Dva skupa održana na Vidovdan, jedan u organizaciji vlasti, drugi po pozivu studenata, poslali su različite poruke  verujući da ono što se na taj dan izgovori ima značaj za ceo srpski narod, za glasačko telo. To je deo zaključka sa podkasta “Razgovori u Demostatu” koji je vodio Zoran panović sa istoričarima Instituta za savremenu istoriju, Bojanom Dimitrijevićem i Srđanom Cvetkovićem.

- U 20. veku bilo je previše prelomih događaja odigranih na Vidovdan. I danas, pa i u ranija vremena, određene političke elite koristile taj datum sa željom da mu povrate ili da koriste auru koju nosi. Mnogi događaji vezani za taj dan odigrali su slučajno ili planirano od nekih većih sila. Ali, ovo što se sada dešava je pokušaj da se u Vidovdan učitaju neki novi sadržaji – rekao je Dimitrijević dok Cvetković podseća da mitovi postoje u mnogim narodima a da je Vidovdan veoma značajna arhetipska odrednica našeg političkog ponašanja.

On sadrži više arhetipova, o žrtvi, izdajstvu, vođi izbavitelju… Ali, tim arhetipovima koji su dubinski, koji su deo kolektivnog nesvesnog istoriskog pamćenja, utkanu kulturu, manipulišu u mnogim slučajevima različite političke strukture.

- Određeni događaji namerno se pripremaju za taj dan, kako bi se kod naroda izazvao dubinski odnos ka tom pitanju, kako bi se pojaćao znaćaj toga događaja, koji čak ne mora biti da je toliko preloman – objašnjava on.

Na pitanje voditelja zašto se u javnom prostoru još uvek koristi pojam “jedinstvo” koji je promovisan u socijalizmu, Dimitrijević kaže da je taj termin obezbeđivao prihvatanje komunističke ideologije, što je bila matrica funkcionisanja jugoslovenskih naroda. 

- Tu reč koristila je i državna bezbednost, na primer operacija praćenja stanja u društvu pred Titovu smrt zvala se “jedinstvo”. Velika reorganizacija JNA  1987., zadnja, koja je izvršena, isto je bila “Jedinstvo”. Mislim da smo mi posle 2000. godine, pa do 2012. godine, pokušali da promenimo tu paradigmu i taj vokabular. Međutim, dolazak SNS i pojava Aleksandra Vučića na vlasti, vratila je i revitalizovala taj pojam. Iako njega u Hrvatskoj zovu Četnik, on nije to, on je jedan razočarani Jugosloven, čovek koji izrasta u klasičnoj jugoslovenskoj srednjoj nomenklaturi, spojaviši tradiciju Srba iz Bosne i Hecegovine, prečanskih krajava, izbeglica… - navodi on.

Prema rečima Cvetkovića, na već postojeće arhetipove vrlo dobro je nalegla komunistička ideologija koja je išla na obnovu naše državnosti, što je karakteristično za većinu naroda u toj fazi razvoja. 

- To je neka konstanta utkana u naše kolektivno biće, na koju su političke vlasti, a naročito komunistička, vrlo dobro odigrale. Rekao bih da i današnje vlasti dobro igraju na tu kartu. Imate ljude koji su rođeni u Titovo vreme, škovali se, išli u vojsku, gledali te medije i u vreme Tita i u vreme Miloševića, stasali su i politički edukovali, obrazovali u to vreme i oni danas odlučuju, jer naša nacija je stara. Kroz studentski pokret ali i kroz sudar uslovno rečeno dve Srbije - one koja teži demokratizaciju i one koja je za čvršću ruku – odvija se generacijski sukob – objasnio je Cvetković.

Sagovornici Demostata govorili su i o tome šta se desilo sa široko proklamovanim Svesrpskim saborom - koji je posle narodnog skupa na kome je osnovan, ratifikovan u skupštinama Srbije i Republike Srpske, trebalo ponovo da se održi u junu ove godine, ali to već dugo niko više ne pominje. 

U podkastu koji je kompletno objavljen na Demostatovom youtube kanalu bilo je reči i o kultu ličnosti, koja je analogija između političara i voza koji ide ka krajnjoj stanici, o antibirokratskoj revoluciji, gde je nestala srpska desnica i zašto nema lidera na opozicionoj sceni, šta je to u sistemu duboko koruptivnom i duboko autokratskom što onemogućava demokratske promene, zašto je studentski skup na Vidovdan više ličio na carstvo nebesko a Vučićev u Beogradu na carstvo zemaljsko, kada je društvo bilo moralnije – pre ili posle 2000. godine.