srpski english

U fokusu / Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Potencijal društvenih mreža nije do kraja prepoznat u Srbiji i one se i dalje površno koriste, rekla je u emisiji “Pola sata Demostata” vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, Aleksandra Krstić.

Lažne vesti i dezinformacije na mrežama uglavnom plasira politička elita, kako bi kreirala određena mišljenja i javno mnjenje. 

Pojedini političari u Srbiji prepoznaju i razumeju prednosti i infrastrukturu svake pojedinačne društvene mreže i u skladu sa tim kreiraju i svoje poruke koje plasiraju na njima. Ljudska pažnja je ograničena i to političari znaju - oni koji hoće da ostvare uticaj znaju da treba da se ograniče na jednu sliku ili ril, navodi Krstić.

Slika je u današnjoj komunikaciji dominantna i to političari prepoznaju, primer je Instagram profil predsednika Srbije.

Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

U fokusu / Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Potencijal društvenih mreža nije do kraja prepoznat u Srbiji i one se i dalje površno koriste, rekla je u emisiji “Pola sata Demostata” vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, Aleksandra Krstić.

Lažne vesti i dezinformacije na mrežama uglavnom plasira politička elita, kako bi kreirala određena mišljenja i javno mnjenje. 

Pojedini političari u Srbiji prepoznaju i razumeju prednosti i infrastrukturu svake pojedinačne društvene mreže i u skladu sa tim kreiraju i svoje poruke koje plasiraju na njima. Ljudska pažnja je ograničena i to političari znaju - oni koji hoće da ostvare uticaj znaju da treba da se ograniče na jednu sliku ili ril, navodi Krstić.

Slika je u današnjoj komunikaciji dominantna i to političari prepoznaju, primer je Instagram profil predsednika Srbije.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 24. May 2024 | U fokusu

Kako se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama, šta je cilj konstrukcije određenih stavova i mišljenja i na koji način sve što izražavamo kao mišljenje na društvenoj mreži može da utiče na ostale? To su pitanja na koja traže odgovore istraživači iz 30 zemalja u okviru projekta OPINION, u kojem učestvuje i vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, Aleksandra Krstić. 

Profesorka Krstić predvodi tim od 20 istraživača koji prate na koji način političke elite izražavaju svoje mišljenje na mrežama, Instagramu, Tviteru i X, na koji način mišljenje političkih elita utiče na građane i druge aktere, poput medija i civilnog društva i kako dalje kreiraju javno mnjenje i određuju debate na društvenim mrežama.

U emisiji Pola sata Demostata o medijskoj pismenosti, Krstić je rekla da lažne vesti i dezinformacije uglavnom plasira politička elita, kako bi kreirala određena mišljenja i javno mnjenje. 

Ona navodi da su razna istraživanja pokazala da se građani, kada su izloženi debatama ili raspravama na društvenim mrežama, kreću u domenu onoga što će već potvrditi prethodni stav koji imaju po određenim pitanjima.

“Retko ćete imati građane koji će na osnovu nekih kanala koje prate možda menajti neka svoja mišljenja, zato što su njihova mišljenja već prethodno utemeljena u okviru nekih političkih stavova i oni će tragati za onim izvorima koji potvrđuju njihove stavove”, ističe Krstić. 

Kaže da su društvene mreže, pogotovo Tviter, pogodno tle za govor mržnje i brojne uvrede, koje se u Srbiji prelivaju iz tradicionalnih medija na mreže i obrnuto. 

Na pitanje ko u Srbiji određuje šta je relevatno mišljenje na mrežama, profesorka Krstić navodi da su to uticajni političari ili uticajni novinari, kao i uticajne grupe dominantno prisutne na društvenim mrežama, koje, kada plasiraju određeno mišljenje, imaju mala jata pratilaca koji takav stav potkrepljuju. 

Ona navodi da građani nemaju vremena da proveravaju informacije koje vide na mrežama i da nisu naučeni da prepoznaju lažne vesti, ali i da ne žele da se bave proverom, jer bi to trebalo da bude posao novinara. 

“Međutim, mi ne možemo da govorimo o proveri činjenica, ako u medijima imate samo preuzimanje tuđeg mišljenja koje nije utemeljeno u stvarnosti”, navodi ona.

Govoreći o tome kako političari koriste društvene mreže, Krstić kaže da ima političara koji su prepoznali i razumeli prednosti i infrastrukturu svake pojedinačne društvene mreže i da u skladu sa tim kreiraju i svoje poruke koje plasiraju na njima. 

Ona navodi da nema svaka društvena mreža istu publiku, da je X tekstualno orijentisan i da se na njemu najčešće vode političke debate, da su Fejsbuk grupe pogodne za izražavanje određenih mišljenja i prostor za javnu debatu o pojedinim pitanjima, dok je Instagram vizuelna mreža preko koje se fotografijom i snimkom šalje poruka.

“Političari jako dobro mogu da upodobe stavove u odnosu na određene mreže i da preko tih mreža ostvaruju uticaj”, navodi Krstić, koja je tokom istraživanja pratila na koji način evropski političari u EP plasiraju određene teme na društvene mreže i kako ih koriste.  

Govoreći o Srbiji, Krstić kaže da ima političara koji se vrlo dobro snalaze i koji imaju timove za komunikaciju sa usmerenim, ciljanim publikama, te da pojedini prikazuju kako su bliski sa građanima, dok ih drugi koriste za samoreprezentaciju i samo sebe predstavljaju. 

“U susret izborima 17. decembra videli smo kako pojedine stranke imaju vrlo pažljive timove, pažljive poruke kreiraju.. Imamo tu vrstu komunikacije gde je danas slika dominantno prisutna, jer ona utiče na ljude na drugačiji način u odnosu na tekst. Mi smo svi podložni onome što vidimo u slici i na slici, ono što nam političari šalju kao poruku kroz slike ili snimak utiče na nas više jer duže pamtimo nego pročitan tekst”, navodi ona.

Kao primer navodi da se mnogi sećaju fotografije Baraka Obame kada je počela akcija likvidacije Osame Bin Ladena, nego šta je on tada poručio. 

Govoreći o Instagram profilu predsednika Aleksandra Vučića, koji je analizirala na početku 2019. i kasnije 2021. godine, Krstić navodi da se prepoznaje veoma profesionalan način vođenja profila. Predsednik se predstavlja i kao priznati politički lider, koji je u dobrim odnosima sa svetskim silama, ali i kao običan čovek koji komunicira sa građanima na svakom koraku. 

“U tom uzorku 2019. pa 2021. godine bilo je emotivnog odnosa sa građanima na pojedinim slikama, koji pokazuju svakodnevni pristup čoveka koji pokušava da se predstavi i kao jedno i kao drugo. Taj balans je često neodrživ, ali ovaj Instagram profil pokazuje nešto što u teoriji imamo kao paradoks demokratskog lidera, jer treba da bude predstavljen kao neko ko je iznad svih, a istovremeno u istoj ravni jer je deo naroda”, navodi ona. 

Ona navodi i da su na profilu predsednika Srbije građani vrlo često instrumentalizovani kao neka vrsta podrške određenoj politici ili događaju. 

Navodi i činjenicu da je post sa Instagrama često glavni izvor informacija za Dnevnik 2 RTS, što je praksa koju, kako kaže, nije viđala na drugim medijima – da se dnevnik počinje sa onim što je predsednik objavio na svom profilu.

Podseća da je ministar Goran Vesić otišao na najbrže rastuću platformu TikTok, koju koristi kao neku vrstu susreta sa građanima do kojih ne može da dođe u realnom životu. 

Govoreći o opoziciji, Krstić kaže da oni na drugačiji način koriste mreže i nemaju tako sofisticiranu mašineriju kojom se obraćaju javnosti, iako im je pristup tradicionalnim mejnstrim medijima ograničen.

