srpski english

U fokusu / Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

Zamenik urednika FakeNews Tragača Ivan Subotić kaže da srpski mediji ne prezaju ni od čega u trci za većim profitom, tiražima i klikovima i da je slučaj devojčice iz Bora još jednom pokazao da ne mogu da polože ispit iz etike. 

Navodi da su za srpsko društvo spinovi, pristrasne vesti i propaganda mnogo veći problem od klasičnih lažnih vesti, čiji je jedini cilj da privuku klikove. 

Subotić kaže da je podizanje medijske pismenosti u Srbiji jedini način da građani steknu imunitet na dezinformacije i lažne vesti.

Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

U fokusu / Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

Zamenik urednika FakeNews Tragača Ivan Subotić kaže da srpski mediji ne prezaju ni od čega u trci za većim profitom, tiražima i klikovima i da je slučaj devojčice iz Bora još jednom pokazao da ne mogu da polože ispit iz etike. 

Navodi da su za srpsko društvo spinovi, pristrasne vesti i propaganda mnogo veći problem od klasičnih lažnih vesti, čiji je jedini cilj da privuku klikove. 

Subotić kaže da je podizanje medijske pismenosti u Srbiji jedini način da građani steknu imunitet na dezinformacije i lažne vesti.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 17. Apr 2024 | U fokusu

Zamenik glavnog urednika FakeNews Portala Ivan Subotić je u emisiji Pola sata Demostata, u okviru serijala o medijskoj pismenosti, rekao da je slučaj devojčice iz Bora bio pokazna vežba o tome kako mediji izveštavaju u kriznim situacijama. 

On navodi da deluje da su određeni tabloidni mediji imali informacije iz istrage koje su tokom svog skandaloznog izveštavanja objavljivali, iako te informacije nisu bile tačne ili ih je policija tokom istrage obrađivala, pa odbacivala. 

“Očigledno da pojedini mediji imaju pristup tim informacijama i zarad senzacije će ih objavljivati. Imali smo izveštavanje o roditeljima, o stranim državljanima koji su navodno oteli Danku, sada imamo izveštavanje o navodnim ubicama i još uvek imamo opise šta se dogodilo, iako nema zvaničnih informacija”, navodi on.

Subotić navodi da mediji teže ka profitu, većim tiražima, klikovima, većem pregledu reklama na sajtovima, te da ne prezaju ni od čega kako bi stigli do profita. 

Govoreći o mogućim rešenjima, Subotić kaže: 

“Jedan deo stručne javnosti zalaže se za veću kaznenu politiku, drugi deo govori kako to ne bi urodilo plodom, jer koliko god da ih kazne, njima se više isplati da plasiraju lažnu, manipulativnu, senzacionalističku informaciju, a potom plate kaznu. To je perpetuum mobile koji funkcioniše u srpskim medijima”, naveo je on.

On navode da srpski mediji, od izveštavanja u kriznim situacijama, preko političkih ili ekonomskih priča, ni u jednom slučaju ne uspevaju da polože važan ispit vezan za etiku i uvek se vraćaju svojim starim principima.

Upitan ko je u lancu novinar-urednik-medij najodgovorniji za takvo izveštavanje, Subotić kaže da na prvom mestu politika medija, zatim urednici, pa novinar, navodeći da ima urednika i medija koji “pokvare novinare” i snižavaju standarde novinarstva, koje su pojedini novinari dobili svojim obrazovanjem.

Govoreći o motivima medija u Srbiji da plasiraju dezinformacije i lažne vesti, Subotić kaže da su različiti – od senzacionalizma do političkih ili ekonomskih motiva. 

“Uglavnom su to klikovi, odnosno senzacionalističke vesti koje se plasiraju zarad klikova i onda se ispostavi da je neka senzacija ujedno i lažna vest. Često se radi o vestima koje su toliko providno lažne da je dovoljno ukucati njihov naslov na engleskom jeziku”, naveo je Subotić, dodajući da to medije ne zanima, već je bitno da vest zvuči “bombastično”, da se dobro deli na mrežama i da je posećenost sajta velika. 

Sa druge strane, motivi su i političke prirode, kako bi se uticalo na javno mnjenje, a u ređim slučajevima su interesi ekonomske prirode, u smislu zastupanja različitih interesnih grupa, velikih kompanija, koje su često u državnom vlasništvu.

On navodi da na širenje dezinformacija u velikoj meri utiču i okolnosti koje prevazilaze granice Srbije, kao i da krizne situacije gotovo uvek generišu lažne i manipulativne vesti. 

Kako kaže, pre pandemije je zabeležena poplava lažnih vesti o migrantskoj krizi, potom su usledile dezinformacije o korona virusu, pa vakcinama protiv kovida, a zatim je došlo do invazije na Ukrajinu. 

On je naveo da je i hajka na profesora Dinka Gruhonjića počela širenjem manipulativnog sadržaja i da predstavlja klasično skretanje pažnje sa drugih aktuelnih dešavanja koja bi mogla da utiču posebno na desnicu, kako onu koja je uz vlast, tako i onu koja je protiv. 

Subotić kaže da na njihovom portalu postoji lista od 15 medija koji su najviše širili lažne vesti, a na njoj dominiraju tabloidi, ali i javni servisi, portali u stranom vlasništvu, kao i manji portali koji pripadaju desnom spektru. 

Navodi i da su za srpsko društvo od klasičnih lažnih vesti čiji je jedini cilj da privuku klikove, veći problem spinovi, pristrasne vesti i propaganda, kojih ima i u domaćim tabloidima i u najtiražnijim medijima. 

“Ukoliko bismo beležili šta rade mediji, u smislu pristrasnosti i propagande i drugih vrsta manipulacija, mogli bismo da analiziramo jedne štampane novine nedelju dana, jer gotovo u svakoj vesti imamo različite oblike pristrasnosti. Ako bismo uzeli da razmatramo da li je neki medij zastupao različite strane, videli bismo da ni u najtiražnijim dnevnim novinama toga nema”, rekao je on i dodao da srpski mediji greše na najjednostavnijim, najklasičnijim mogućim principima novinarstva, koje bi trebalo da uvaže u startu. 

Na pitanje kako da građani Srbije steknu imunitet na dezinformacije, Subotić kaže da je jedina mogućnost podizanje medijske pismenostI.

Subotić navodi da je u Srbiji indeks medijske pismenosti izuzetno nizak i da ima dosta prostora za poboljšanje. 

“U onom trenutku kada građani budu medijski pismeni neće pridavati pažnju sadržajima sa kojima sada imamo problem. Čim takvi sadržaji izgube svoje čitaoce, novinarstvo će se menjati. Dok god imaju svoju publiku, ostaće ovako”, ocenjuje Subotić. 

Govoreći o uticaju veštačke inteligencije, Subotić navodi da smo se i u Srbiji susretali sa nekoliko dezinformacija plasiranih na osnovu veštačke inteligencije. 

Prema njegovim rečima, jedan od najznačajnijih primera je to što su dva kredibilna medija u Srbiji, koji inače izveštavaju dobro, preneli izjave navodnog stručnjaka koji se lažno predstavljao i koristio fotografiju generisanu veštačkom inteligencijom. 

Međutim, on ističe i da se stručnjaci koji se bave utvrđivanjem činjenica stvaraju svoje alate za borbu protiv dezinformacija, zasnovene na veštačkoj inteligenciji. 

“Imamo primer britanskog portala FullFact, koji je izradio svoj AI, koji može da utvrđuje činjenice uživo. Dok političari govore, recimo, u parlamentu, veštačka inteligencija prikuplja podatke iz otvorenih baza podataka, proverava da li govore istinu i može u realnom vremenu da analizira”, navodi Subotić.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu

Iscrpljujući i dugotrajni rat u Ukrajini, posebno od početka rata u Gazi, nije...

U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska
U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska

Administracija u lokalnim samoupravama najslabije je plaćena kategorija unuta...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Formiranju ID prethodila je zvanična objava predstavnika nemačkog AFD (Alterna...

Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna
Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Kako se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama, šta je c...

Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao je...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti