dva ukrajinska grada ili regiona. Predsednici Ukrajine i Srbije takođe su vodili bilateralne razgovore u formatu tet-a-tet. Prema rečima Vučića, Srbija i Ukrajina treba da završe sporazum o slobodnoj trgovini, koji je odložen prvo zbog pandemije COVID-19, a zatim i zbog rata. Lideri su razgovarali o putu Ukrajine i Srbije ka integraciji u EU i bilateralnoj saradnji.

Volodimir Zelenski je pozvao Srbiju da se pridruži obnovi Ukrajine, zahvalivši joj na inicijativi da preuzme pokroviteljstvo nad obnavljanjem nekoliko ukrajinskih naselja i da učestvuje na međunarodnoj Konferenciji o obnovi Ukrajine, koja će se održati 10. i 11. jula u Rimu.

Predsednik Ukrajine se sastao i sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. V. Zelenski smatra da su ultimativni zahtevi ruske strane neprihvatljivi i da kao odgovor na očigledno odugovlačenje rata od strane Moskve, svet mora preduzeti efikasne korake kako bi izvršio pritisak na Rusiju. Lideri su takođe razgovarali o odbrambenim potrebama Ukrajine, pre svega u artiljerijskim sistemima i municiji. Hrvatska je ukupno već obezbedila 13 paketa vojne pomoći. Pored toga, razgovarali su o nastavku saradnje u rehabilitaciji i lečenju ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, kao i u oporavku dece. Ove godine, u oktobru, Hrvatska će organizovati prvu međunarodnu konferenciju o podršci ukrajinskim veteranima.

Tokom samita, predsednik Ukrajine je naglasio opasne planove Rusije da zauzme Odesu i uspostavi potpunu kontrolu nad Moldavijom preko Pridnjestrovlja. Stoga ne čudi što se Volodimir Zelenski prvo sastao sa moldavskom predsednicom Majom Sandu i rumunskim predsednikom Nikušorom Danom u trilateralnom formatu, koji omogućava produbljivanje bezbednosne, energetske i ekonomske saradnje između zemalja. Glavne teme razgovora bile su regionalna stabilnost, suzbijanje hibridnih pretnji i sajber bezbednost, energetska bezbednost, prekogranična saradnja, logistička povezanost, vojno-tehnička saradnja i evropske integracije. Posebna pažnja je posvećena podršci Moldaviji, jer stabilnost u regionu zavisi od bezbednosti ove zemlje. Pored toga, tema je bila jačanje sankcija protiv Rusije i zajedničke akcije koje bi trebalo da primoraju Moskvu na pravedan mir. Strane su takođe razgovarale o podršci zajedničkom kretanju Ukrajine i Moldavije ka članstvu u Evropskoj uniji. Među ostalim važnim temama sastanka bili su infrastrukturni projekti, posebno izgradnja autoputa koji povezuje Ukrajinu, Moldaviju i Rumuniju, kao i razvoj železničke infrastrukture. Ukrajina će nastaviti da pomaže Moldaviji kako bi sprečila energetsku krizu i sprečila pritisak Rusije. Kijev je spreman da pruži sveobuhvatnu podršku Kišinjevu kako Moskva ne bi koristila energetsku ucenu kao sredstvo za pritisak na zemlju. Predsednica Maja Sandu je dodala da Moldavija sarađuje sa institucijama Ukrajine i Rumunije kako bi se suprotstavila ruskim hibridnim pretnjama. Prema njenim rečima, takva saradnja sprečava Rusiju da pokuša da destabilizuje političku situaciju u zemlji.

Tako je Odeski samit „Ukrajina - Jugoistočna Evropa“, koji je četvrti u ovom formatu nakon sastanka u Atini (Grčka) 2023. godine, u Tirani (Albanija) i Dubrovniku (Hrvatska) 2024. godine, pokazao podršku Ukrajine u njenoj borbi protiv ruske agresije. Jugoistočna Evropa je jedan od glavnih ciljeva Rusije, koja vodi rat protiv Ukrajine, pokušava da destabilizuje Moldaviju i Rumuniju, i druge zemlje u regionu. Stoga je zajednički zadatak država regiona da se odupru agresiji i dovedu Rusiju u poziciju u kojoj će Moskva morati da traži mir, a ne načine za nastavak rata. Jedan od važnih zadataka je međusobna podrška država regiona na putu ka EU i NATO-u – udruženjima koja pomažu Evropi da bude jaka i konkurentna. Pored toga, deklarisani razvoj regionalnog partnerstva jača međunarodni položaj Ukrajine i zemalja regiona i pojačava sposobnost Kijeva da se odupre ruskom agresoru.

Levčenko Aleksandar – Ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH u 2010.-2017., konzul Ukrajine u Beogradu u 1993.-1997., pripravnik na filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta u 1984.-1985.