Studenti i cela akademska zajednica i dalje su jedinstveni i odlučni da istraju do ispunjenja zahteva, pa imamo razloga da proslavimo pet meeseci od početka protesta. Studenti su prepoznali da postoji problem u društvu, da su nam institucije okupirane, uzurpirane od strane jednog čoveka koga su u početku nazvali nenadležnim za ispunjenje njihovih zahteva – videli su da jedino ako se vrati nadležnost u instiucije gde svako radi svoj posao, mi građani možemo da se osećamo sigurno i lepo u svojoj zemlji. To na početku razgovora sa Tamarom Bajčić u podkastu “Pola sata Demostata” kaže profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociološkinja Milica Vesković Anđelković.

Objašnjava da ti mladi ljudi ne žele da idu iz svoje zemlje, zato uporno traže ispunjenje zahteva kao uslov za zdravo društvo, neokupirano koje garantuje slobodu. 

- To je društvo koje bi se držalo Ustava kršenog poslednjih decenija. Možemo ih nazvati i ustavobraniteljima, ustali su u odbranu ustavnog poretka. Iako se iz redova režima čuje da oni blokirajući nastavu ne dozvoljavaju drugima pravo na obrazovanje, inače garantovano Ustavom, mi znamo da ako nemate pravo na život, nemate ni na obrazovanje. Prvo svi mora da budu bezbedni, da se osećaju sigurno, pa tek onda da razmišljaju o tome šta će studirati, kako i čime će se u životu baviti. Zato su studenti, posle tragedije u Novom Sadu i pokretanja protesta i dalje istrajni da grade zdravo društvo u kome su spremni da žive. Profesori su uz njih, tu da im budu oslonac, pruže savet  koliko je to u našoj moći iako ih često ne razmemo jer oni imaju potpuno drugačiji algoritam ponašanja i viziju toka protesta – kaže  Milica Vesković Anđelković i potvrđuje da većina studenata pre ovih protesta nije videla svoju budućnost u zemlji, ali da žele da ostanu ovde ukoliko se postigne ustavnost našeg sistema.

Iako je nešto pre protesta predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objašnjavajući nameru vlasti da bez akreditacija dovedu visokoškolske ustanove iz inostranstva, tvrdio da je glavni razlog odlaska mladih iz Srbije to što im domaći fakulteti nisu dobri, profesorka ističe da to uopšte nije tačno. I sama je radila više istraživanja koja su pokazala da posle finansijskih, mladi teže i bolje uslove života.

- Naravno da su za studente prirodnih nauka važne bolje opremljene laboratorije, to je takođe bio jedan od razloga za odlazak, dok sa društvenjacima nemamo problem, Srbija im je laboratorija uživo već decenijama ako ne i čitav vek unazad. Treći razlog za odlazak iz zemlje je vladavina zakona, problem sa korupcijom, sa kršenjem ustava i ostalih zakona, uopšte, nesigurnost. Ako to imamo u vidu, onda vidimo motive koji su pokrenuli ovaj, sada već opštenarodni pokret. Oni grade državu u kojoj žele da žive. Ne ruše, kako čujemo sa režimske strane, odavno je srušena, od trenutka kada su institucije uzurpirane i kada se nalaze u rukama jednog čoveka. Studenti rade na tome da uspostave sigurnu, zdravu državu koja će za svakog biti poželjno mesto stanovanja. Režim za sada ne pominju, odbijaju iz nekog razloga, ali kada budu prihvatili da ovaj sadašnji ne može da im ispuni zahteve verujem da će u jednom trenutku postati problematičan za njih – objašnjava Vesković Anđelković i dodaje da žele da oslobode medije i društvo, da naprave jedan prijatniji ambijent za život i onih koji ih podržavaju i drugih koji to ne čine.

Neuspelo izazivanje podele

Ono što se dešava u ovom trenutku, pretnje i pozivi na hapšenje rekotora Beogradskog univerziteta, povređivanje dekanke u Nišu – to je napad na univerzitet, a kad je napadnuta jedna autonomna institucija, niša u kojoj postoji sloboda mišljenja i delanja, onda niko više nije bezbedan, ocenjuje sagovornica Demostata. Agresija prema prosveti, univerzitetskim radnicima ukazuje da je čitavo društvo zarobljeno, pod nadzorom jednog čoveka i da se svi osećamo nebezbedno. Komentarišući pritisak koji režim vrši neisplaćivanjem zarada zaposlenima u obrazovanju, kaže da je to poslednja mera koju je režim Aleksandra Vučića primenio na prosvetu u celini, što se nije dešavalo ni u vreme Slobodana Miloševića.

- Režim nije imao drugi način da ućutka studente sem da napravi podelu između njih i nastavnika. Udario je na egzistenciju. Jasno je da postoje ljudi koji nemaju neku ušteđevinu, ali režim nije računao na volju koju imaju i profesori i studenti da ovo što smo pokrenuli izguramo do kraja. Pretpostavljam da je cilj bio da dođe do velike podele između profesora i studenata, da će neki profesori insistirati da se drži nastava kako bi bile isplaćene plate. Do toga nije došlo. I dalje je univerzitet zajednica studenata i profesora – kaže Vesković Anđelković.

Ističe da još ni jedan od zahteva nije ispunjen a plaši se da i neće biti. To se vidi iz prvog, ključnog zahteva, po izveštajima koje su studenti dobili, što, naglašava, nije materijal za sud već je pomoć stručnjaka iz relevantnih oblasti koje je rektor angažovao kako bi pomogli da se razume da li je režim dostavio sve. To isto tvrdi i samoorganizovana anketna komisija, koja se takođe bavi dokumentacijom vezanom za pad nadstrešnice. 

- Kada govorimo o drugom i trećem zahtevu, dolazi do nekog hapšenja ali se čini da su to “sitne ribe” s režimske strane, a nastavljaju se hapšenja i nasilje nad studentima i slobodnim građanima. Da ne pominjem nasilje 15. marta, koje još uvek nije razrešeno i o kome je zabranjeno da se govori iako imamo gomilu snimaka koji ukazuju na još jedan autogol režima. Studenti su prepoznali da to treba da se rasvetli i postavili su svoj peti zahtev. Nisam optimistična da će do toga doći. Prethodno iskustvo ukazuje da režim nije raposložen da to učini, ali opet mi je drago što su studenti to stavili na sto režimu – ističe Vesković Anđelković.

Komentarišiću studente koji se protive blokadama, “koji žele da uče”, profesorka kaže da svi njeni studenti jedva čekaju dan kada će da se vrate u učionice i tu nema podela.

- Ovo što se zove “studenti koji žele da uče”, ili studenti 2.0, zapravo nisu studenti a mi svakog dana možemo da vidimo samo jednog od njih koji izlazi u prvi plan. Uostalom, videli ste snimke od 15. marta, ja one ljude uniformisane, sa maskama i crnim kapama ne bih nazvala studentima. Ni među profesorima nemamo podele na fakultetu. Dešava se da neki profesori odlaze i pričaju ružne stvari o svojim kolegama i dekanima, ne dolaze posle tih emisija na fakultet, na veće, na sednice. To dovoljno govori, i oni znaju da ne rade pravu stvar. I njih je sramota. A na Filozofskom fakultetu svako ima pravo da kaže svoje mišljenje, da ga obrazloži, pa ni tim kolegama nije zabranjeno da iznesu svoj stav. Ali, ne dolaze da nas pogledaju u oči. Ovo će se završiti a mi ćemo svi ostati tamo da radimo – naglašava profesorka.

Nije akademski ćutati

Dodaje da je moto Filozofskog fakulteta: “Nije filozofski ćutati”. To je poruka sa jednog transparenta koja će ostati kad sve ovo prođe, ali se može dodati i da “Nije akademski ćutati” zato što nisu samo društvene nauke uvidele problem i krenule na akciju. Virus se proširio na čitav univerzitet i on se probudio u odbranu zdravog društva. Ta kritička misao preneta je na sve, na društvene nauke jednako kao i na prirodne i na univerzitete širom Srbije. 

- Možda je Beogradski univerzitet u žiži interesovanja zbog čestih napada na rektora koji je uradio jednu fenomenalnu stvar: branio je interes univerziteta, zaposlenih i studenata, čovek koji nije dozvolio da bude ucenjen ni podmićen. Zbog toga je kriv iz perpspekrive režima, zbog toga je targetiran, zbog toga ga smatraju “licem zla”, što smo nedavno na TV-u čuli od Darka Glišića koji poziva na hapšenje. Istovremeno nam podmeću nezakonito donetu uredbu koja predviđa 35 časova nastave i pet časova za naučni rad. Da ne pričamo o tome što to prevazilazi i okvire koji su utvrđeni za srednje i osnovne škole, već se kosi sa procesom akreditacije koji su odobrili – ističe ona.

Potvrđuje da su protesti prešli granice Srbije, regiona i postali svetski fenomen, ali i da je to pratilo stvaranje još jednog fenomena – “Ćacija” i izvedenog “Ćacilenda” kao oznaku za skup u Pionirskom parku. To pokazuje koliko je režimskoj strani obrazovanje važno kad takav profil ljudi stavlja u prvi plan, pa je jasno zbog čega je univerzitet omražen. Sve deluje i malo šaljivo kad Ćacilend, koji radi sa diktatorom, piše Strazburu a da istovremeno studenti idu u Strazbur pokazujući svetu za šta se bore i šta u našoj državi ne valja. Ukazuje i na apsurd da je studente koji putuju biciklima dočekao u Budimpešti gradonačelnik tog grada, dok je naša ambasadorka u Mađarskoj zabarikadirala prozore. Toj listi treba dodati i aktuelno pešačenje grupe ljudi sa Kosova koje uhvate da ih deo puta prevoze autobusima. 

- Da je fenomen postao svetski pokazuje i to što su studenti iz Danske krenuli da voze bicikle ka našim studentima na putu do Strazbura. Ali, i strategija da se ide biciklima do Strazbura jako je dobra jer nismo jedina zemlja koja ima problem sa slobodom medija. Primetila sam da kolege iz inostranstva sa kojima sarađujem nisu informisane o događanjima u Srbiji. Konkretno u Italiji, jer sa Bolonjom najviše sarađujemo. Znaju da kod nas nema nastave ali ne znaju razlog, ciljeve studentskih blokada. Kada sam pričala sa njima molili su da im šaljem materijal o tome šta se dešava. Kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti su napravili više kratkih filmova koji opisuju razloge zbog kojih prolazimo ovo što prolazimo pa se to i od nas profesora širi u svet. Ali, u medijima koji su aktuelni kod njih, to ne možete da vidite. Pretpostavljam da je to možda politika, možda postojii strah da se virus raširi, da se potreba za čvrstim institucijama proširi i dalje – navodi profesorkaVesković Anđelković i dodaje da ni za Evropsku uniju ne možemo da govorimo kako je izrazito pravedna, jer da jeste ne bi podržavala Vučića već bi stav zvaničnika bio značajno drugačiji.

Kako se menja sistem

Kaže i da režim u nedostatku originalnih ideja kopira akcije studenata ali to je klasika diktatorskih režima, preuzimaju dobre stvari a ono što sami rade loše, pripisuju nekom drugom. 

- Znate koliko je bilo nasilja u početku, studentkinje nošene na haubama, izmeštene vilice i sve u vreme kada su pozivali na dijalog. Režim je pokazao koliko je nasilan, ali predsednik u obraćanju studente naziva blokaderima, nasilnicima. Izbegava da baš ružno govori o njima, jer ipak imaju mame i tate, bake i deke koji treba da glasaju – objašnjava Vesković Anđelković i nada se da će jednog jutra studenti jasno da ga označe za diktatora, zatraže povlačenje sa predsedničke funkcije a možda čak i iz političkog života. 

