srpski english

U fokusu / Tiranija kvantiteta - kako pobediti hiperinflaciju lažnog informisanja?

U eri portala i društvenih mreža, novinari su dodatno izloženi pritisku menadžmenta i urednika koji insistiraju na dnevnim, sedmičnim i mesečnim normama i targetima. Ta jurnjava za kvantitetom negativno utiče na kvalitet tekstova, zaključak je fokus grupe Demostata, u kojoj su učestvovali novinari medijskih portala iz Srbije. Sa tim stavom saglasni su i sagovornici Demostata, iskusni novinari i urednici, koji ističu da je novinarstvo ušlo u fazu u kojoj postoji tiranija kvantiteta, u kojoj je kvalitet postavljen na zadnje mesto. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm, ističe da je u fabričkoj proizvodnji vesti najveći deo robe falš i da postoji hiperinflacija lažnog informisanja, ali da situacija u novinarstvu ne može da se promeni sve dok ne dođe do korenitih promena u društvu. Da norme i targeti po broju objavljenih vesti i tekstova negativno utiču na kvalitet smatra i glavni urednik portala N1, Bojan Cvejić, koji kaže da bi trebalo napraviti drugačiji balans kad je reč o čitanosti i kvalitetu. Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), Maja Sever, ističe da novinari postaju površni jer su primorani da produkuju sve više sadržaja, ali veruje da se to može promeniti, profesionalnim novinarskim radom i uz jaku podršku društva nezavisnim medijima.

Tiranija kvantiteta - kako pobediti hiperinflaciju lažnog informisanja?
Foto: Printscreen Youtube

U fokusu / Tiranija kvantiteta - kako pobediti hiperinflaciju lažnog informisanja?

U eri portala i društvenih mreža, novinari su dodatno izloženi pritisku menadžmenta i urednika koji insistiraju na dnevnim, sedmičnim i mesečnim normama i targetima. Ta jurnjava za kvantitetom negativno utiče na kvalitet tekstova, zaključak je fokus grupe Demostata, u kojoj su učestvovali novinari medijskih portala iz Srbije. Sa tim stavom saglasni su i sagovornici Demostata, iskusni novinari i urednici, koji ističu da je novinarstvo ušlo u fazu u kojoj postoji tiranija kvantiteta, u kojoj je kvalitet postavljen na zadnje mesto. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm, ističe da je u fabričkoj proizvodnji vesti najveći deo robe falš i da postoji hiperinflacija lažnog informisanja, ali da situacija u novinarstvu ne može da se promeni sve dok ne dođe do korenitih promena u društvu. Da norme i targeti po broju objavljenih vesti i tekstova negativno utiču na kvalitet smatra i glavni urednik portala N1, Bojan Cvejić, koji kaže da bi trebalo napraviti drugačiji balans kad je reč o čitanosti i kvalitetu. Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), Maja Sever, ističe da novinari postaju površni jer su primorani da produkuju sve više sadržaja, ali veruje da se to može promeniti, profesionalnim novinarskim radom i uz jaku podršku društva nezavisnim medijima.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 8. Jul 2023 | U fokusu

Tačnost, aktuelnost, kontekst, stručno mišljenje, analiza - to se očekuje od kvalitetnog novinarstva. 

Novinari su oduvek u potrazi za vestima, pokušavajući da do njih dođu prvi i da ih objave što pre.

Međutim, u trenutnom medijskom okruženju, u vreme erupcije digitalnih medija i društvenih mreža, novinari često nisu čak ni kanal kroz koji vesti prolaze. 

Da bi išli u korak sa brzinom informisanja, novinari su ponekad primorani da se odriču pojedinih principa na kojima počiva kvalitetno novinarstvo – a to su, između ostalog, provera izvora, izlazak na teren, intervjuisanje stručnjaka, predstavljanje činjenica i druge strane, kontekst i dublja analiza.  

