Aktuelna politička kriza može da bude nastavljena i narednih meseci, uprkos pokušajima vlasti, predvođene Aleksandrom Vučićem da umanji, odnosno negira probleme s kojima se Srbija suočila nakon glasanja 17. decembra, obeleženog brojnim neregularnostima, uključujući kupovinu glasova, različite vrste pritisaka na birače, “masovnu migraciju  glasača” (dovođenje ljudi iz različitih delova Srbije i Republike Srpske da glasaju na lokalnim izborima u glavnom gradu). 

Prema ocenama Demostata, neophodno je da najjača opoziciona snaga - koalicija "Srbija protiv nasilja", ostane na okupu jer je to uslov za dalji rast, i pokazalo se da je ujedinjeni nastup već dao rezultate (osvojenih 65 mandata u Republičkom parlamentu) i pored ovakvih izbornih uslova. Dakle, glavni zadatak opozicije jeste  jedinstvo i inkluzivnost.

Po svoj prilici, opozicija će nastaviti borbu za poništenje izbora, obraćanjem nadležnim institucijama - Republičkoj izbornoj komisiji, Gradskoj izbornoj komisiji u Beogradu, Vrhovnom sudu, koje su krajnje politizovane, umesto da budu nezavisne. 

Demostat takođe procenjuje da će opozicija prihvatiti mandate u Narodnoj skupštini, kako bi se čuli kritički nastrojeni glasovi. Ovakav način opozicionog delovanja  mogao bi da bude pojačan povremenim uličnim protestima.

Važan segment za poboljšanje nimalo zdrave političke klime u Srbiji predstavlja i međunarodni pritisak, koji je već prisutan, i koji vlast i te kako oseća, iako se, pre svega, predsednik države trudi da uveri javnost da mu nije stalo da mišljenja predstavnika zvaničnog Brisela, da su izborni proces obeležile brojne manjkavosti, uključujući funkcionersku kampanju.

Između ostalog, poslanici Evropskog parlamenta, koji su bili članovi međunarodne posmatračke misije 17.decembra, u dosadašnjim izjavama stavljaju fokus na neregularnosti uočene pre svega na biralištima u glavnom gradu Srbije, ali to ne znači da se u predstojećoj rezoluciji EP neće naći i negativne ocene o glasanju i na nivou cele države.

Podsetimo, prema saznanjima Demostata, očekuje se da dokument Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji bude “oštar”. (demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/demostat-saznaje-rezolucija-ep-o-izborima-u-srbiji-bice-ostra/1976).

S druge strane, Vučić je požurio da izjavi da “nije zainteresovan” šta će EP reći.

“Uvek će donositi preporuke protiv Srbije, zahvalićemo se i nastaviti svojim putem”, rekao je predsednik Srbije, uz ironičnu opasku: “Ne mogu da objasnim koliko sam se nasekirao i koliko neću moći da spavam do 8, 9. februara  ili bilo kojeg drugog datuma”.

Uprkos navedenim tvrdnjama predsednika države, znakovito je da je konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine zakazana za 6. februar, odnosno pre glasanja o rezoluciji Evropskog parlamenta.

Demostat procenjuje da vlast može da formira većinu u Beogradu, uz pojedine odbornike sa liste “Mi, glas iz naroda”, kao i neke predstavnike sa liste “NADA” (Aleksandar Šapić, po svemu sudeći, uveliko lobira za to), ali Vučić je svestan i pritiska međunarodne zajednice, kao i činjenice da ta lokalna vlast ne bi imala legitimitet. Kao što je Demostat već pisao posle izbora, ljudi koji su glasali za opozicione stranke, nisu dali glas da te partije budu u koaliciji sa naprednjacima. (Vučić nagoveštava da će lokalni izbori u Beogradu biti ponovljeni (demostat.rs).

Aleksandru Šapiću bi, bez ikakve sumnje, odgovaralo da ostane u fotelji gradonačelnika na navedeni način, odnosno da ne budu ponovljeni izbori, ali Vučić je taj koji odlučuje. Prema našim saznanjima, ljudi iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije (Aleksandar Marković i Nikola Nikodijević) lojalni su pre svega Vučiću, a ne Šapiću.

Da će lokalni izbori u glavnom gradu biti ponovljeni, jasno je nagovestio i Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS. On je za TV Pink rekao da bi to moglo da se desi u junu ili junu. Imajući u vidi rokove za formiranje vlasti, takav tajming zapravo bi značio da će građani Beogradu dobili novog gradonačelnika tek na jesen.

Drugi mogući scenario za opoziciju podrazumevao bi neprihvatanje mandata, odnosno potpunu delegitimizaciju vlasti. Kako Demostat ocenjuje, takav način borbe imao bi smisla u nekim drugim vrstama režima, dok bi u aktuelnom trenutku u Srbiji, kada imamo hibridni režim, sa pseudoinstitucijama i jakim uticajem međunarodne zajednice, opozicija treba da uzima sve što joj pripada i korak po korak da osvaja podršku građana. Tome u prilog govori i podatak da su opozicione stranke osvojile više nego na izborima 2022, uz sve manjkavosti izbornog sistema i medijsku blokadu koja postoji godinama unazad.

Takođe, Demostat zastupa stav da vlada koja će biti formirana, najverovatnije u rano proleće, teško da može opstati ceo mandat (ma koliko se predsednik države tome neskriveno nadao). Naime, aktuelna politička kriza može da postane permanentna, ukoliko ne dođe bar do ponavljanja lokalnih izbora u Beogradu i drugačijih izbornih uslova.

Preduslov za istinsko poboljšanje izbornih uslova jeste volja vlasti i pravi dijalog vlasti i opozicije. Nažalost, trenutno ne vidimo da postoje uslovi za to, osim nekog međunarodnog posredovanja, što nam govori da nam je demokratija urušena a društvo se razara. Prema procenama Demostata, bilo bi neophodno da implementaciju eventualnog dogovora o izbornim uslovima nadgledaju nezavisna međunarodna tela, a ne Regulatorno telo za elektronske medije koje je odavno pokazalo da je pristrasno prema prorežimskim medijima.