Za sada, kaže ona, svi predlozi za razrešenje ove situacije dolaze spolja, ne od samih studenata. Oni i dalje imaju ideju da menjaju sistem odozdo, ne odozgo. I dalje govore o zborovima. Koliko je to realno, koliko može da reši situaciju pitanje je o kome razmišljaju i univerzitetski profesori. Ali, tvrdnje vlasti da profesori guraju studente kako bi se oni politički profilisali, nisu tačne.

-  Ako ste profesor, majstor, bilo koje drugo zanimanje, to vas ne sprečava da se bavite politikom. Takvih profesora ima, ko želi direktno je i uključen u političke stranke, pokrete, ne trebaju mu studenti za to. A da li će u jednom trenutku da bude predložena prelazna ili univerzitetska vlada kako je krenuo predlog iz Niša, još uvek ne znam šta su izglasali i šta će na kraju da bude. Ali, ne možete da predlažete nešto što ne možete da ostvarite. Vučić ne daje otvorene ruke, ne kaže: ajde, šta biste da ja ispunim. Režim mora da se dovede u situaciju u kojoj će od studenata i nas koji smo uz njih tražiti da predlože rešenje. Da li će to biti prelazna vlada gde bi i opozicija imala važnu ulogu, jer bi morala da delegitimiše i Skupštinu i predsednika, na primer napuštanjem parlamenta. I za tehničku ili ekspertsku vladu moraju da se stvore uslovi u kojima bi bila neophodna, kao 5. oktobra – objašnjava profesorka Vesković Anđelković.

Ponižavanje naprednjaka

Na pitanje voditeljke da prokomentariše izbor mandatara za sastav nove Vlade, ona kaže da kad je čula ime i biografiju, imala je utisak da se govori o timu za vantelesnu oplodnju i boljeg čoveka za to ne bismo imali. 

- Ali, predsednik nije pravio takav tim, birao je ko će da vodi državu. A postaviti na čelo Vlade nekoga ko nema političkog iskustva ni teorijskog znanja iz oblasti politike, ili je neodgovorno ali pre bih rekla da je to urađeno kako bi predsednik mogao da radi stvari umesto njega. Da li je Đuro Macut svestan da neće imati moć koju po Ustavu treba da ima, da će biti samo marioneta u rukama Aleksandra Vučića, ili je ucenjen, ili postoje neke druge stvari zbog kojih se našao na tom mestu – to on zna. Ali, ko nije imao zdravstveni problem, ko nije pročitao imena u Inicijalnom odboru novog pokreta ili ko ga nije video u Ćacilendu kad je govorio studentima, za njega nije znao. S druge strane, postavljanje čoveka iz pokreta koji je napravljen kao rebrendiranje Srpske napredne stranke, je njeno ponižavanje, razbijanje tog stranačkog sistema. I SNS je time stavljena ad acta i očekujem da će doći do nekih podela među njima. S druge strane prethodni premijer Miloš Vučević je bio iz Andrejeve ekipe, a da li je došlo do nekog nesporazuma i neke borbe za vlast između klanova u okviru vladajućeg režima, to ćemo tek videti u narednom periodu. Takođe videćemo i šta će se desiti sa resorima, očekujem da će veliki deo njih biti pokriven ljudima iz novoosnovanog pokreta od koga se očekuje da revitalizuje čitav režim – ističe Vesković Anđelković.

Dodaje da je sada teško predvideti ko će biti ministar, jer čim se neko ime pojavi u medijima, zna se da će biti precrtano. Uostalom, i nebitno je da li će tu biti neko iz SNS ili iz poktera, kad znamo ko će biti na čelu svih resora. Ipak, čini se da takav izbor delegitimiše stranački sistem, a to insinuira na eventualne podele unutar režimskih redova. Smatra da je sadašnji mandatar “vrhunac”, mnogo manje važna ličnost čak i od Ane Brnabić na njenim počecima što je još jedan dokaz da vlast stoji u rukama jednog čoveka i da smo potpuno uzurpirani. 