U vreme kada vest može da proizvede svako (pa i veštačka inteligencija), novinari su izloženi dodatnom pritisku menadžmenta i urednika da moraju da isporuče izvestan broj članaka dnevno, sa određenim targetima.

Zahtevi za sve većim brojem vesti i klikova, koji na kraju donose vidljivost i profit, veoma negativno utiču na kvalitet tekstova, saglasni su novinari koji su učestvovali u nedavnoj fokus grupi Demostata.  

Nalazi fokus grupe, u kojoj je sudelovalo šest novinara beogradskih portala i devet kolega sa lokalnih medijskih portala iz centralne Srbije i Vojvodine, pokazuju i da se novinari zbog pritiska da isporuče što više kliktabilnog sadržaja često ne mogu usredsrediti na jednu od suštinskih odlika novinarstva – temeljnu proveru objavljenog sadržaja. 

Zato su digitalni mediji u Srbiji preplavljeni „copy-paste” sadržajem, dezinformacijama i poluinformacijama. 

Takođe, zbog pritiska da članke objave što pre, novinari su neretko pred izborom da li da se nekoj temi posvete, odrade je kvalitetno i time ugroze dnevnu normu broja tekstova koju bi trebalo da ispune ili da brzo isporuče sadržaj, bez dodatnih provera i dublje analize. 

Može li se u eri digitalnog novinarstva dati prioritet kvalitetu nad kvantitetom? 

Ima li dovoljno posvećene publike koja ceni detaljno izveštavanje i analizu da bi takvo novinarstvo uopšte opstalo u svetu u kojem je prekomerna proizvodnja sadržaja u značajnoj meri povezana sa potrebom da se ostvari promet i profit? 

Sever: Na taj problem upozoravamo već godinama

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), Maja Sever, za Demostat kaže da je u potpunosti saglasna sa stavom koji su izneli učesnici fokus grupe.  

Ona navodi da novinari na taj problem upozoravaju već godinama.

Foto: Printscreen Youtube (IFJ)

Novinar u digitalno doba, kaže, mora da radi više poslova, zbog čega mora i da se dodatno edukuje i prilagođava novim alatima. 

Kvalitetan sadržaj je sve manje u fokusu, a važniji su oprema i vizuelna atraktivnost, navodi Sever.

„Novinari sada snimaju, pišu, montiraju, objavljuju, označavaju i pritom treba da budu i popularni, klikabilni”, objašnjava predsednica EFJ. 

Sever kaže da su novinari primorani da produkuju sve više sadržaja, što na kraju rade površno, bez vremena i prostora da se kvalitetno posvete nekoj temi. 

Ona ukazuje na još jedan problem sa kojim se suočavaju novinari u regionu. 

Kako kaže, i najnoviji izveštaj Centra za medijski pluralizam pokazao je da su uslovi rada u redakcijama sve lošiji. 

Švarm: U fabričkoj proizvodnji vesti najveći deo robe je – falš  

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm kaže za Demostat da smo ušli u period klikomanije, što se može zvati prokletstvom digitalnih medija. 

Broj digitalnih medija, prema njegovom mišljenju, daleko nadmašuje korisnike, odnosno ima ih mnogo više nego što je to u novinarskom smislu opravdano. 

„Mi dolazimo do tiranije kvantiteta, u kojoj je kvalitet postavljen na zadnje mesto”, ističe Švarm i dodaje da je dovoljno da se pogledaju izveštaji različitih medija, pa da se vidi koliko se kopiraju sadržaji, odnosno koliko je sav sadržaj zapravo isti.

Foto: Medija centar Beograd

On objašnjava da su novinari prinuđeni da rade veliki broj tema bez elementarnih mogućnosti da slede profesionalna pravila. 

„Ako morate da napravite dvadeset vesti u jednoj smeni, to znači da za tri vesti praktično imate sat vremena i naravno da ne možete uraditi te vesti da budu kvalitetne i profesionalne. Tu nedostaje sve – i vreme da nešto proverite, nema prostora da se vidi kontekst, šira slika, nema dovoljnog ulaska u temu, nema ničega od onoga što zapravo zahteva novinarstvo”, kaže Švarm. 