Objašnjavajući način na koji se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama o pojedinim događajima, profesorka Krstić je iskoristila primer gostovanja političarke Biljane Đorđević u Utisku nedelje, kada se, posle komentara jedne uticajne ličnosti, na mrežama povela čitava debata o haljini te političarke, koja je postala ključni element cele emisije. 

“Govorimo o tim začaranim krugovima na mrežama i ako ste u tom balonu, vi ćete mišljenje o toj političarki formirati na osnovu onoga što ste videli na Tviteru”, navodi ona.

Upitana koliki je uticaj mreža u Srbiji na javno mnjenje, Krstić navodi da Tviter u Srbiji nije toliko rasprostranjen kao, na primer, Instagram, dok je, pored Instagrama, i TikTok najbrže rastuća mreža, svedena na kratke video poruke koje ljudska pažnja u današnjim okolnostima može da isprati. 

“Naša pažnja kao gradjana je ograničena danas i to političari znaju, oni koji hoće da ostvare uticaj znaju da treba da se ograniče na jednu sliku ili ril”, navodi ona.

Ona kaže da je X u Srbiji relativno mali, ali da se na njemu nalaze važne grupe koje usmeravaju rasprave, te da se često rasprave sa te mreže prenose i na tradicionalnim medijima. 

Ističe da je danas svako dobio alat uz pomoć kojeg može da predstavi svoje mišljenje – društvene mreže, za razliku od ranijeg perioda kada smo imali samo televiziju, koja je slala jednosmernu poruku ka masovnoj, nepoznatoj publici.

“Danas znate publiku do u glavu, znate ko su pojedinci koji vas prate, možete da vidite profile, možete da vidite ko vam je video stori”, ističe ona.

Ona navodi da u Srbiji još nije prepoznat sav potencijal društvenih mreža i da se one površno koriste. 

Ipak, upitana koji medij u Srbiji i dalje kreira javno mnjenje, Krstić odgovara da je to televizija, koja je i dalje kraljica 21. veka. 

“Kod nas se televizija jako puno gleda, pogledajte samo opsednutost političkih funkcionera televizijom i obraćanjima na televizijama, pogotovo na nacionalnim frekvencijama”, navodi ona.

Kaže i da se televizija za mlađu publiku preselila na digitalne plaftorme, jer mladi ne gledaju TV. 

Profesorka Krstić navodi da je medijska scena u Srbiji neslobodna, zarobljena i pod kontrolom vlasti, dok su društvene mreže i dalje slobodne.

Ona međutim ističe i da prostor slobode i slobode govora nije isto što i govor mržnje i uvreda, te izražavanja mišljenja koje može da ima poguban uticaj na pojedine grupe ili pojedince.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Napuštene seoske kuće dobijaju nove stanare
Napuštene seoske kuće dobijaju nove stanare

Robi Filep iz Žitišta je ovih dana u velikom poslu. On je sa suprugom Sa...

Pukovnik Mostardi: Ne govori se dovoljno o pomoći EU
Pukovnik Mostardi: Ne govori se dovoljno o pomoći EU

Pukovnik Pjetro Mostardi, vojni ataše Delegacije Evropske unije u Beograd...

Posle Beograda izbori i u Budimpešti
Posle Beograda izbori i u Budimpešti

Zajedno sa izborima za poslanike Evropskog parlamenta, 9. juna ove godine, održ...

Šansa za mir u  Ukrajini?
Šansa za mir u Ukrajini?

Međunarodni mirovni samit na visokom nivou o Ukrajini, koji će se održati od ...

Održan skup podrške Vuku Cvijiću kod Filozofskog fakulteta
Održan skup podrške Vuku Cvijiću kod Filozofskog fakulteta

Podsetimo, Cvijića je na ulici pesnicom u lice udario direktor tabloida „...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti