SAD i EU sve udaljenije po pitanju Kosova

*Pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Vašingtona tvrde da je trebalo da se Vučić i Tači susretnu ovog meseca u Americi, što demantuju Vučićevi saradnici

*Miroslav Lajčak bi mogao da pokvari  posao Trampovoj administraciji

SAD i EU sve udaljenije po pitanju Kosova
Ričard Grene (Foto: Beta)/Miroslav Lajčak (Foto: CTBTO)

SAD i EU sve udaljenije po pitanju Kosova

*Pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Vašingtona tvrde da je trebalo da se Vučić i Tači susretnu ovog meseca u Americi, što demantuju Vučićevi saradnici

*Miroslav Lajčak bi mogao da pokvari  posao Trampovoj administraciji

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 25. Apr 2020 | U fokusu

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija imaju „sve udaljenije“ stavove u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, što bi moglo da  osujeti napore da se u narednim mesecima dođe do toliko željenog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kažu za Demostat  zapadne diplomate. Kako objašnjavaju, EU, koja je prošle sedmice postavila slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka na funkciju specijalnog izaslanika za navedeni dijalog, „davaće podršku“ tehničkom premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju da bude na čelu pregovaračkog tima Prištine, a Vašington to „teško da će prihvatiti“, jer favorizuje kosovskog predsednika, Kurtijevog glavnog rivala, Hašima Tačija, za koga je odranije poznato da se ne protivi korekciji granica kao potencijalnom modelu za rasplitanje „kosovskog čvora“.

Upućeni u proces pregovora o Kosovu, koji se dosad odigravao i „iza kulisa“, napominju da će najpre morati da bude donesena odluka ko će biti ubuduće glavni pregovarač Prištine, ali je problem što su i SAD i EU trenutno fokusirane na obuzdavanje pandemije korona virusa.

„Pokušaji pronalaženja rešenja za Kosovo zaokupljali su prethodnih meseci pažnju američke administracije, ali je sada Vašington fokusiran na prevazilaženje posledica Covida-19- i ekonomskih i zdravstvenih, tako da je američkim zvaničnicima, uključujući predsednika Donalda Trampa, dijalog Beograda i Prištine u drugom ili trećem planu i više ne insistiraju na postizanju sporazuma o Kosovu, po svaku cenu, do održavanja američkih predsedničkih izbora, u novembru. Predsednički izbori će se dobiti ili izgubiti na pitanju borbe protiv korona virusa, pa nije čudo što je Tramp krajem marta najavio Zakon o ekonomskim olakšicama, vredan 2,2 biliona dolara, što je najveći paket takve vrste u američkoj istoriji“, preciziraju izvori Demostata.

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Vašingtona tvrde da je trebalo da se srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, susretnu ovog meseca u Americi, pod okriljem nekog od visokih zvaničnika SAD. Kako ističu, bilo je planirano da takav susret označi nastavak razgovora u pravcu mogućeg pronalaženja rešenja o normalizaciji odnosa, ali je odložen zbog pandemije korona virusa. S druge strane, u kabinetu predsednika Srbije demantuju navedene tvrdnje. Kako ističu Vučićevi saradnici, nije bio predviđen nikakav aprilski susret Vučića i Tačija pod patronatom SAD, ni u prestonici Amerike ni na bilo kojem drugom mestu. Pitanje o mogućem sastanku postavili smo i Ambasadi SAD u Beogradu i Tačijevom kabinetu u Prištini, ali odgovor nismo dobili.

Aleksandar Vučić, Foto: Beta/Milan Obradović

Podsetimo, Tači i Vučić susreli su se početkom marta u Beloj kući tokom odvojenih poseta SAD, uz učešće specijalnog Trampovog izaslanika za dijalog o Kosovu Ričarda Grenela i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta OBrajena. Obojica su u javnim nastupima relativizovali značaj sastanka. Tači je, između ostalog, rekao da je to „bio sastanak dobre volje u angažovanjima SAD da se pitanja između Kosova i Srbije okončaju jednom zauvek“, dok je Vučić naveo da se radilo o „uobičajenom razgovoru“. Nasuprot tome, poznati britanski novinar i višedecenijski posmatrač prilika na Balkanu Tim Džuda javno je tvrdio, pozivajući se na dobro obavešten izvor, da se tom prilikom razgovaralo o razmeni teritorija, bez obaveze Srbije da prizna Kosovo, ali da Srbija ne bi više sprečavala članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Džudine reči oštro je demantovao Grenel, poznat kao „mini Tramp“. Upravo se od Grenela, koji je već uspeo da privoli Beograd i Prištinu da nedavno potpišu sporazume o obnovi železničkih i avio veza, očekuje da odigra značajnu ulogu u nastavku pregovora o Kosovu.

