srpski english deutsch

U fokusu / Šta je najbolja platforma za vojnu i bezbednosnu saradnju u regionu

Od kraja devedesetih do danas u regionu Zapadnog Balkana pokrenut je veliki broj inicijtiva koje se bave ekonomskom, političkom, ali i bezbednosnom saradnjom. Dobri ekonomski odnosi neophodni su za privredni napredak celog regiona i jedini način da se ostvari pravi potencijal Zapadnog Balkana, dok jačanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane može biti ključni pokazatelj da je region prevazišao dosadašnje sporove i da gleda napred u budućnost. Otvoreni Balkan i Berlinski proces, koji su pokrenuli ekonomsku saradnju u regionu, mogli bi da posluže kao dobra platforma i za snažniju i efikasniju kooperaciju u bezbednosnom sektoru, navode sagovornici Demostata. Upravo taj vid saradnje mogao bi da doprinese rešavanju otvorenih pitanja i sigurnijem regionu, kaže predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Albanije Bardhil Kolčaku za Demostat navodi da zemlje u regionu već koriste postojeće platforme za bezbednosnu i vojnu saradnju koja je mnogo bolja nego ranije, ali da postoji prostor za poboljšanje, dok izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli navodi da je ključno da region uskladi geopolitičku orijentaciju i ne ostane negde između Istoka i Zapada.

Šta je najbolja platforma za vojnu i bezbednosnu saradnju u regionu
Foto: Printscreen Youtube

U fokusu / Šta je najbolja platforma za vojnu i bezbednosnu saradnju u regionu

Od kraja devedesetih do danas u regionu Zapadnog Balkana pokrenut je veliki broj inicijtiva koje se bave ekonomskom, političkom, ali i bezbednosnom saradnjom. Dobri ekonomski odnosi neophodni su za privredni napredak celog regiona i jedini način da se ostvari pravi potencijal Zapadnog Balkana, dok jačanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane može biti ključni pokazatelj da je region prevazišao dosadašnje sporove i da gleda napred u budućnost. Otvoreni Balkan i Berlinski proces, koji su pokrenuli ekonomsku saradnju u regionu, mogli bi da posluže kao dobra platforma i za snažniju i efikasniju kooperaciju u bezbednosnom sektoru, navode sagovornici Demostata. Upravo taj vid saradnje mogao bi da doprinese rešavanju otvorenih pitanja i sigurnijem regionu, kaže predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Albanije Bardhil Kolčaku za Demostat navodi da zemlje u regionu već koriste postojeće platforme za bezbednosnu i vojnu saradnju koja je mnogo bolja nego ranije, ali da postoji prostor za poboljšanje, dok izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli navodi da je ključno da region uskladi geopolitičku orijentaciju i ne ostane negde između Istoka i Zapada.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 16. Dec 2022 | U fokusu

Evropska unija je od početka 2000-ih bila pokretač mnogih incijativa posvećenih regionalnoj saradnji u najrazličitijim oblastima. Poslednji dokument u kojem se pominje bezbednosna saradnja je Deklaracija Samita Evropska unija-Zapadni Balkan, koja je usvojena 6. decembra u Tirani, a u kojoj se navodi da su EU i ZB odlučni da jačaju saradnju, i na operativnom nivou, kad je reč o temeljnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima. Evropska unija i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordiniranu akciju, što je u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine postalo još značajnije. U Tirani je dogovoreno da će EU nastaviti saradnju s regionom na daljem razvoju odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući i saradnju putem Evropskog instrumenta mirovne pomoći. Evropska unija ocenjuje da su partneri Zapadnog Balkana privrženi razvoju efikasnih instrumenata za saradnju u regionu u oblasti bezbednosti i odbrane i navodi da će pojačati svoj angažman u regionu u oblastima kao što su kosmos i vojna mobilnost.

Da li se postojeća saradnja u bezbednosnom sektoru može unaprediti? I da li bi to doprinelo rešavanju otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu? Sagovornici Demostata saglasni su da su postojeći okviri saradnje kroz razne regionalne inicijative, ali i NATO i Program Partnerstvo za mir, dobra osnova, kao i da postoji prostor za poboljšanje.    

Živulović: Nema razloga da ne sarađujemo sa susedima

Vojno-bezbednosna saradnja u regionu pominje se u predlozima međunarodnih inicijativa – u Inicijativi Otvoreni Balkan i Berlinskom procesu, ali i u francusko-nemačkom predlogu za rešenje kosovskog pitanja, kaže za Demostat predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović i dodaje da svi međunarodni činioci upućuju na to da je taj oblik saradnje neophodan.

Vladan Živulović/foto: Medija centar Beograd

Podseća da su tri zemlje na Zapadnom Balkanu članice NATO – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, dok su Bosna i Hercegovina i Srbija u programu Partnerstvu za mir, te navodi da postoje mnogi oblici međunarodne kooperacije koje države u regionu već koriste.

Živulović dodaje da je Srbija u godini pre početka pandemije odradila više od 270 raznih vojno-bezbednosnih projekata sa zemljama članicama NATO i da ne postoji razlog da to ne nastavi sa svojim susedima u regionu.

„Imali smo priliku da čujemo američkog vojnog atašea Korija Šeja koji je rekao da srpska i američka vojska izvanredno sarađuju. Nema razloga da isto tako ne sarađuju i sa svojim susedima”, ističe Živulović. 

On dodaje da je srpska vojska odavno preuzela NATO standarde i da nema nikakvih problema, sem dobre volje, da Vojska Srbije učestvuje zajednički u pripremama za mirovne misije sa vojskama balkanskih zemalja.

„Upravo ta saradnja može da dovede do mnogo relaksiranije bezbednosne atmosfere na teritoriji Zapadnog Balkana”, ističe Živulović i dodaje da bi razmena vojnih predstavnika omogućila brze reakcije i sprečavanje bilo kakvih incidentata, pogotovo kad je u pitanju teritorija Kosova i Metohije. 

Dodao je i da sve zemlje na Zapadnom Balkanu učestvuju u međunarodnim misijama – kao članice NATO ili u mirovnim misijama pri Ujedinjenim nacijama. „Srpska vojska mogla bi da učestvuje u misijama EU, jer je glavni spoljno-politički cilj Srbije članstvo u EU”, naveo je Živulović. 

Zemlje u regionu već imaju platforme uz pomoć kojih mogu da razvijaju saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, koje obuhvataju sve ili pojedine zemlje regiona, kao i druge države. Među tim međunarodnim inicijativama su i Proces saradnje ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope, SEEBRIG, Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope…

Kolčaku: Države bolje sarađuju, ali ima prostora za poboljšanje

Bivši načelnih Generaštaba Vojske Albanije Bardhil Kolčaku ocenjuje za Demostat da je bezbednosna saradnja u regionu Zapadnog Balkana sada mnogo kvalitetnija, intenzivnija i efikasnija nego što je bila pre dve decenije. 

„Postoji značajno poboljšanje. Kao neko ko je osetio kako je ranije bilo, koliko je bilo nepoverenje među zemljama, sada mogu da primetim u kojoj meri to više nije slučaj. Sada vojske zajedno vežbaju, postoji sloboda kretanja, normalna komunikacija u regionu”, ocenio je Kolčaku. 

Bardhil Kolčaku Printscreen Youtube (Report TV)

Kolčaku navodi da zemlje regiona koriste postojeće platforme za saradnju u oblasti bezbednosti, odbrane, ekonomije, politike, kontrole naoružanja, ali da postoji veliki prostor za poboljšanje odnosa, posebno u oblasti sajber bezbednosti, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i razmene informacija.

Među najveće izazove u regionu ubraja sajber bezbednost, odnosno sajber napade u privatnom i finansijskom sektoru, kao i u državnim institucijama, koji su često sponzorisani iz stranih država.

Zatim, ponovo su rastuće pretnje povratak stranih boraca sa Bliskog Istoka, kao i dezinformacije i manipulacije informacijama, korupcija i organizovani kriminal, droga, oružje, prekogranična pitanja, ilegalne migracije. 

Zato vlade u regionu moraju da rade zajedno, razmenjuju informacije i pomažu jedne drugima, rekao je Kolčaku, aktuelni poslanik u parlamentu Albanije. 

„Moramo da povećamo poverenje. Mora da postoji bolja efikasnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”, naveo je on.

Ocenjuje i da su bezbednosne krize u regionu vrlo često veštački izazvane, jer političari na njima pokušavaju da izvuku benefite za sebe, ostanak na vlasti ili svoju političku partiju. 

Vrajoli: NATO najodrživija platforma za odbrambenu saradnju 

Izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli smatra da je NATO najodrživija platforma za odbrambenu saradnju u regionu Zapadnog Balkana.

„Ipak, urkos određenom napretku, sa učlanjenjem Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO, naš region nije u stanju da u potpunosti prevaziđe izazove iz prošlosti”, rekao je Vrajoli za Demostat.

Foto: Printscreen Youtube

Prema njegovom mišljenju, najveći izazov je to što, kako kaže, Srbija ne uspeva da se otvori ka mogućim integracijama u NATO, zbog dubokih veza koje gaji sa Rusijom i Kinom, koje su dva glavna suparnika NATO-a. To čini odbrambenu saradnju u regionu nemogućom, i pored činjenice da su Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora u NATO, dok, kako navodi, 90 odsto stanovnika Kosova podržava NATO integraciju.  

On ocenjuje da politička elita u Srbiji već godinama ima razoran uticaj na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori, što dodatno slabi potencijalnu regionalnu saradnju u oblasti odbrane u bliskoj budućnosti. 

Takav odnos vlasti u Srbiji prema Prištini, Sarajevu i Podgorici poslužio je kao kapija za ulazak u region za Rusiju i Kinu, koje imaju direktan interes da se zadrži napetost na Zapadnom Balkanu, iako je taj region u dobroj meri prozapadno orijentisan. 

„Stoga, pre nego što budemo mogli da govorimo o regionalnoj odbrambenoj saradnji, ostaje ključno da se govori o mehanizmu koji region ima na raspolaganju da uskladi geopolitičku orijentaciju regiona”, navodi Vrajoli. 

Iz tog razloga, ističe, ključno je da se pojača pritisak na Vladu Srbije, kako Srbija ne bi ostala između Zapada i Istoka, posebno nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Takođe, ističe on, potrebno je pojačati pritisak da se postigne konačan sporazum između Beograda i Prištine u doglednoj budućnosti, a potreban je i novi aranžman koji bi Bosnu i Hercegovinu učinio funkcionalnijom državom. 

„Dakle, samo prevazilaženjem ovih izazovnih pitanja Zapadni Balkan bi mogao da stvori neophodne preduslove koji bi omogućili da se usklade geostrateški i geopolitički interesi i unapredi bezbednosna i odbrambena saradnja. Međutim, da bi se to desilo Srbija mora drastično da promeni odnos prema susednim zemljama”, naglašava Vrajoli.

Bez tih koraka, bezbednosna situacija u regionu Zapadnog Balkana će i dalje ostati krhka, dok će saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane ostati slaba, zaključuje Vrajoli.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina

Knjiga „Ko je ubio Jovana Skerlića” prikazuje srpskog književnika ...

Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt
Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt

Živulović je za televiziju Tanjug rekao da ima utisak da je i Beogradu i Pri&s...

Šargarepa i štap evropskog predloga
Šargarepa i štap evropskog predloga

„Velika petorka” prenela je predsedniku Srbije na sastanku u Beograd...

Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?
Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de facto godinama glavni pregovara...

Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština
Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum, prvi sporazum o principima koji regulišu normalizacij...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti