Nestorovićev pokret mnogo je bliži Vučiću nego samom Nestoroviću (pojedini sa izborne liste “Mi - glas naroda” donedavno su bili u Srpskom naprednoj stranci, i veruje se da Vučić kontroliše većinu budućih poslanika i odbornika s Nestorovićeve liste), ali su birači koji su glasali za navedenu političku opciju opoziciono  orijentisani. Slična situacija je i sa glasačima NADE,  i Zavetnika - dok su njihovi glasači protiv aktuelnog režima, njihovi lideri suštinski to nisu.Takozvana “Happy koalicija” (po TV Happy), odnosno “Mi- glas naroda”, kako se zvanično naziva, u proteklih godinu dana neretko je bia prisutna na televizijama s nacionalnim frekvenijama, a pojavljivala se i u emisiji “Aktuelnosti” jutarnjim i vecernjim informativnim programima.

Jedna od enigmi odnosi se i na lidera Novog DSS, Miloša Jovanovića, koji ponovo pokušava da relativizuje proteste u Beogradu, baš kao što je činio u maju. Njegova stranka, koja je iznova na izborima  nastupala sa Pokretom obnove kraljevine Srbije (POKS), u okviru koalicije NADA, nije u parlamentu glasala ni za smenu Bratislava Gašića s funkcije ministra policije. Slučajno ili namerno, u junu je upravo Jovanović odlikovan replikom srednjovekovnog srpskog mača, od strane Ministarstva odbrane (koje predvodi lider SNS Miloš Vučević). Veruje se, takođe, da su, ako ne računamo liste nacionalnih manjina, jedini koji su samostalno skupili potpise za kandidaturu na izborima SNS, “Srbija protiv nasilja” i Socijalistička partija Srbije.

Dok je Nestorović, bez sumnje, najveće iznenađenje ovih izbora, neslavna titula najvećih gubitnika ide koaliciji Dveri i Zavetnika (ostali ispod cenzusa), kao i Socijalističkoj partiji Srbije. Ako saberemo koliki je pad Dveri i Zavetnika i socijalista u odnosu na izbore održane aprila 2022, dobijamo podatak od devet ili deset odsto, što su glasovi koji su otišli naprednjacima i Nestorovićevom pokretu.

Demostat je, podsetimo, u svojim analizama predvideo da će SNS osvojiti najviše glasova na republičkom nivou, dok će u Beogradu većinu glasova dobiti opozicija, jer  u zbiru “Srbija protiv nasilja, NADA i “Mi- glas iz naroda” odnose prevagu nad naprednjacima i socijalistima.

Ako iz matematičkog ugla pogledamo i sastav budućeg saziva Narodne skupštine, dolazimo do zaključka da je dosadašnja vladajuća koalicija SNS i SPS, koja je imala 151 mandat (osvojenih 56,06 odsto glasova)ostvarila lošiji rezultat. Naime, u ovom trenutku izgleda da oni u zbiru imaju 146 mandata (osvojenih 52,9 odsto glasova). S druge strane, proevropska opozicija, lista “Srbija protiv nasilja” dobila je 65 mandata, što je umnogome bolji rezultat nego 2022. Ova politička opcija ima za oko 15 mandata više, ako se uzme u obzir činjenica je na prošlim izborima na zajedničkoj listi bila i Narodna stranka, koja je imala osam mandata.

Prema oceni Demostata, glavni zadatak opozicije, pored borbe za Beograd, jeste da na na nivou republike, kao i u parlamentu, “Srbija protiv nasilja” preraste u politički savez. Na taj način opozicija bi ojačala svoje pozicije (sinhronizovanim radom i sličnim potezima). U suprotnom, može lako da se ponovi scenario viđen 1993, odnosno slučaj tadašnje Nove demokratije, budući da Vučiću u interesu da se ta koalicija raspadne, a, po mogućstvu, i da neka stranka iz te koalicije postane deo vladajuće većine.

Opozicija, takođe, do narednih izbora mora ojača svoju organizacionu strukturu,  kako bi bila u stanju da kvalitetno pokrije sva biračka mesta (pouzdanim kontrolorima). Uz svu izbornu patologiju, odnosno nefer uslove koji su vladali sve vreme izborne kampanje, mora se priznati da opozicija na ovim izborima nije uspela da obezbedi adekvatnu kontrolu.