U želji da razjasni dileme iz ambicioznog Zelenog plana vezane za nove tehnologije, obnovljive izvore, skladištenje energije i usporavanje klimatskih promena, Demostat je razgovore sa stručnjacima i naučnicima suprotstavio propagandi i dezinformacijama koje vladaju u tim oblastima. Tako je gost Tamare Bajčić u podkastu ,,Pola sata Demostata” bio profesor Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji. 

Profesor Tost očekuje da će prelazak na nove tehnologije, obnovljive izvore i mogućnosti za skladištenje energije smanjiti efekat staklene bašte i usporiti sve očiglednije klimatske promene. Ističe da je važno da defosilizujemo naš energetski sistem, smanjimo zavisnost od nafte, gasa i uglja i da idemo ka obnovljivim izvorima energije. Za to je potrebno mnogo minerala poput litijuma, bakra, aluminijuma, kobalta ili nikla, koji omogućavaju transformaciju sa fosilnih goriva. 

Profesor Tost dodaje da je Evropska unija to potvrdila u Zelenom planu koji obavezuje da se do 2050. godine izvrši prelazak na obnovljive izvore energije čime bi postala prvi ugljenično neutralan kontinent na svetu. To takođe znači da rudarstvo u Evropi ponovo dobija na zamahu čak i više nego ranije. Ipak, javnost o tome nema jedinstvene poglede. 

Sve zavisi od regiona

- Živim u Austriji blizu jednog regiona gde se rudarstvo obavlja više od 1.000 godina. To je rudnik gvozdene rude i on dominira tamošnjim životom, a ljudi ne samo da ga prihvataju, već je cela kultura u tom regionu okružena rudarstvom. Postoji sličan primer, malo dalje, ali takođe u Austriji, jednog regiona gde dominira so, oko Salcburga, gde je takođe sva ekonomija zasnovana na soli. I ako se vratite mnogo unazad, postoji istorijsko vreme nazvano po Halštatu, koji je jedan od centara rudarstva soli. 

Dakle, ako biste pitali ljude sa tih područja o prihvatanju rudarstva, bili bi veoma pozitivni jer postoje istorijski primeri da se to može uraditi na pravilan, koristan način. U nekom novom regionu, gde tek treba da se pojavi rudarenje, pretpostavljam da je drugačije. Primer sredina gde postoji otpor su Portugala i Španija a svakako je to i projekat ,,Jadar” zbog negativnih istorijskih primera vezanih za rudarstvo, koje imate i u Srbiji. Taj negativan pristup moramo da promenimo – ističe profesor Tost.

Dodaje da je za stvaranje pozitivnog stava potrebno odgovarajuće angažovanje, poput uključivanja Univerziteta Montan u jedan projekat u Norveškoj, gde sarađuju sa lokalnim zainteresovanim stranama. 

Na pitanje u kojoj meri se nove ekološki prihvatljive tehnologije rudarstva i prerade trenutno koriste širom sveta, profesor podseća na projekat SUMEX kao održivo upravljanje ekstraktivnim industrijama.

- To je bio projekat EU koji je naš Univerzitet koordinisao. U okviru tog projekta osmislili smo mapu puta do 2050. godine, kako bi održivo rudarstvo moglo i trebalo da izgleda kad je u skladu sa evropskim Zelenim planom. U delu projekta pregledali smo primere dobre prakse i kreirali bazu podataka tih primera - ekološki prihvatljivog, odgovornog rudarstva, kako ga možemo nazvati. Jedna od tehnologija koju smo uneli u tu bazu je suvo skladištenje jalovine, a to se već nalazi u planovima projekta ,,Jadar”. Sve više je takve, ekološki prihvatljive prakse, projekata koji će se smatrati nekom vrstom nove osnove za budućnost – kaže profesor Tost.

On ne misli da je preambiciozan cilj EU da u narednih pet godina obezbedi 10 procenata kritičnih sirovina sa svoje teritorije, iako studente uče da je za tako nešto potrebno deset do 15 godina. Ali, druga je priča da li to može da se postigne za sve kritične minerale, a ima ih više od 30. 

Od nule do pet odsto

- Za neke od njih ne znamo ni da li imamo nalazišta u Evropi, a za neke ćemo dostići taj cilj, negde ga premašiti. Optimističan sam, na primer, za litijum. Evropska unija je prema Zakonu o kritičnim sirovinama a da bi se postiglo tih 10 procenata, definisala 47 strateških projekata, od čega su 22 vezana za litijum – podseća sagovornik Demostata. 

On naglašava da prihodi od naknada za eksploataciona prava ne bi trebalo da se koriste u rešavanju ekoloških posledica vađenja rude, već bi to trebalo da je korist države od toga što je dozvolila kompaniji da rudari u njenom području. U prihode država može da uvrsti i poreze na dobit kompanije i zarade zaposlenih. Ali, ako rudnik zagadi područje, to je odgovornost kompanije. Međutim, način na koji se planiraju i pokreću projekti danas, omogućava ekološki održivo rudarstvo, da ne dođe do zagađenja, a radi se u skladu sa nacionalnim zakonima, ali i pravilima EU ako je ona uključena u projekat.

Ukazuje da se visina naknade za eksploataciona prava, rudna renta, razlikuje od zemlje do zemlje u EU, pa se ne može izračunati prosečna stopa.

- Ako biste iskopavali metale u Austriji, rudna renta je nula i to datira još od Drugog svetskog rata i ponovnog uspostavljanja ekonomije zasnovane na metalima. Vlada je želela da podstiče kompanije da istražuju metale, da ih iskopavaju i unose u ekonomiju, uz osnovno pravilo „ko nađe, zadržava“. Dakle, ako istraživanjem pronađete metale, dobijate dozvolu i ne plaćate rentu. To je jedna krajnost. Druga krajnost su, naravno, veće stope rente, a šeme su različite, iznos zavisi od načina na koji se ubire, da li po proizvedenoj toni, dolaru prihoda i sl. U Švedskoj i Finskoj su stope 0,6 odsto i to je kao i u Austriji, neka donja granica. U ostalim zemljama mogu biti dva, tri, do pet procenata, što je stopa relevantna za projekat ,,Jadar” u Srbiji – naglašava profesor Tost.

On objašnjava i da se kod nas rente za eksploataciju kreću između tri i sedam procenata, što nas svrstava u zemlje na gornjoj granici po visini rudne rente. Ako se porede i zemlje van EU, renta na litijum u Australiji, koja je trenutno najveći proizvođač, i to iz tvrdih stena, kao što će biti slučaj i sa projektom ,,Jadar”, takođe je po stopi od pet procenata, ali za koncentrat spodumena, što bi u poređenju sa srpskom rentom, bilo manje opterećenje. 

Do dozvole za rudnik do dve godine

Na koje načine će EU podržati projekte koji omogućavaju ekstrakciju, preradu ili skladištenje obnovljive energije, uključujući i projekte van EU, kao što je projekat ,,Jadar” u Srbiji - da li će se podrška fokusirati na investicione planove, administrativnu pomoć državi ili saradnju sa lokalnim stanovništvom, to je bilo sledeće pitanje voditeljke podkasta.

- Mislim da će biti od svega po malo. Već sam pomenuo Zakon o kritičnim sirovinama koji je neka vrsta pravne osnove, a unutar toga je i kategorija strateških sirovina koje su relevantne za energetsku tranziciju i koje mogu da dobiju podršku nacionalnih vlada. Tu je svrstan litijum. Prva ,,runda” tih prijava dogodila se u martu za projekte unutar EU, a nešto kasnije su objavljeni projekti van EU za koje su mogle da se prijave kompanije iz zemalja sa kojima EU ima partnerstvo za sirovine. Iz te prve runde izabrano je 47 projekata unutar EU, od kojih su 22 vezana za litijum, dok je 13 projekata, od kojih je jedan za litijum, ,,Jadar” u Srbiji, van EU. Dakle, od ukupno 60 projekata, 23 su vezana za litijum jer on igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji. Ti projekti sada mogu da očekuju bolji pristup finansiranju i u realizaciji – kaže Tost i naglašava da nije nužno reč o subvencijama, već da bi kompanijama bio olakšan i ubrzan pristup kreditima. 

Takođe, taj status podrazumeva saradnju sa kompanijama i uspostavljanje pravila u vezi sa procesom izdavanja dozvola koji bi trebalo ubrzati (prema Zakonu o kritičnim sirovinama) na rok od dve godine. To odgovara i proceni da se za pet godina sa evropskog tla obezbedi 10 procenata kritičnih sirovina. Postoji očekivanje EU da će strateški projekti ispuniti evropske propise za održivost uključujući i angažovanje društvene zajednice, ali koliko je verovatno da rudarstvo, uz upotrebu novih tehnologija, može da izbegne emisije štetnih gasova, zagađenje vode i zemljišta? Profesor Tost tvrdi da je veoma verovatno.

Otišao bih toliko daleko da kažem da čak i sa današnjim tehnologijama, a već se dotičemo i novih, ne čujemo mnogo negativnog o rudarstvu jer se već ispunjavaju važeći zakoni, tvrdio bih da je to već standard. A onda tome dodajte nove tehnologije gde postajemo još bolji. Da, rekao bih da je veoma verovatno. 

Videćemo smanjenje uticaja na životnu sredinu, poboljšaćemo to sa reciklažom vode ili uticajem na zemljište. Sa novim razvojem predvideo bih više podzemnog rudarstva u Evropi što zahteva manje prostora na površini, pa ima manji uticaj na zemljište. Uz to, unapređeno je odlaganje jalovine i upravljanje otpadom iz rudarstva. 

Ranije se jalovina skladištila u takozvanim sistemima za mokro odlaganje, gradile su se brane i u prošlosti je bilo nesreća zbog ove tehnologije. Sada se od nje udaljavamo, idemo ka suvom skladištenju rudarskog otpada, kao što je planirano i za projekat ,,Jadar” - objašnjava Tost.

Manipulacije sa podacima

Upitan koliko je opravdana zabrinutost građana u Srbiji da će doći do ozbiljnog zagađenja vazduha, vode i zemljišta, zbog čega su organizovani veliki protesti, profesor Tost kaže da je to deo šire političke situacije u zemlji.

Kao stranac iz Austrije, svakako ne mogu i neću to komentarisati. Međutim, ono što mogu reći konkretno za projekat ,,Jadar”, a pregledao sam procene uticaja na životnu sredinu – ti planovi su dobri, u okviru su pravila i očekivanja EU u pogledu održivosti. Oni su u samom vrhu tehnologije: suvo skladištenje jalovine, reciklaža vode, zatvoreni sistemi za hemikalije koje će se koristiti. Ali, vidim da mnogi razgovori ili tačke pritisaka u protestima, nisu bili zasnovani na stvarnim planovima, na činjenicama. Pominje se radioaktivnost, na primer. Ne vidim radioaktivne materijale nigde u zemljištu tamo. Dakle, ako biste tamo kopali, ne možete imati radioaktivne materijale koji zagađuju vodu. Čak i neki parametri obrade koje sam video na društvenim mrežama bili su pogrešni. 

Plan kaže jednu, a u medijima čitam drugu temperaturu, mnogo višu. Video sam fotografije velikih površinskih kopova, kao deo onoga što se kritikuje, a to nikada nije bilo u projektu ,,Jadar”, oduvek je planirano da se vadi iz podzemnog rudnika, što je manji uticaj na površinu. Moje mišljenje je da postoje činjenice zbog kojih te planove smatram dobrim. Naravno, kompanija treba da je odgovorna za te planove. 

Zato, uspostavite sisteme za praćenje i merenje, tražite od kompanije podatke o emisijama u vazduh i kvalitetu kvaliteta vazduha, vode i smatrajte je odgovornom za objavljivanje te vrste podataka – savetuje Tost.

On objašnjava da rizik uvek postoji, kao što avion može da se sruši iako je preduzeto sve da se to ne desi. Slično je i sa industrijskim objektom. Procesi se planiraju najbolje što mogu, kako bi bili što bezbedniji, ekološki što prihvatljiviji. Planira se prevencija rizika, ako se u zatvorenom sistemu pojavi curenje, treba da postoji druga, možda i treća linija odbrane, zaštitne barijere. 

