Kako prenose kineski mediji, Rusija zajedno sa Kinom stvara digitalne koridore i suverene platforme sa ciljem potiskivanja američkih tehnologija. RF i NR Kina koordiniraju razvoj suverenog digitalnog prostora, stvarajući alternativne platforme komunikacija, finansijskih usluga i kontrole podataka. 

Rusija, kroz pokretanje sopstvenih aplikacija MAX i Molniya, imitira kineski model WeChat-a, integrišući dopisivanje, plaćanja, društvene mreže i državne servise. Takvi koraci omogućavaju Moskvi da uspostavi kontrolu nad informacionim tokovima i podacima građana, istovremeno ograničavajući upotrebu zapadnih platformi kao što su WhatsApp, Telegram, X i YouTube. 

Koordinacija sa Kinom u stvaranju digitalnih standarda i paralelnih infrastruktura slabi tehnološki uticaj SAD i njihovih kompanija. Ruski model digitalnog suvereniteta širi se na Belorusiju i potencijalno na zemlje Globalnog juga, posebno u Africi, gde RF i Kina imaju aktivno prisustvo. Takvo širenje ruskih digitalnih mehanizama stvara dugoročnu pretnju za SAD u vidu smanjenog pristupa strateški važnim tržištima i podacima. 

Pored toga, kontrola nad digitalnim ekosistemom povećava sposobnost RF da utiče na javno mnjenje i političke procese u inostranstvu. Sinhronizacija politike RF i NR Kine formira tehnološki i informacioni blok koji konkuriše zapadnim standardima. Udruživanje napora Moskve i Pekinga dodatno povećava rizike po sajber bezbednost, jer će SAD imati manji pristup podacima i manje mogućnosti da odgovore na digitalne pretnje. Strateška koordinacija RF i NR Kine u digitalnom sektoru podriva tehnološku prednost SAD i globalno liderstvo u oblasti otvorenih internet standarda.

Rusko-kineska koordinacija u digitalnoj sferi odvija se u pozadini zaoštravanja rivalstva između SAD i RF nakon 2022. godine i jačanja kineske digitalne autonomije. Kina već duži period ograničava pristup zapadnim platformama i razvija sopstvene digitalne ekosisteme pod kontrolom države. Rusija sledi taj pristup, naročito nakon uvođenja zakona o „suverenom internetu“ i blokiranja popularnih zapadnih aplikacija. Afrika i druge zemlje Globalnog juga postaju prostor aktivnog uticaja RF i Kine kroz digitalne platforme i infrastrukturne projekte, što se poklapa sa njihovim pokušajima da stvore alternativni globalni ekonomski i tehnološki sistem, paralelan zapadnom. Širenje digitalne kontrole omogućava RF i NR Kini da koordiniraju politiku cenzure, prikupljanja podataka i informacionog uticaja van sopstvenih granica. SAD se suočavaju sa izazovom ograničenog pristupa podacima i tržištima gde ruske i kineske platforme postaju dominantne. Dugoročno raste rizik pojave globalne digitalne „podele sveta“ na blokove sa različitim pravilima igre i kontrolom.

Moskva aktivno promoviše ideju svog „digitalnog suvereniteta“. Sinhronizacija politike RF i NR Kine u digitalnom sektoru omogućava formiranje alternativnih standarda i infrastrukture van zapadne kontrole. Među ciljevima Kremlja je povećanje uticaja na Globalni jug. Aktivnosti RF u digitalnoj sferi stvaraju rizike za američku sajber bezbednost. Kontrola nad digitalnim tokovima i podacima smanjuje pristup SAD informacijama i otežava zaštitu sopstvenih mreža. Dolazi do ideološke konvergencije i približavanja autokratskih režima. Rusija sledi kineski pristup državnoj kontroli informacija, stvarajući globalni autoritarni digitalni blok. Istovremeno, SAD se uvlače u opasnu dugoročnu tehnološku konkurenciju, a koordinacija Moskve i Pekinga omogućava razvoj i primenu tehnologija koje konkurišu američkim platformama i standardima. Formiranje paralelne digitalne arhitekture, koju RF sprovodi u saradnji sa NR Kinom, podriva dominaciju SAD u globalnom internetu i informacionim tokovima.

