Zajedno sa izborima za poslanike Evropskog parlamenta, 9. juna ove godine, održaće se i lokalni izbori u Mađarskoj.

Ujedinjena opozicija 2019. godine, na lokalnim izborima u Budimpešti, ubedljivo je pobedila FIDES-ovog kandidata. Tada je opozicija pobedila u 14 od 23 distrikta u Budimpešti i osvojila većinu u Gradskom veću. Pobedili su u svim mestima gde je nastupala jedinstveno, dok u mestima gde nije bila ujedinjena pobedio je FIDES. Ovo je bio prvi veliki poraz od dolaska FIDES-a na vlast 2010. godine.

Tri godine kasnije, u aprilu 2022. godine, na parlamentarnim izborima, ujedinjena opozicija pretrpela je poraz, a Viktor Orban je osvojio svoj četvrti mandat i time postao premijer sa najdužim stažom u EU. Nakon ovih izbora, došlo je do cepanja opozicione koalicije i pada podrške birača.

Ankete predviđaju pobedu sadašnjeg gradonačelnika Budimpešte, Gergelja Karačonja kandidata koalicije levog centra. Iako je izbor Karačonija skoro izvestan, teško da će ova opoziciona koalicija zadršati većinu u Gradskom veću zbog promene izbornog zakona (nedavne FIDES-ove izborne reforme po kojoj će se glasati po proporcionalnom izbornom sistemu). To će biti novi izazov za opoziciju.

Gergelj Karačonj/Foto: © European Union, 2024, CC BY 4.0, via Wikimedia Commons

Nedavno se na mađarskoj političkoj sceni pojavila nova politička partija TISA (TISZA) koju je osnovao Peter Mađar, četrdesettrogodišnji advokat, i koja prema anketama može da osvoji 6 od ukupno 21 poslaničkog mandata koliko pripada Mađarskoj u Evropskom paralamentu. Mađar je od 2010. godine bio funkcioner u Ministarstvu spoljnih poslova, zatim u stalnoj delegaciji Međarske u EU, a od 2015. bio je angažovan u kabinetu premijera. Uprkos svojoj dugogodišnjoj karijeri člana rukovodstva FIDES-a ostao je nepoznat u javnosti. To se promenilo nakon što je objavio kompromitujuće snimke razgovora svoje tadašnje supruge, inače, ministarke pravde u Orbanovoj Vladi, a koji se odnose na korupciju. Ubrzo nakon toga ona je podnela ostavku. Mađar, je takođe podneo ostavke na sve funkcije. U tom trenutku njegov potez se tumačio kao raskol unutar FIDES-a.

Mađar je organizovao brojne proteste, uključujući proteste u Budimpešti i Debrecinu, jednom od glavnih uporišta FIDES-a. Na ovim skupovima nije bilo predstavnika drugih opozicionih partija. Njegova kritika se ne odnosi samo na vladajuću partiju, već i na opozicione, optužujući ih da su napustili svoje birače, posebno u ruralnim delovima zemlje. Kritikujući vladajuću partiju na skupu u Debrecinu, pred oko 10 000 ljudi, rekao je da vladina propaganda pokušava da diskredituje njegov pokret nazivajući ga „medijskim hakerom u centru Budimpešte“.  Kampanju za Evropski parlament uglavnom vodi po ruralnim delovima Mađarske, što je očigledno dalo rezultate, jer je njegova partija, nova na političkoj sceni, za veoma kratko vreme dospela na drugo mesto po popularnosti, odmah iza vladajućeg FIDES-a. Pored upliva u biračko telo FIDES-a Mađar ima potencijal da privuče i deo opozicionih birača. Mađar je u nedavnom intervjuu za Asošiejted pres rekao da predstojeće glasanje predstavlja „uvod” za njegov planirani nastup na mađarskim nacionalnim izborima 2026.

Peter Mađar/Foto: Révész Gábor, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons

U ovom sazivu Evropskog parlamenta, FIDES ima 12 poslanika, komesar za proširenje Oliver Varhelji pripada ovoj partiji. U sledećem sazivu Mađarska će imati 21 poslanika u Evropskom parlamentu. U ovom trenutku, nakon izlaska iz poslaničkog kluba Evropske narodne partije (EPP), FIDES-ovi poslanici pripadaju poslaničkoj grupi nezavisnih poslanika. Ove godine u aprilu, Mađarska je bila domaćin skupa konzervativaca i suverenista. Ukoliko se ova vrsta saradnje nastavi moguće je da će u narednom sazivu EP poslanici FIDES-a biti deo ekstremno desne grupe Identitet i demokratija ili nešto manje radikalnim Evropskim konzervativcima i reformistima.

Poslednjih godina dolazilo je do brojnih nesuglasica između EU i Mađarske. Evropski parlament je 2022. godine, usvojio Rezoluciju kojom se osuđuje stanje demokratije u Mađarskoj i u kojoj se, između ostalog navodi da je Mađarska postala hibridni režim izborne autokratije. Iako preti da će blokirati pomoć Ukrajini i sankcije Rusiji, Orban to do danas nije uradio. U svom godišnjem televizijskom obraćanju u februaru mesecu ove godine rekao je: “Pred nama su velike mogućnosti. Svetska politička scena na kraju godine imaće potpuno drugačiju sliku nego na početku godine”. Dodao je i da “Ne možemo da se uključimo u izbore u drugim zemljama, ali zaista bismo voleli da se predsednik Donald Tramp vrati na mesto predsednika”. Uprkos naporima EU da obuzda Mađarsku, Orban veruje da će imati nove saveznike.
 

Prema anketama očekuje se rast krajnje desnice, populista i konzervativaca na izborima za Evropski parlament, ali ne u onoj meri da bi mogli da ugroze sadašnju koaliciju koju čine Evropska narodna partija (EPP), Partija evropskih socijalista (PES), Zelene partije i Obnovimo Evropu.