Odnosi Srbije i Švedske veoma su plodonosni i dugotrajni a snažna osnova za dalje jačanje saradnje je srpska dijaspora u Švedskoj koja broji između 130.000 i 180.000 ljudi. Mnogi od njih su druga, pa čak i treća generacija, ali se i dalje identifikuju i kao Srbi i kao Šveđani što je dodatno doprinelo razvoju naših bilateralnih odnosa – kaže u podkastu “Pola sata Demostata” ambasadorka Kraljevine Švedske u Republici Srbiji gospođa Šarlot Samelin. Ona u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić dodaje da su u Srbiji prisutne švedske najveće kompanije poznate po inženjeringu ali i veliki broj malih i srednjih preduzeća, uključujući i švedsko-srpska.

- Mislim da trenutno u Srbiji postoji oko 180 takvih firmi. To nam je izuzetno dragoceno. Zapravo, lako je biti ambasador kada imate ovakvu osnovu za rad. Pored toga, već više od 25 godina u Srbiji smo aktivno angažovani u oblasti razvojne saradnje. Tokom tih godina, pružili smo podršku institucijama i civilnom društvu u Srbiji u iznosu od najmanje 300 miliona evra. Zbog toga smatram da je prava privilegija predstavljati svoju zemlju ovde. Posebno sam ponosna na naš rad na održivom razvoju. Radimo na pitanjima životne sredine, socijalne uključenosti (inkluzije), rodne ravnopravnosti, a poslednjih godina i na prevenciji i lečenju raka dojke. Naravno, nastavljamo i s podrškom zelenoj agendi – navodi gospođa Samelin.

Dodaje da je najponosnija upravo na deo saradnje vezane za zelenu agendu koja je ove godine jedna od glavnih tema. Neka vrsta probnog balona je organizacija najveće švedske konferencije ikada održane u Srbiji, pod nazivom Team Sweden (Tim Švedske), a tema je inženjering zelene tranzicije. Skup koji je ostvaren u saradnji sa Privrednom komorom Srbije okupio je švedske i švedsko-srpske kompanije a konferenciju je otvorila švedska ministarka za evropske poslove, Jesika Rozenkranc. Ambasadorka ocenjuje da su takvi događaji ključni za produbljivanje ekonomskih odnosa dve zemlje a osim što se predstavljaju neka švedska rešenja, događaj dodatno doprinosi produbljivanju političkog dijaloga. Takođe, u planu je gostovanje švedskih autora na nekoliko događaja uključujući i učešće na festivalu trilera u Beogradu, kao i druga konferencija u okviru nordijske saradnje u Novom Sadu, gde će se predstaviti rešenja za pametne gradove.

Sajber pretnje, terorizam, regionalni konflikti...

Na pitanje voditeljke kako kao predstavnica zemlje koja je nedavno ušla u NATO danas vidi tu organizaciju, ambasadorka kaže da je do 2023. godine u njenoj zemlji vladalo uverenje da neće u skorije vreme ući u Alijansu.

- Ali stvari su se odvijale veoma brzo. Geopolitičke okolnosti dovele su nas do zaključka da želimo da dodatno ojačamo saradnju u evroatlantskom okviru. Naravno, već smo bili izuzetno aktivan partner u Partnerstvu za mir. U jednom trenutku sam čula da je generalni sekretar NATO-a rekao kako smo možda čak angažovaniji od nekih članica. Zato je za nas ovo bio prirodan korak. Takođe nam pomaže da sprovedemo reforme i produbimo saradnju unutar evroatlantskog okvira. NATO je, pre svega, stub kolektivne bezbednosti i odbrane. Njegova dodatna vrednost jeste u tome što pruža jedinstven odgovor na nove pretnje, promoviše stabilnost i čuva demokratske vrednosti. Takođe, NATO je kroz godine pokazao izuzetnu sposobnost prilagođavanja i posvećenost kolektivnoj odbrani, kao i fleksibilnost, što je ključno za rešavanje izazova sa kojima se danas suočavamo. Moramo pronalaziti nove načine saradnje i suočavanja sa pretnjama koje su se vremenom promenile. Tu su, naravno, i sajber pretnje, terorizam, ali i regionalni konflikti – ističe gospođa Samelin i potvrđuje da su u digitalnom dobu hibridne pretnje velika tema kao i dezinformacije i odbrana od njih.

Ukazuje da iako mnogi i dalje smatraju da je NATO samo vojna organizacija, izuzetno je važna politička dimenzija i dijalog unutar Alijanse. Kada se ta dva aspekta spoje, dobija se instrument za izgradnju poverenja i prevenciju sukoba. Promocija demokratskih vrednosti je od velikog značaja i za Švedsku i za sve zemlje članice. Naglašava da upravo ta politička dimenzija daje kredibilitet NATO-u kao platformi za konsultacije i saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane. Takođe je veoma važno da se osigura da se sve odluke koje NATO donosi zasnivaju na stavovima svih članica, jer je svaka podjednako bitna.

- Podrazumeva se da je dijalog suštinski važan za očuvanje jedinstva i rad na koherentnosti. Stavovi svih država članica su takođe važni u kredibilnom procesu donošenja odluka. Mislim da je u izgradnji partnerstava sa zemljama koje nisu članice politički aspekt takođe bitan. Zanimljivo je imati ovakvu razmenu mišljenja. Ona pomaže i u planiranju i u dugoročnijem delovanju. I, naravno, partnerstva između NATO-a i partnerskih zemalja doprinose jačanju globalne bezbednosti i rešavanju zajedničkih izazova. Nadam se da i partnerske zemlje to cene.

Međusobno poštovanje

Zamoljena da oceni partnerstvo NATO-a sa Srbijom, sagovornica Demostata da je ovde tek pola godine i da joj je zbog toga teško da uporedi i sagleda evoluciju tog partnerstva. Ali, ono što vidi jeste da je ono zaista zasnovano na međusobnom poštovanju i saradnji, kao i na razumevanju prioriteta Srbije da zadrži svoju politiku vojne neutralnosti.

- To mi nije teško da razumem, jer dolazim iz zemlje koja je veoma dugo bila partnerska zemlja i koja je bila veoma ponosna na svoju vojnu nesvrstanost. Mislim da i sama činjenica da ste partnerska zemlja donosi određena iskustva. Iz švedskog ugla, NATO pomaže u sprovođenju reformi u sektoru odbrane. Takođe je to i forum za upravljanje krizama i izgradnju interoperabilnosti, što je za moju zemlju — koja je prilično veliki proizvođač vojne opreme — veoma važno. I Srbija ima vojnu industriju, pa je interoperabilnosti vrlo atraktivan deo ovog partnerstva. Ako se to bude razvijalo tokom vremena i ako se poveća saradnja u oblastima od zajedničkog interesa, mislim da bi za Srbiju reforme u sektoru odbrane bile važne. Primećujem da se ovde već vode diskusije o tome, uključujući i temu o regrutaciji. U mojoj zemlji imamo obavezno služenje vojnog roka i za muškarce i za žene. I postoji veliko interesovanje da se neko vreme provede u vojsci. Za Srbiju bi takođe mogla da bude dragocena izgradnja kapaciteta, kao i učešće u mirovnim misijama, što NATO takođe veoma ceni. Za NATO, prednost je u tome što može doprineti  jačanju regionalne stabilnosti i podsticanju saradnje sa ključnim akterima na Zapadnom Balkanu. Dakle, obe strane imaju koristi, i nadam se da će ova razmena ekspertize dodatno da ojača bezbednosni okvir – uverena je ambasadorka Švedske.

Upitana da oceni promene koje su se u regionu desile posle kasnih 90-ih, kaže da je razvoj događaja bio je dramatičan i da je i sama tokom studija, između ostalog i političkih nauka u to vreme, svakodnevno pratila ratove na Zapadnom Balkanu.

Mladi su budući lideri i inovatori

- To je i dalje vrlo sveže u sećanju i veoma bolno i za srpski narod i za sve ljude u regionu. Politička situacija se u međuvremenu znatno promenila, kao i ekonomski razvoj. Region je prošao kroz različite faze saradnje. Imala sam i privilegiju da radim u kabinetu predsednika Evropskog saveta upravo u periodu kada je Srbija postala kandidat za članstvo. Takođe i 2013. godine, kada su države članice odlučile da otvore pregovore sa Srbijom. A zatim u januaru 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija sa Srbijom, čime su zvanično otvoreni pristupni pregovori. Tada smo pomislili — ovo je fantastično. Srbija je dobro pozicionirana da brzo napreduje. Postoji veliki kapacitet unutar srpske administracije. I mislili smo da će do 2018. godine Srbija već biti članica.  Do tada, tenzije na Balkanu i između zemalja regiona više neće biti toliko važne, jer će svi manje-više biti u Evropskoj uniji ili na dobrom putu ka članstvu. Ali, geopolitičke promene poput aneksije Krima i invazije na istočnu Ukrajinu, takođe su uticale na Zapadni Balkan. I onda su se stvari odvijale u pravcima koje možda nismo mogli da predvidimo. Mislim da i dalje postoje izazovi kada su u pitanju etničke tenzije i reforme u oblasti demokratije – ističe gospođa Samelin.

Smatra da ceo region Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ne koristi u potpunosti svoj potencijal kada je reč o ekonomskom rastu. A potencijal je ogroman u smislu stručnosti, resursa ljudskog kapitala, kao i spremnosti Evropske unije da pomogne Srbiji i ostalim zemljama u razvoju demokratije i ekonomije. Veruje da je budućnost ovog regiona u evropskoj integraciji, kao i u bližoj saradnji u evroatlantskom okviru što ne mora nužno to da znači članstvo u NATO-u, ali može da podrazumeva blisku saradnju. Nada se da će napori u pravcu članstva u Evropskoj uniji prevladati i da će dati konkretne rezultate na kraju.

Na kraju, zamoljena da uputi poruku mladima u celom regionu, ambasadorska kraljevine Švedske kaže da je oduševljena snagom koju vidi u toj populaciji.

- Mladi su budući lideri i inovatori. Mislim da je važno da ovde, ali i svuda, iskoriste pružene prilike. Da iskoriste prednosti za obrazovanje. Postoje vrlo dobri univerziteti ovde. Takođe, važno je graditi saradnju unutar zemlje, u regionu, ali i na međunarodnom nivou. Mislim da mladi u Srbiji to svakodnevno pokazuju. Pokazuju i građanski aktivizam. I važno je da svoju energiju, kreativnost i posvećenost usmere ka izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti Srbije i Zapadnog Balkana i da zajedno rade na izgradnji inkluzivnog, tolerantnog i otvorenog društva koje poštuje različitosti i u koje vredi ulagati kako u sopstvenoj zemlji tako i u celom regionu – zaključuje gospođa Šarlot Samelin.