A nemački mediji prenose da je Savezni zavod Nemačke za zaštitu ustava (BfV) optužio ruske hakere za nove sajber napade. Grupa APT28 ili Fancy Bear, povezana sa vojnom obaveštajnom službom RF, hakovala je nekoliko hiljada TP-Link Wi-Fi rutera u različitim zemljama, uključujući oko 30 uređaja u SR Nemačkoj. Putem ranjivih internet rutera pokušavali su da dođu do vojnih i državnih informacija, kao i podataka o kritičnoj infrastrukturi. Moskva negira umešanost.

Obaveštajne službe SAD, Ukrajine i zemalja EU saopštile su da je u okviru međunarodne sajber operacije otkriven veliki broj slučajeva provale u kancelarijske i kućne Wi-Fi rutere Ukrajinaca i stranih državljana. Ruski hakeri „lovili“ su rutere koji nisu odgovarali savremenim bezbednosnim protokolima. Nakon upada u ranjive internet uređaje, preusmeravali su saobraćaj preko unapred postavljene mreže DNS servera. Tako su prikupljali lozinke, autorizacione tokene i druge poverljive informacije radi organizovanja ciljanih fišing kampanja protiv državnih i korporativnih objekata. Nemačka, koja je od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. postala jedan od ključnih vojno-političkih partnera Ukrajine, danas je jedna od meta hibridnog rata RF protiv zemalja EU. Kremlj ciljano koristi protiv SR Nemačke instrumente asimetričnog rata – od upotrebe bespilotnih letelica za nadzor i sabotaže do masovnih sajber napada i sistemskih kampanja dezinformacija.

Sajber napadi na Wi-Fi rutere u Nemačkoj i drugim zemljama EU nisu izolovani incidenti, već deo šireg hibridnog rata Rusije protiv Zapada. Moskva primenjuje metode usavršene tokom rata protiv Ukrajine na teritoriji evropskih država, pokušavajući da podriva poverenje u digitalnu infrastrukturu i stvori atmosferu stalne ranjivosti. 

Ruski hakeri pokušavali su da dođu do vojne, državne i kritično važne informacije. Ne radi se samo o podacima državnih institucija, već i o informacijama iz energetike, transporta, veza i drugih sektora od kojih zavisi stabilnost evropskih zemalja. Angažovanje grupe APT28 ukazuje da je reč o operaciji koju je odobrila država, a ne o delovanju pojedinačnih sajber kriminalaca. Za EU, a posebno za Nemačku, napadi APT28 predstavljaju signal da rat Rusije protiv Ukrajine ima transnacionalnu dimenziju. Moskva pokušava da utiče na države koje podržavaju Kijev, parališući njihovu sposobnost donošenja odluka, stvarajući rizike za kritičnu infrastrukturu i pojačavajući osećaj nestabilnosti među građanima i poslovnim sektorom. Nemačka i druge zemlje EU više puta su optuživale Rusiju za korišćenje hakerskih grupa radi sajber špijunaže, krađe podataka i dezinformacija. Nakon početka potpune invazije RF na Ukrajinu, slični napadi u EU postali su još češći. U Nemačkoj je APT28 ranije optuživan za sajber napade na Bundestag, sisteme kontrole vazdušnog saobraćaja i sajtove nemačkih političkih partija. Delovanje grupe APT28 u interesu ruskih specijalnih službi pokazuje da je sajber prostor postao jedan od glavnih pravaca savremenog rata. Rusija pokušava da stekne stratešku prednost bez direktne upotrebe vojne sile – kroz prodor u digitalne sisteme, ucene, destabilizaciju i podrivanje poverenja u državne institucije.