U fokusu / Severna Makedonija postaje "Amsterdam na Balkanu"?

Jedna od vesti koja je iznenadila ceo region Zapadnog Balkana u ovoj, izuzetno izazovnoj godini u svetu, bila je svakako objava makedonskog premijera Zorana Zaeva o legalizaciji korišćenja kanabisa, ali još nije poznato kada će makedonski građani, ali i turisti koji posećuju tu zemlju, moći slobodno da uživaju u ‘čarima’ marihuane.

Zoran Zaev/Foto: Printscreen (Radio Slobodna Evropa)

U fokusu / Severna Makedonija postaje "Amsterdam na Balkanu"?

Jedna od vesti koja je iznenadila ceo region Zapadnog Balkana u ovoj, izuzetno izazovnoj godini u svetu, bila je svakako objava makedonskog premijera Zorana Zaeva o legalizaciji korišćenja kanabisa, ali još nije poznato kada će makedonski građani, ali i turisti koji posećuju tu zemlju, moći slobodno da uživaju u ‘čarima’ marihuane.

Demostat | Demostat | Beograd 1. Jan 2021 | U fokusu

Pojavila se kao ‘grom iz vedra neba’. Dok su se sve države sveta borile sa globalnom pandemijom izazvanom virusom korona Zaev je predstavio svoj ambiciozni plan o ekonomskom oporavku Severne Makedonije koji je ni manje ni vise predlagao i legalizaciju marihuane – u medicinske svrhe, za privatnu, odnosno ličnu upotrebu, ali sa primarnim ciljem ekonomskog razvoja ove male, dvomilionske, multietničke države.

I za veliko čudo, niko se nije jasno usprotivio toj ideji. Niti opozicioni VMRO-DPMNE koji koristi svaku moguću priliku da napadne vladu Zaeva, niti vrlo uticajne albanske partije u toj zemlji – kako u redovima vladajuće većine, tako i one iz opozicionih klupa.

Jedino je makedonski predsednik Stevo Pendarovski izrazio bojazan o tome da li je ideja ispravna, ali ni on nije istu odbacio, već je tražio stručnu debatu, kao i debatu makedonskog društva pre realizacije jedne takve, kako je Zaev nazvao, ideje od nacionalnog značaja.

U međuvremenu sredinom oktobra ove godine u skopskoj industrijskoj zoni Kjojlija otvorena je fabrika sa najvećim kapacitetom za odgajanje medicinskog kanabisa u celoj Evropi.

Reč je o fabrici na površini od čak 17.800 metara kvadratnih sa najvećim kapacitetima te vrste na starom kontinentu.

Na otvaranju su prisustvovali makedonski premijer Zoran Zaev, ali i ministar zdravlja Venko Filipče.

Inače, vredno je pomenuti da je prodaja kanabisa u medicinske svrhe u toj zemlji legalizovana još pre četiri godine.

Ideja koja je mnoge ostavila bez reči vrlo dobro razrađena, bar kako je naveo Zaev, jer već postoji razrađena strategija o načinu i uslovima prodaje, kao i o tome koje standarde treba da ispunjavaju ugostiteljski objekti u kojima će biti dozvoljena konzumacija marihuane.

Zaev je, čini se, vrlo dobro pripremljen za sprovođenje jednog takvog plana. Smatra da će to ojačati udeo sektora usluga u makedonskom BDP koji je trenutno samo četiri odsto.

Takođe, zanimljivo je i da će svaki građanin te zemlje moći da gaji za sopstvene potrebe dva do tri stabla marihuane, ali, kako tvrdi Zaev, to će biti precizno regulisano i sa serijskim brojem koji će se nalaziti na svakom stablu.

Obećavajuća zamisao, ali kako će to izgledati u praksi ostaje da vidimo.

I za kraj, ono što je ostalo nepoznanica, niko ne zna kako se makedonski premijer, inače diplomirani ekonomista po struci poreklom iz Strumice, čuvani grad po proizvodnji povrća, setio jedne takve ideje.

Da li će posrnuće proizvodnje paradajza i red drugih poljoprivrednih proizvoda, široko poznatih zbog makedonskog brenda, sada zameniti marihuanu, sa pečatom makedonskog sunca ostaje da vidimo.

Ali jedno je sigurno, makedonska poljoprivreda ulazi u ozbiljan proces restrukturiranja, a bogami i prekvalifikacije.

Makedonsko sunce, a bogami i plodna zemlja će sada biti ponovo dobro iskoršćene, možda ne za ukus sočnog paradajza sa autentičnim mirisom, ali svakako sa novim proizvodom zelene boje koji itekako postaje sve popularniji među mladom populacijom.

A o negativnom uticaju još niko ništa ne spominje, kao i o edukaciji o eventualno slobodnoj upotrebi marihuane po slovu zakona.

Bitno je prvo da se provere ekonomske dobiti, jer će, bar kako kaže Zaev, a na iskustvu zemalja koje su već to učinile, to svakako smanjiti čak za 40 do 50 odsto korisnika teških droga poput kokaina ili heroina.