Beograd -  Nije bilo teško prodati Srbiji anti-zapadnu propagandu. Ona je korišćena za unutrašnje političke i predizborne potrebe. Ona je do nedavno bila jedan od glavnih elemenata permanentne proizvodnje privida koji se iz pi-ar timova u centrima moći svakodnevno servira građanima Srbije. Mi permanentno živimo u ambijentu stvorene stvarnosti, koja se menja prema potrebama ključnih aktera na političkoj sceni – istakao je osnivač i glavni i odgovorni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić, jedan od učesnika okruglog stola “Pokušaj razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji”, održanog u Medija centru, koji je upriličio Atlantski savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Beogradu.

Sekulić je naveo da pravi razliku između anti-zapadnog raspoloženja i anti-zapadne propagande. Prema njegovim rečima, anti-zapadno raspoloženje je u praksi pre svega anti-američko raspoloženje i nešto što ima istorijsko uporište.

- Podsetiću da osamdesetih godina, dakle u poslednjoj deceniji bivše Jugoslavije, ta zemlja nije bila anti-zapadno nastrojena, naprotiv. Zaokret je nastupio devedesetih godina, iz razloga unutrašnje i spoljne prirode, kulminirajući NATO bombardovanjem Srbije - rekao je Sekulić.

On je naveo da je javnost Srbije ostala uskraćena, uporedo sa stalnim insistiranjem da je ta akcija bila izvedena kršenjem povelje UN i kršenjem međunarodnog pravnog poredka, za objašnjenje koji su uzroci te tragedije i kakva je politika vođena odavde koja je zemlju dovela u situaciju da bude izložena jednom takvom drastičnom i tragičnom iskustvu.

- Zato je Srbija iz devedesetih izašla kao jedno plodno tle za anti-zapadnu propagandu, koja je permanentno podhranjivana svih ovih godina – ukazao je Sekulić.

On je naglasio da je anti-zapadna propaganda koja je proteklih dvadesetak godina podgrevana na razne načine, sada otišla u “deep freeze”, bar u narednih dva-tri meseca.

- Ovim fokusom na Vašington, preuranjeno bi bilo reći zaokretom, Srbija je u isto vreme sebe dovela u situaciju da se konfrontira, ako ne eksplicitno ono implicitno, interesima dojučerašnjih najvećih prijatelja i braće, pre svega Rusiji, a onda bogami i Kini. U isto vreme je zakomplikovala svoje odnose sa EU, a naročito sa ključnim zemljama, tu pre svega mislim na Nemačku – naveo je Sekulić.

On je dodao da se Srbija okreće Americi tobože zbog ekonomskih interesa, a Amerikanci zapravo politički deo problema prebacuju na Brisel.

- Vašingtonskom operacijom veliki broj aduta je stavljen na jednu kartu sa neizvesnim ishodom. Ne očekujem, bar privremeno, neku dalju eskalaciju anti-zapadne propagande, a biće potrebno vreme da se javnost Srbije sa anti-zapadnog kursa uvede u mirnije vode. To naravno ne znači da za šest meseci ta stvar neće ponovo da eskalira i da stari saveznici i prijatelji neće ponovo biti u prvom planu na javnoj i političkoj sceni Srbije – poručio je Sekulić.

Na kraju, on je zaključio da Srbija i kada bi htela da napravi neki veliki zaokret u odnosu na politiku “četiri stuba”, treba da izračuna cenu jednog takvog zaokreta, jer se u međuvremenu toliko uvezala sa raznim akterima, ne samo političkim, već i ekonomskim, energetskim i kreditnim.