Kada je Evropska komisija objavila najnoviji Izveštaj o Hrvatskoj u okviru Evropskog semestra, najveću pažnju javnosti privukli su delovi koji se odnose na inflaciju i rast cena. Iako hrvatska ekonomija beleži stabilan rast, a tržište rada ostaje snažno, Brisel upozorava na to da su cenovni pritisci u ovoj zemlji našeg susedstva, i dalje, izraženiji nego u većem delu evrozone. 

Posebno zanimljiv deo analize odnosi se na funkcionisanje tržišta maloprodaje, odnosno trgovinskih lanaca. Evropska komisija ocenjuje da se rast cena u Hrvatskoj ne može objasniti isključivo spoljnim faktorima, poput energetskih šokova ili poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Umesto toga, ukazuje se i na domaće strukturne probleme, među kojima je nedovoljno intenzivna konkurencija u pojedinim segmentima maloprodajnog sektora. 

Krenimo redom. Hrvatska je prvo ograničila cene hrane, ali su one uprkos tome do avgusta 2025. godine rasle brže nego cene na nivou cele Evropske unije i evrozone. Još u decembru 2024. godine merena Harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) (Harmonised Indices of Consumer Prices), godišnja stopa inflacije je porasla na 4,5 odsto. Rast cena na ovom nivou se tokom te 2024. godine poslednji put nalazio u aprilu mesecu, zatim je došlo do postepenog usporavanja inflacije, te je ona u avgustu 2024. godine pala na 3 odsto, da bi nakon toga nastavila da raste sve do tog decembarskog nivoa.  

Zbog toga je Hrvatska ograničila cene određenih osnovnih proizvoda, prvenstveno onih prehrambenih. Broj proizvoda čije su cene ograničene povećan je sa devet krajem 2022. godine na 30 u septembru 2023, zatim na 70 u februaru 2025. i na 100 u decembru 2025. godine, podaci su koji se iznose u Izveštaju o Hrvatskoj.

Pored toga, Hrvatska je usvojila Zakon o izuzetnim merama kontrole cena (Zakon o iznimnim mjerama kontrole cijena), koji je na snazi od marta 2025. godine. Tim zakonom omogućeno je vanredno uvođenje mera kontrole cena radi sprečavanja negativnih efekata promena pojedinačnih cena, ublažavanja inflatornih pritisaka, sprečavanja monopolski formiranih cena i u drugim vanrednim okolnostima.

Donete su i dve odluke, Odluka o određivanju najviših cena određenih proizvoda, kao i Odluka o objavljivanju cenovnika. Međutim, u Izveštaju se podvlači da ograničavanje cena može ugroziti slobodan pristup trgovaca tržištu u uslovima efikasne tržišne konkurencije i narušiti čitav lanac snabdevanja, u skladu i sa presudom koja je doneta pred Sudom Evropske unije u predmetu Špar protiv Mađarske iz 2023. godine, pod brojem C-557/23. 

Uprkos ograničenjima, cene hrane u Hrvatskoj i dalje rastu brže nego na nivou cele Evropske unije i evrozone, na šta jasno ukazuje evorpski Alat za praćenje cena hrane (Food Price Monitoring Tool). Pored toga, prema prvim analizama, izgleda da obavezno objavljivanje cenovnika nije značajno uticalo ni na nivo cena ni na razlike u cenama prehrambenih proizvoda, a iz Evropske komisije kažu da je to možda zbog nedovoljnog informisanja o dostupnim podacima i mogućnostima upoređivanja, na šta ukazuju iz Ekonomskog instituta iz Zagreba. 

Iz Brisela naglašavaju da Hrvatska još nije utvrdila zbog čega su cene hrane porasle više nego u ostatku Evropske unije i evrozone, kao i da nije uspela da taj problem reši.

Upravo na tom mestu Evorpska komisija otvara pitanje uloge velikih trgovinskih lanaca. 

Kada je reč o prehrambenim proizvodima, prema podacima Eurostata, indeks potrošačkih cena poslednjih godina raste brže od indeksa proizvođačkih cena, što može ukazivati na nedovoljno razvijenu konkurenciju u maloprodaji, antikonkurentske prakse u lancu snabdevanja hranom i/ili teritorijalna ograničenja snabdevanja.  

U oblasti trgovine na malo, odnosno distribucije hrane i druge robe široke potrošnje, podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) pokazuju da je Hrvatska uvela značajne regulatorne prepreke za ulazak na tržište i tržišnu konkurenciju. Takva ograničenja mogu doprineti rastu cena, navode iz Evropske komisije.

Kada je reč o lancu snabdevanja hranom, Agencija za zaštitu tržišnog takmičenja Hrvatske (Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja - AZTN) u godišnjem istraživanju tržišta maloprodaje mešovite robe za 2024. godinu analizirala je i potencijalna ograničenja u snabdevanju. Agencija je sprovela i sektorsku analizu odnosa i uslova poslovanja između trgovaca i dobavljača u vertikalnom lancu snabdevanja hranom, pićima i higijenskim proizvodima za domaćinstvo.

Tom prilikom nisu identifikovani strukturni problemi konkurencije u smislu zabranjenih sporazuma među učesnicima na tržištu, iako će pojedine prakse, poput moguće vezane prodaje, biti predmet dodatnih analiza.

Istovremeno, Hrvatska udruženja potrošača, poput Hrvatskog udruženja za zaštitu potrošača (Hrvatska udruga za zaštitu potrošača - HUZP), upozoravaju na neopravdan rast cena hrane i traže javno objavljivanje nabavnih cena, ali i pozivaju na bojkot trgovinskih lanaca. S druge strane, Hrvatsko udruženje poslodavaca (Hrvatska udruga poslodavaca - HUP) odbacuje optužbe, tvrdeći da su cene visoke zbog rasta ulaznih troškova, logistike i specifičnosti malog tržišta. 

Prema oceni AZTN-a, rast maloprodajnih cena pre svega je posledica povećanja ulaznih troškova i nabavnih cena, naročito kod distributera koji su, prema dostupnim podacima, češće korigovali svoje cenovnike.

To ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim ispitivanjem uzroka inflacije cena hrane, uključujući kretanje troškova i produktivnosti hrvatskog poljoprivredno-prehrambenog sektora, kao i sektora veleprodaje i maloprodaje – zaključuju u Briselu.

Lekcija za tržište u Srbiji

Nalazi Evropske komisije izuzetno su aktuelni i za javnost u Srbiji. Domaći potrošači se već duže vreme suočavaju sa fenomenom da su cene hrane u Beogradu ili Novom Sadu često na nivou ili iznad cena u razvijenim zapadnoevropskim metropolama, dok struktura trgovačkih marži ostaje netransparentna.

Ovaj izveštaj šalje jasnu poruku regulatorima u celom regionu da se makroekonomska stabilizacija ne može postići bez dubinske kontrole i sankcionisanja monopolskih i oligopolskih praksi na tržištu hrane.

Jedno je izvesno, borba protiv rasta troškova života, prema oceni Brisela, zahteva i dublje reforme koje će povećati konkurenciju i omogućiti da koristi ekonomskog rasta brže stignu do potrošača. 

Za Hrvarsku, zemlju koja je poslednjih godina među članicama Evropske unije sa najizraženijim inflatornim pritiscima, ali i za Srbiju i region, to je poruka koja prevazilazi pitanje trgovinskih lanaca i otvara širu raspravu o kvalitetu tržišne konkurencije u hrvatskoj, srpskoj i regionalnoj ekonomiji.