U periodu pre održavanja parlamentarnih izbora u Nemačkoj, Socijaldemokrate nisu uspele da sustignu razliku od 17 odsto u odnosu na CDU/CSU. Nedelju dana pre održavanja izbora, prema istraživanju instituta „Infratest dimap“, imali su podršku 20 odsto biračkog tela, što je predstavljeno kao najslabiji rezultat SPD-a ikada (2009. godine su imali 23 odsto podrške).

Vesna Marković, narodna poslanica i predsednica PGP sa Nemačkom, za Demostat ističe  da je SPD na izborima ostvario jedan od najlošijih rezultata. „SPD  je pre tačno godinu dana, sa dolaskom Martina Šulca na čelo stranke, imao podršku od 31 posto, čak 1 posto više od CDU. Početkom maja prošle godine počinje pad SPD koji nije zaustavljen do danas. Na izborima održanim 24. septembra 2017. godine, SPD dobija 20,5 posto, a CDU 32,9 posto. Poslednja istraživanja pokazuju da je SPD pao na 16,5 posto, a CDU na 29,5 posto”, ističe Marković.

^{Foto: Vesna Marković, narodna poslanica i predsednica PGP sa Nemačkom}

Sagovornica Demostata navodi da je jedan razloga za ovakav rezultat su zbunjujuće poruke koje je Šulc slao svojim glasačima. “Na dan izbora, nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta i saopštavanja rezultata, Šulc je bio kategoričan u svom stavu da SPD odlazi u opoziciju. CDU je tada započela pregovore sa liberalima (FDP) i zelenima, koji su propali izlaskom liberala. Zanimljivo je to što su liberali izašli iz ovih pregovora, a podrška koju su imali na dan izbora ista je kao i danas”, rekla je Marković.  Naša sagovornica podseća da su nakon nekog vremena započeli pregovori o velikoj koaliciji uz posredovanje predsednika Savezne Republike Nemačke, Frank Valter Štajnmajera (SPD). “Verujem da su birači SPD potpuno zbunjeni, jer su u kratkom vremenskom periodu dobili potpuno suprotne poruke. Vođa omladine SPD se otvoreno zalaže za prekid pregovora sa CDU. Isto mišljenje deli nešto manje od polovine delegata SPD, dok je druga polovina tesnom većinom glasala za nastavak pregovora o formiranju Vlade. Iako je u jednom trenutku izgledalo da je postignut dogovor, dolazi do novih previranja unutar SPD: Šulc odbija mesto ministra inostranih poslova, podnosi ostavku na mesto predsednika stranke, a novi predsednik biće izabran tek 22. aprila na Kongresu stranke. Kandidat Predsedništva za to mesto biće Andrea Nales. Do izbora SPD će voditi dosadašnji zamenik predsednika stranke Olaf Šolc. Na kraju ostaje nam da sačekamo izjašnjavanje članstva SPD na unutarpartijskom referendumu o formiranju velike koalicije narednih dana”, ističe Marković. Predsednica PSG sa Nemačkom je pri stavu da je  bez obzira na ishod pregovora o velikoj koaliciji, Evropskoj uniji, posebno nakon Bregzita,  potrebna  stabilna Nemačka. “Migrantska kriza, kao centralna tema izbora u Nemačkoj, ali i u EU, prouzrokovala je izvesne nestabilnosti i polarizaciju među državama EU, ali i unutar njih. Kada je u pitanju politička scena u Nemačkoj, posebno je zabrinjavajući ulazak u Bundestag AFD, stranke krajnje desnice koja je na izborima dobila 13 posto, odnosno samo 7 posto manje od SPD. Najnovija istraživanja pokazuju da je SPD na istorijskom minimumu podrške, a da AFD zaostaje sa samo 1 posto. Na kraju, odluka o novoj nemačkoj Vladi je na članstvu SPD”, zaključuje Marković. 

Novinar Dojče velea (DW) Nemanja Rujević, rekao je za Demostat da ima teoretičara koji kažu da je evropska socijaldemokratija pobeđivala toliko da je uništila samu sebe. “Kolektivni ugovori, uređeno radno vreme, solidne plate, socijalna davanja – sve se to u Nemačkoj podrazumeva i preživelo bi čak i ako bi SPD bio potpuno izbrisan sa mape. U tom je čitanju čitav politički spektar odvučen ulevo – svi su pomalo socijalmodekrate pa ta partija zapravo postaje izlišna”, smatra Rujević.

^{Foto: Novinar Dojče velea (DW) Nemanja Rujević}

Naš sagovornik dodaje da je ipak sklon ipak drugačijem objašnjenju kataklizme SPD-a. Prema njegovim rečima “ta je stranka uništena trulim kompromisima: sa kapitalizmom, sa patronima krupnog biznisa, bankarskog sektora i vojne industrije, sa konzervativcima. Počelo je sa Gerhardom Šrederom i njegovom neoliberalnom reformom tržišta rada poznatom kao Agenda 2010 te njegovim uskakanjem u američko „uterivanje demokratije“ bombama u Jugoslaviji. Sve posle toga je tužni karusel u kojem su se na vrhu stranke smenjivali pripadnici istog establišmenta, utegnuti u kravate i masne apanaže kojima je plaćeno njihovo ćutanje o nepravdama kapitalizma”. Sagovornik Demostata smatra dok su oni bili uljuljkani u foteljama na centru političkog spektra i svet i Nemačka su se promenili.  “Globalizacija je iznedrila prekarijat kao novu klasu o kojoj se SPD više nije brinuo. Zato danas više radnika glasa za „novu desnicu“ u Nemačkoj, Austriji ili Francuskoj nego za socijaldemokratske partije. Za to vreme jedino što brine rukovodstvo SPD-a – i tu je potpuno nevažno da li je na čelu stranke nekakav Gabrijel, Šulc ili nekakva Andrea Nales – jeste da dobiju par kozmetičkih ustupaka od demohrišćana i opet uskoče u vladu”, rekao je Rujević.  Prema njegovom mišljenju, najveći strah SPD-a je da skinu paučinu sa očiju i pitaju svoje (i dalje) brojno članstvo šta zapravo hoće. “Jer ako bi to uradili, pojavio bi se neki nemački Džeremi Korbin ili Berni Sanders da preuzme stranku. Bio bi to spas za levicu, ali politička giljotina za decenijski socijaldemokratski establišment. Zato se tako nešto neće ni desiti, a SPD će uskoro biti samo jedna od pet omanjih stranaka u Nemačkoj”, ističe Rujević.