Čovek koji bi mogao da  pomrsi konce Trampovoj administraciji je već pomenuti Miroslav Lajčak. „Opšta mesta“ u opisu Lajčakovog lika i dela jesu veliko iskustvo koje je stekao u našem regionu, kao ambasador Slovačke u Srbiji i Crnoj Gori, evropski izaslanik za referendum o crnogorskoj nezavisnost i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Čim je završio mandat na mestu šefa slovačke diplomatije, šef evropske diplomatije Žozep Borel predložio ga je za predstavnika EU koji će biti zadužen za „mirenje“ Beograda i Prištine i takav Borelov predlog je, čini se, rado prihvaćen u Uniji. „Blagoslov“ Borelu, naglašavaju diplomate, dala je i najmoćnija članica Unije, Nemačka, što ne čudi, imajući u vidu da Lajčak deli stav nemačke kancelarke Angele Merkel da bi promena granica bila loše rešenje za Kosovo. Lajčakova matična država nije priznala nezavisnost Kosova, zbog čega je Tači doveo u pitanje njegovu objektivnost na novoj funkciji, ali široko je rasprostranjeno gledište da će slovački diplomata u svojstvu specijalnog izaslanika EU biti „glas“  Brisela, a ne Bratislave.

Izvori Demostata ukazuju da Lajčak ima „zavidne pregovaračke sposobnosti i moć ubeđivanja sagovornika“, ali da je problem što je njegov mandat ograničen na godinu dana. „Zbog pandemije korona virusa, političke krize na Kosovu i predstojećih izbora u Srbiji, stiče se utisak da Miroslav Lajčak neće imati mnogo manevarskog prostora, vremena ni mogućnosti da uskoro pokrene ozbiljniji pregovarački proces. To bi moglo da ide naruku Amerikancima, ukoliko Tramp prethodno uspe da osnaži posustalu ekonomiju, pa da se potom njegova administracija iznova posveti diplomatiji na liniji Beograd-Priština“, preciziraju diplomate.

U međuvremenu, Tači i Kurti nastavljaju verbalni rat na Kosovu. Mada je Kurtijevoj vladi nedavno izglasano nepoverenje u parlamentu, pre svega zbog njegovog odbijanja da „bezuslovno“ ukine takse na robu iz Srbije i BiH, što su SAD mesecima zahtevale, odnosno odluke da to bude učinjeno „uz mere reciprociteta prema Srbiji“, on pokušava na sve načine da „politički preživi“. Tači se pre desetak dana obratio Kurtiju zatraživši od njega da mu dostavi ime mandatara za sastavljanje nove vlade, ali Kurti okleva da to učini, poručujući da „neće ostaviti Tačija bez odgovora“, ali da „ne žuri jer je posvećen borbi protiv korona virusa“. U pozadini „igre prestola“ u Prištini zapravo se nalazi Kurtijeva želja da čim se pandemija okonča budu održani vanredni parlamentarni izbori, dok se Tači tome protivi. Kosovski predsednik želi sastavljanje nove vlade, bez izlaska na birališta, sa čime se složila i većina stranaka kosovskih Albanaca. Kao jedan od scenarija pominje se mogućnost da Tači, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj daju većinu Isi Mustafi za mesto premijera, ali poznavaoci prilika dovode u pitanje održivost takvog rešenja, koje bi, ističu, podrazumevalo i „ogromnu političku trgovinu“.

Primetno je, takođe, da Kurti pokušava da se nametne Uniji kao  glavni politički predstavnik Kosova. U tom kontekstu može se objasniti njegovo pismo Lajčaku, u kojem poručuje da će on voditi kosovski tim u dijalogu sa Srbijom, te da bi se za pregovaračkim stolom u Briselu našli i Tači, predsednica parlamenta Vjosa Osmani i predstavnici parlamentarnih stranaka. Kurti napominje da ne želi da se razgovara o „bilo kakvim mapama“. Mogućnost da Kurti preuzme „kormilo“ pregovaračkog tima javno je odbacio kabinet Hašima Tačija, ističući da se Kurti nije o tome konsultovao sa predsednikom Kosova, „kao predvodnikom spoljne politike“.

Kurti tvrdi i da bi „projekat razmene teritorija, ukoliko se sprovede, izazvao nove sukobe i krvoproliće“, a Tačija je nazvao „lisicom koja je, kada joj je izgoreo rep, rekla da gori ceo svet“. Imajući u vidu neizvesnost političke „arene“ na Kosovu, ostaje da se vidi ko će na kraju odneti pobedu, odnosno biti „lukavija lisica“ - Kurti ili Tači. Jedno je sigurno - politička pobeda Aljbina Kurtija iznova bi oživela ideju o „velikoj Albaniji“, koju on neskriveno i sa mnogo entuzijazma zastupa.

Komentari
U fokusu
Zapadne demokratije ne smeju da zavise od kineskog izvoza
Zapadne demokratije ne smeju da zavise od kineskog izvoza

Prema nalazima te institucije, u te kategorije robe spadaju elektronski proizvod...

"Nije medicinski opravdano štititi ljude od jedne bolesti a izazivati niz drugih"
"Nije medicinski opravdano štititi ljude od jedne bolesti a izazivati niz drugih"

Sigurno da ih ima. “Dugotrajan stres, ograničeno kretanje i zabrana izlaz...

Fruškogorski koridor na "dugačkom štapu"
Fruškogorski koridor na "dugačkom štapu"

Projekat je trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije, navode...

Postoji li šansa da Dveri ipak izađu na izbore?
Postoji li šansa da Dveri ipak izađu na izbore?

Beograd - Iznošenje iz skupštinske sale, preskakanje ograde u Pion...

Panović: Junski izbori "prelazni", glavni su predsednički
Panović: Junski izbori "prelazni", glavni su predsednički

U Srbiji se glavne stvari uvek dešavaju na predsedničkim izborima", isti...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web