- Sve se čini da se spreči najgori slučaj, ali ako se dogodi, morate biti spremni za njega. Uopšteno, sve se može dogoditi u rudniku, od vrlo malih stvari poput posekotine na papiru kod ljudi koji rade u kancelarijama. Bilo je nesreća u prošlosti, kada su se urušile ograde ili brane na bazenima za odlaganje mokre jalovine, ona je uspevala da iscuri iz tih objekata i to su u osnovi bile lavine koje su se kretale ubijajući ljude, zagađujući područje. Kod podzemnih rudnika, u najgorem slučaju mogla bi da se uruše okna, kao nedavno u Čileu gde su rudari ostali zarobljeni. Dakle, najgori slučaj može zaista biti katastrofalan. A opet, pokušavate to da sprečite, tako što bolje razumemo podzemno rudarstvo, na primer, stenske mase, ili promenimo procese i umesto tečne odlažemo suvu jalovinu. Znači, bolje planiranje, bolje praćenje, bolje suočavanje sa posledicama – ističe Tost. 

Odakle stižu dezinformacije

Na pitanje kako projekat ,,Jadar” balansira između ekološke odgovornosti i ekonomskih mogućnosti, sagovornik Demostata kaže da se mora pronaći način kojim se postiže i jedno i drugo.

- Ne možete uništiti životnu sredinu zbog radnih mesta, poreza ili eksploatacionih prava. Morate da zaštitite životnu sredinu i generišete ekonomske koristi. I ranije smo govorili o odgovornom, modernom, održivom rudarstvu. Ako to uradite, ako planirate svoje poslovanje u skladu sa tim, onda zaista možete da imate i ekološku odgovornost i ekonomske mogućnosti. I mislim da to treba da se uradi i kratkoročno i dugoročno. To takođe uključuje razgovor o održivosti i van samog rudnika, tako da stvorite i sa ekološke i sa ekonomske perspektive pozitivno nasleđe nakon rudarstva i van rudnika – kaže Tost.

Na pitanje odakle potiče kontinuirani tok dezinformacija koje okružuju ovaj projekat i da li se kompanije u evropskim zemljama suočavaju sa sličnim izazovima, profesor misli da ulogu igra šira politička situacija u Srbiji.

- Ne želim to da komentarišem, ali na tu temu pre nekoliko meseci je objavljen rad u naučnom časopisu „Mineralna ekonomija“ pod naslovom „Litijum na raskrsnici“. Autori su posebno razmatrali projekat „Jadar“, proteste i odakle su dolazili, pratili su različite aspekte u širim političkim okvirima i to komentarisali. Nekako Srbija igra ulogu između Rusije, Kine, Zapada. Razmatrali su i društvene medije i ulogu ključnih medijskih kompanija u Srbiji. Verujem da su naučnici objasnili situaciju, a ja mogu da govorim iz oblasti naučne tehnologije, imam inženjersko obrazovanje. Iz tog ugla, nešto od onoga što se čulo na protestima, nije u planovima Rio Tinta za projekat ,,Jadar”. Na primer, slika površinskog kopa umesto podzemnog rudnika, mokro odlaganje jalovine umesto suve tehnologije i mnogo stvari koje ne bih nazvao naučnom realnošću, a izazivaju zabrinutost i zabunu – kaže profesor Tost.

Podseća na primer Španije i Portugala, gde postoji briga jer se rudnik otvara u turističkom i poljoprivrednom području, što jeste neka sličnost sa projektom ,,Jadar”, ali tamo je planiran površinski kop, što možda nije najbolja stvar. 

- Na svakoj od lokacija različite su okolnosti i različita je politička situacija. Već sam pomenuo projekat u Norveškoj u koji je uključen naš Univerzitet. Na jednom sastanku rukovodstvo je dobilo upozorenje iz policije da su primećeni znaci uticanja na projekat na društvenim mrežama, koji potiču izvan Evropske unije. Iako ne mogu da komentarišem projekat ,,Jadar” na ovaj način, videli smo da igrači van EU utiču i na objave preko društvenih mreža u vezi sa njim. To jeste široka tema i ne treba se zavaravati, jer i to postoji – zaključuje profesor Mihail Tost.