Šta su do juče mislili Rusi i Ukrajinci?

Šta je pokazalo istraživanje koje je CNN objavio neposredno uoči ruskog napada na Ukrajinu?

Šta su do juče mislili Rusi i Ukrajinci?

Šta su do juče mislili Rusi i Ukrajinci?

Šta je pokazalo istraživanje koje je CNN objavio neposredno uoči ruskog napada na Ukrajinu?

autor teksta
Demostat | Beograd 24. Feb 2022 | U fokusu

* Mada su pre ruskog napada na Ukrajinu mnogi sa Zapada danima upozoravali da je takav scenario i te kako moguć, samo 13 odsto ispitanika iz Rusije  je izjavilo da veruje da će Kremlj „u skorije vreme“ započeti vojnu akciju protiv Ukrajinaca, dok je 75 odsto njih kazalo da ne  veruje u takvu mogućnost

* U mogućnost da tenzije budu mirno okončane veruje znatno manje Ukrajinaca (43 odsto) nego Rusa (65 odsto)

Polovina Rusa izjavila je da je opravdano da Moskva primeni vojnu silu protiv Kijeva kako bi sprečila Ukrajinu da se pridruži NATO-u, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je CNN objavio 23. februara, neposredno uoči ruskog napada na Ukrajinu. Rezultati navedene ankete pokazuju da je samo 25 odsto ispitanika u  Rusiji reklo da je te pogrešno, dok je preostala četvrtina (25 odsto) izjavila da „nije sigurna“ da li podržava ili ne takav napad.

S druge strane, istraživanje je pokazalo i da je znatno više Rusa koji smatraju da bi bilo loše kada bi se vojna sila upotrebila kako bi se Rusija i Ukrajina, dve države sa dugom i komplikovanom istorijom, „ponovo ujedinile“. Kako navodi CNN, 43 odsto Rusa je izjavilo da bi upotreba vojne sile protiv Ukrajine u cilju ponovnog ujedinjenja bila pogrešna, dok 36 odsto njih smatra da bi to bilo ispravno. Preostali deo ispitanika izjasnilo se da ne zna da li je to ispravno ili pogrešno.

Ono što ne predstavlja nikakvo  iznenađenje jeste podatak da se većina ljudi u Ukrajini protivi primeni sile protiv njihove države, pa je tako 70 odsto Ukrajinca reklo da bi bilo pogrešno da Rusija primeni vojnu silu kako bi sprečila Ukrajinu da pristupi NATO-u, a 73 odsto njih smatra da bi korišćenje vojne sile zarad pokušaja ujedinjenja dveju zemalja bilo pogrešno. Nasuprot tome, 13 odsto Ukrajinaca izjasnilo se da podržava korišćenje vojne sile od strane Rusije kako bi se sprečilo da Ukrajina pristupi Alijansi, a isti je i procenat (13 odsto) ispitanika u Ukrajini koji smatraju da bi upotreba oružane sile bila opravdana u cilju pokušaja da se dve zemlje ponovo ujedine.

Jedno od pitanja u anketi glasilo je i da li Rusija trebalo da upotrebi vojnu silu „ukoliko bude osećala da joj preti opasnost od aktivnosti spoljnog faktora u bivšim sovjetskim državama“, na koje je 50 odsto ispitanika u Rusiji odgovorilo potvrdno, a 23 odsto njih odrično. Istovremeno, 10 odsto ispitanika u Ukrajini odgovorilo je na navedeno pitanje potvrdno, a 70 odsto njih odrično.

Istraživanje, takođe, otkriva da većina Ukrajinaca ne deli uverenje ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u govoru održanom u ponedeljak poručio da Ukrajina ne počiva na istorijskim temeljima i da je, suštinski kreacija Sovjetskog Saveza. Štaviše, Ukrajinci iz različitih delova zemlje uglavnom smatrju da oni i Rusi „nisu jedan narod“ i da dve zemlje ne treba da se ujedine.

Mada su  pre ruskog napada na Ukrajinu, koji je, prema izveštajima, započet 24. februara u ranim jutarnjim satima, mnogi sa Zapada danima upozoravali da je takav scenario i te kako moguć, samo 13 odsto ispitanika iz Rusije se u navedenom istraživanju izjasnilo da veruje da će Kremlj „u skorije vreme“ započeti vojnu akciju protiv Ukrajinaca, dok je 75 odsto njih kazalo da ne  veruje u takvu mogućnost . Na isto pitanje odgovorali su i Ukrajinci, i dobijen je sledeći rezultat – 42 odsto ispitanika u Ukrajini navelo je da veruje da će Rusija u skorije vreme napasti njihovu državu, dok je 45 odsto njih izjavilo da ne veruje da će se to desiti.

Jedno od pitanja glasilo je i „da li verujete da će Ukrajina u skorije vreme sprovesti vojnu akciju protiv Rusije“, na koje je 31 odsto ispitanika u Rusiji odgovorilo potvrdno, a 57 odsto njih odrično. Još je veći broj Ukrajinaca koji nisu uvereni u takav scenario, budući da je sa „da“ odgovorilo 13 odsto ispitanika u Ukrajini, a sa „ne“ 77 odsto njih.

Građani Rusije i Ukrajine su upitani i da li je izvesno da će tenzije između dveju zemalja biti okončane mirnim putem. Prema rezultatima istraživanja, 65 odsto ispitanika iz Rusije veruje da će se to desiti, a 21 odsto njih ne veruje. U mogućnost da tenzije budu mirno okončane veruje znatno manje Ukrajinaca nego Rusa – 43 odsto njih, a isti je i procenat (43 odsto) Ukrajinaca koji smatraju da neće biti mirnog raspleta.

Potvrdan odgovor na pitanje „doživljavate li Ruse i Ukrajince kao jedan narod“ dalo je 64 odsto Rusa, dok je 26 odsto njih odgovorilo odrično. Situacija je znatno drukčija sa ispitanicima u Ukrajini, budući da je samo 28 odsto Ukrajinaca reklo da smatra da su oni i Rusi „jedan narod“, a 66 odsto njih je dalo negativan odgovor.

Jedno od pitanja u CNN istraživanju glasilo je i „da li Rusija i Ukrajina treba da budu jedna država“. Rezultati pokazuju da 34 odsto Rusa veruje da bi to bilo ispravno, dok se 54 odsto protivi takvoj zamisli, ali se raspoloženje u Ukrajini znatno razlikuje u odnosu na Rusiju - samo devet odsto Ukrajinaca je izjavilo da bi dve države trebalo da se ujedine, a 85 odsto njih je izrazilo svoje protivljenje takvoj opciji.

Rusi i Ukrajinci imaju različit  stav i prema „sovjetskoj prošlosti“. Na pitanje „smatrate li da je Sovjetski Savez bio pozitivna stvar“, potvrdno je odgovorilo 71 odsto Rusa, a samo devet odsto njih dalo je negativan odgovor, dok 34 odsto Ukrajinaca vidi SSSR u pozitivnom svetlu, a 35 odsto njih smatra da je to bila „negativna tvorevina“.

Ipak, većina ispitanika u Ukrajini i Rusiji rekla je da je optimistična kada je reč o sopstvenoj budućnosti (57 odsto Rusa i 61 odsto Ukrajinaca izrazilo je optimizam u tom segmentu istraživanja), dok je trećina Rusa i Ukrajinaca (37 odsto Rusa i 32 odsto Ukrajinaca)  opisalo sebe kao „pesimistične“.

Metodologija

Istraživanje je za potrebe CNN-a sprovela agencija Savanta ComRes, putem onlajn ankete u kojoj je učestvovao 1021 ispitanik iz Rusije, i 1075 ispitanika iz Ukrajine, u periodu između 7. i 15. februara. Svi ispitanici bili su stariji od 18 godina.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Nacionalisti nam ne dopuštaju da izađemo iz Jugoslavije
Nacionalisti nam ne dopuštaju da izađemo iz Jugoslavije

Sticajem okolnosti tvoju poslednju zbirku priča – „Trojica za Karta...

Ruska ekonomija se urušava
Ruska ekonomija se urušava

Pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu mnogi političari i analitiča...

Veliki pad Kine
Veliki pad Kine

Nekoliko najvećih kineskih kompanija iz sektora nekretnina objavilo je tokom ov...

Glasači Demokratske stranke ne žele da se Bajden ponovo kandiduje
Glasači Demokratske stranke ne žele da se Bajden ponovo kandiduje

Tri četvrtine glasača Demokratske stranke u SAD ne želi da  aktuelni p...

Bugarski premijer optužuje Rusiju: Korupcija i ruski uticaj u Bugarskoj su isto
Bugarski premijer optužuje Rusiju: Korupcija i ruski uticaj u Bugarskoj su isto

Reformator školovan na Harvardu, Kiril Petkov se trudio da drži ruske &s...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti