Amerika bi bila jedan kontrast koji privlači da u mislima potencijalnih migranata garantuje šansu, sigurnost i stabilnost poretka. Nije bitno da li je to zaista tako, već da li mislimo i verujemo da je to tako - poručio je psiholog Dušan Stojnov, jedan od govornika na tribini "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" koju je organizovao Atlantski Savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Medija centru.

Stojnov je kazao da Amerika i Rusija po njegovom shvatanju nisu samo geografski pojmovi, već metaforički prostori. Prema njegovim rečima, Amerika u predstavama jednog dela srpske populacije simbolizuje prosperitet, standard, sigurnost, zaštitu i šansu za svakoga ko je spreman da se uklopi u njen “melting pot”.

- Dva marketinška slogana su ovde dominantna. Jedan je da su svi odnekud došli u Ameriku, i da u njoj niko nije stranac. To je možda nekad bilo tačno, ali se retko odnosilo na prvu generaciju emigranata koja je iskusila brojne strane bolne asimilacije. Druga je “američki san”, koji propoveda da svako ima mogućnost da uspe i da se popne do vrha, mada je verovatnoća da će se to desiti u individualnom slučaju veoma mala – obrazložio je Stojnov.

Prema njegovim rečima, marketinški učinak ovih poruka zajedno sa vizijom Amerike kao izgrađene demokratske zemlje, koja vodi u svim prosperitetnim granama nauke i privrede, je dovoljan da se ona posmatra kao jedno od najboljih rešenja za prevazilaženje neizvesnosti i nesigurnosti.

- Mnogi roditelji su u poslednjih tridesetak godina svoju decu savetovali da se isele u Ameriku, ne razmišljajući pritom da između njih i sebe stavljaju veliko kopno i ogromni okean. Ali, važno je shvatiti da Amerika u ovom slučaju simbolizuje sigurnost i prosperitet, pa “neka bar deca budu dobro ako mi nismo” - istakao je Stojnov.

On je naveo da se sa druge strane Rusija percipira kao slovenska nacija i stariji brat, kao što su Austrijancima Nemci, te kao velika kultura i zemlja velikih naučnika, pisaca i kompozitora.

- Ono što joj fali na planu ugodnosti života i standarda, kompenzuje se pripadnošću nečemu što je “naše”: naš identitet, naša slovenska duša, naša vera, “slatko pravoslavlje”, nas i Rusa 200 miliona… Realizacija onoga što bismo postali da nam se carstvo nije raspalo u 14. veku i da nismo podelili kolonijalnu sudbinu sa ostalim balkanski državama je u stvari ono što priželjkujemo – zaključio je Stojnov.

Tribina "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" jedan je u nizu događaja koji će u narednom periodu organizovati Atlantski savet Srbije.