U Ukrajini se 1. oktobra obeležava Dan branilaca i braniteljki otadžbine. Ovaj praznik je uveden 2014. godine u čast hrabrosti i herojstva branilaca i braniteljki nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Ukrajine, kao i vojnih tradicija i podviga ukrajinskog naroda i radi daljeg jačanja patriotskog duha u društvu.

Ovaj dan se povezuje sa ukrajinskim tradicionalnim verskim praznikom Pokrova Presvete Bogorodice koja je i zaštitnica od neprijatelja. Bogorodicu su veoma poštovali Kozaci, a Pokrov za njih je bio jedan od najvećih praznika. Kozačke tradicije čuvaju i razvijaju današnji branioci i braniteljke Ukrajine.

Dan branilaca i braniteljki je, pre svega, praznik onih koji brane nezavisnost i zahvaljujući kojima mi imamo mogućnost da radimo, stvaramo, odmaramo se, odgajamo decu.

Na današnji dan Ukrajinci odaju počast braniocima i braniteljkama savremene Ukrajine, kao i ukrajinskim herojima različitih epoha. Vojnici vremena, kog smo i mi svedoci, umnožavaju slavne hiljadugodišnje ukrajinske vojne tradicije.

Tokom revolucije 1917–1921. i raspada Ruskog carstva, počele su da se oživljavaju tradicije vojno-kozačke zajednice. One su postale osnova za izgradnju oružanih snaga naše države, naime Ukrajinske Narodne Republike i Zapadno-ukrajinske Narodne Republike. Prva takva jedinica bio je Ukrajinski kozački puk nazvan po Bogdanu Hmelnickom, osnovan u maju 1917. Kasnije su nastale formacije koje su dobijale imena u čast drugih istaknutih kozačkih vođa - Petra Dorošenka, Maksima Zaliznjaka, Kostje Gorđijenka, Ivana Mazepe. Kozački „otisak“ je sačuvan u nazivima: Sečovi strelci, Zaporoška grupa, Serđutska divizija, Hajdamački pukovi i Slobodni Kozaci.

Kozačke vojne tradicije tokom Ukrajinske revolucije primetne su i u vojnim simbolima (zastave, odlikovanja), nazivima vojne opreme (oklopni vozovi „Horticja“, „Zaporožac“, „Polubotok“ i drugi), nazivima brodova (krstarica „Hetman Ivan Mazepa“, topovnjača „Zaporožac“). Često su borci brijali glave u stilu Kozaka, ostavljajući samo pramen kose koji se zvao čub-oseledec.

U Drugom svetskom ratu, Ukrajinci su se borili protiv nacizma u redovima Crvene i Ukrajinske ustaničke armije, drugi u armijama antihitlerovske koalicije. Na taj način su zbog nejedinstva između različitih država Ukrajinci različito doživljavali neprijatelja. Za jedne je to bio isključivo nemački fašizam, a drugi, iz zapadne Ukrajine, podjednako su doživljavali Hitlera i Staljina. Na kraju krajeva Drugi svetski rat su u septembru 1939. godine započela ova dva krvava diktatora, i za manje od dve godine, stanovništvo zapadnih regiona današnje Ukrajine iskusilo je sve strahote staljinizma - zatvore, mučenja NKVD-a, pogubljenja i GULAG.

Ljudi iz različitih delova Ukrajine i Ukrajinci sveta, koji su bili u redovnim vojskama ili su postali partizani, služili u pomoćnim formacijama ili na frontu, prošli kroz ceo rat ili poginuli u bici, borili su se rame uz rame sa drugim narodima protiv nacizma. Ukrajinci su bili među onima koji su podigli zastave i iznad Rajhstaga i na ostrvu Ivo Džima. Vojnici Ukrajinske ustaničke armije uzeli su oružje da zaštite Ukrajince od oba totalitarna režima – nacističkog i komunističkog. Borili su se za obnovu ukrajinske državnosti, sledeći kozačke vojne tradicije. Dan stvaranja Ukrajinske ustaničke armije je takođe simboličan – 14. oktobar 1942. godine, koji je tada padao na Pokrov Presvete Bogorodice. Borba ove armije bila je nastavak ukrajinskog oslobodilačkog pokreta iz perioda Ukrajinske revolucije 1917–1921, podzemne Ukrajinske vojne organizacije i Organizacije ukrajinskih nacionalista 1920-ih i 1930-ih. Rat na dva fronta sa Nemcima, a zatim i sa kazniteljima NKVD-a.

Volodimir Tolkač/foto: Demostat

Trenutna ruska agresija oblikuje i očvršćuje ukrajinsku naciju. Herojstvom, hrabrošću i posvećenošću, današnji branioci i braniteljke su osvojili najviši nivo poverenja među Ukrajincima i uživaju poštovanje u svetu.

Ukrajinska vojska je postala jedna od najspremnijih za borbu. Danas, kao i vekovima, naši branioci i braniteljke predstavljaju štit Evrope.

Dužnost svakog Ukrajinca je da bude snažna pozadina naše vojske, da jača i podržava naše branioce maksimalnom posvećenošću i da približava Pobedu.

Uspešno se odupiremo agresoru koji javno kleveta i ismeva norme međunarodnog prava. Uz podršku naših partnera koji dele naše vrednosti, približavamo se pobedi Ukrajine i miru u Evropi, neizbežnoj odgovornosti Rusije kao države agresora za brojne zločine počinjene nad decom, ženama, našim roditeljima samo zato što smo Ukrajinci.

Međutim, nije sve tako jednostavno u našem vremenu totalne globalizacije i interneta, veštačke inteligencije. Danas se suočavamo sa hibridnim ratom kakav čovečanstvo nikada ranije nije videlo. Danas stotine i hiljade mirnih Ukrajinaca ginu od ruskih raketa i dronova, koji su već usmereni na evropske gradove i zasada plaše mirnu Evropu. ZASADA…

Danas se krše sami demokratski principi, kada slobodno izražavanje narodne volje, referendum, postaje oružje teritorijalnih osvajanja agresora. Kada se pravo na život zamenjuje pravima „naroda koji govori ruski jezik“. I upravo zbog toga idu da ubijaju u susednoj državi i one koji govore ruski i one koji smatraju ukrajinski svojim maternjim jezikom.

I zato se dužnost da se bude branilac svoje Domovine danas tiče svih – i mladih i starih. Oni koji ne mogu da drže oružje čine sve da spreče širenje laži ruske propagande po svetu, rade na tome da demokratski principi budu na dobrobit čoveka, a ne na njegovo uništenje, da religija ne postane oružje u rukama ruskog fašizma, da se ideologija superiornosti i bogodanosti jednog naroda ne širi. Kao što je rekao novopečeni Firer: „Mi ćemo otići u raj, a svi ostali će umreti“. Da, mi smo drugačiji, ali ne gori. Branimo svoju zemlju, svoju domovinu.

Zahvaljujemo svima koji brane našu nezavisnost i sećamo se svakoga ko je dao svoj život za Ukrajinu. Naša zahvalnost Snagama bezbednosti i odbrane Ukrajine nije nešto apstraktno i bezlično, jer svako od nas ima rođake, prijatelje i kolege koji su stali u odbranu zemlje i slobode.

Zahvaljujemo se svim demokratskim snagama koje nam pomažu da zaštitimo našu budućnost, našu zajedničku budućnost.