Objašnjavajući ulogu medija, tvrdi da RTS nije izveštavao o studentskim protestima sve dok se oni nisu pojavili u dvorištu javnog servisa.

Platu nemamo, RTS plaćamo

- RTS ni jednom nije izveštavao kako treba i kako dolikuje o studentskim protestima, dok je skup koji je organizovao Aleksandar Vučić bio integralno prenesen. Vidi se disproporcija kad pogledate koliko je vremenski trajao jedan a koliko drugi prilog. Mediji su zarobljeni, RTS nije javni servis, on je u rukama režima, naročito informativni program. A mediji koji su izveštavali dolično o onome što se dešava sa studentima kao i sa skupova u Jagodini i Sremskoj Mitrovici, njima se preti da će jednog dana biti ukinuti. To bi bio veliki problem. I potpuno podržavam targetirane studente FDU jer su prepoznali laži plasirane preko medija i što nastavljaju da prave pritisak na RTS da izveštava objektivno. Koliko god mi ne primali plate, pretplatu za RTS plaćamo i stoga je važno da znamo šta se u našoj državi dešava – kaže sagovornica Demostata.

Profesorka naglašava da studenti imaju potpuno drugačiju logiku nego mi. Ali, kaže da ta logika radi. To je neka nova generacija i njihovi potezi su potpuno nepredvidivi. 

- Uopšte nisam iznenađena što je do ovoga došlo. Neposredno pre pada nadstrešnice bila sam u Novom Sadu, putovala sam vozom i prolazila kroz železničku stanicu. Radila sam istraživanje na temu krize, na njihovom Filozofskom fakultetu zajedno sa kolegama iz Austrije. Kada sam studente pitala šta je za njih kriza, očekujući da mi govore o Ribnikaru, o kovidu, rekli su: “Društvena situacija”. Pitala sam za objašnjenje, oni kažu: “Društvena situacija, osećamo se nesigurno, da smo u problemu, ništa ne radi kako treba a nemamo mogućnost da išta promenimo. Šta god je počelo nekako je zamrlo i mi mislimo da će to ovako da traje, razmišljamo da li da idemo iz zemlje ili ne”. Pokazali su apatiju. Ali, najšokantnije, zbog događaja koji će kasnije da se razvijaju, je jedna devojka koja je rekla: “Ja imam najveći problem što nemam poverenja ni u koga ko radi za državu. Evo sad ovde rekonstruišu naš fakultet, ja svaki put kad prođem u učionicu mislim da će da mi padne krov na glavu”. Pet dana posle toga - pada nadstrešnica – priča Vesković Anđelković.

Dodaje da je ta nadstrešnica svojim padom, praskom i ubistvom 16 ljudi, razbila apatiju, pokazala da moramo da se borimo za sebe. Ako ćutimo, ako se sklonimo, kažemo da ništa nema svrhu, na kraju ćemo zaista napraviti takvo društvo. 

- Poenta ovoga što sam ispričala je da su studenti i pre toga znali da mi u državi kao ljudi, nemamo ni prava ni izgleda da opstanemo i sačuvamo dostojanstvo. Univerzitet je godinama unazad stavljen u stranu, kao i akademski građani koji ne mogu da rade na poboljšanju sistema, nemaju pristup. To su studenti prepoznali i to je nadstrešnica pokrenula. Pravo na život pod broj jedan. Posle i pravo na dostojanstvo, na obrazovanje i to će biti ako se izborimo za pravedno društvo. I mislim da će ovi naši ustavobranitelji, kad u jednom trenutku dostignu svoje ciljeve, biti spremni da idu i skupljaju znanje koje će da vraćaju u zemlju i da nastave da grade državu – zaključuje profesorka Milica Vesković Anđelković i poručuje da treba da zbijemo redove i damo podršku našoj mladosti