Tako je stvorena neka vrsta hiperinflacije lažnog informisanja, što znači da mnogi ljudi misle da su informisani, ali zapravo nisu, jer je u toj fabričkoj proizvodnji vesti najveći deo robe - falš, roba sa greškom. 

On upozorava na još jedan problematičan fenomen – a to je da novinari sve više i uglavnom rade iz kancelarije, odakle telefoniraju, prate druge medije, bez odlaska na teren, ličnog kontakta, kao u korporaciji, između četiri zida, tako da je postalo isto da li pišu vesti, saopštenja ili ekonomsku propagandu.

Do ovakve situacije u medijima je doveo splet uzroka, među kojima je, svakako, i razvoj nove tehnologije.  

Na to se dobro nadovezao neoliberalni kapitalizam, koji je sve pretvorio u profit.

„Na kraju imamo duboku krizu liberalizma i demokratskih vrednosti u svetu, te ogroman talas populizma koji vlada u 21. veku, kada se sasvim normalno da državnici poput Trampa ili Vučića proizvode fake news. Sve je to stvorilo jednu savršenu oluju”, navodi Švarm.

Cvejić: Bolje jedan kvalitetan, nego 20 tekstova pisanih da bi se ispunila norma 

Da norme i targeti po broju objavljenih vesti i tekstova negativno utiču na kvalitet smatra i glavni urednik portala N1 Bojan Cvejić. 

Foto: Printscreen Youtube (FoNet News)

On navodi da je to pogrešan pristup i da targeti i norme treba drugačije da se uspostavljaju. 

„Bolje je imati jedan kvalitetan tekst koji će biti čitan, nego 20 tekstova koji će se postaviti samo da bi se ispunila norma”, ističe Cvejić.

Gde je rešenje? 

Ponekad mi se čini da smo u zatvorenom krugu iz kojeg se ne možemo izvući, kaže predsednica Evropske federacije novinara. 

„Da bismo opstali moramo privući publiku, pokušavamo na sve načine doseći dobru vidljivost, pa ponekad i na uštrb kvaliteta ili zaštite radnih prava ljudi. No, ipak vjerujem u publiku, vjerujem da ljudi ipak na kraju žele kvalitetni sadržaj”, ističe Sever. 

Ona navodi da u Hrvatskoj istraživanja pokazuju da je u onlajn medijima na kraju ipak dobar članak, reportaža, istraživačko novinarstvo najčitaniji sadržaj. 

„Mislim da ipak ima nade. Podrškom kvalitetnom novinarstvu, jačanjem neovisnosti medija, jasnim komuniciranjem čemu služi novinarstvo i profesionalnim novinarskim radom”, kaže predsednica Evropske federacije novinara. 

Cvejić smatra da bi novinari trebalo da naprave dobar balans i kombinaciju kvaliteta i čitanosti. 

O čitanosti, odnosno opremi tekstova, kako navodi, treba da vode računa urednici.

Švarm, međutim, ističe da bez korenitih promena u društvu i sistemu vrednosti ne može da se promeni ni situacija u novinarstvu. 

„Dok se ne stvori kritična masa u društvu, neće biti ni promena koje mogu uticati na novinarstvo”, zaključuje urednik Vremena.

Fokus grupa u kojoj su učestvovali srpski novinari je pokazala i da je i dalje prisutan strah od gubitka radnog mesta. 

Sa druge strane, postoji i strah za bezbednost, pogotovo kod onih koji se bave temama iz oblasti kriminala i korupcije.

U narednim članicima, detaljnije ćemo se osvrnuti na nalaze fokus grupe.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Državno sufinansiranje medija - da li će se šta promeniti?
Državno sufinansiranje medija - da li će se šta promeniti?

Jasne odgovore na navedena pitanja nije dala ni radionica koja je u utorak održ...

Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija
Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija

Životna sredina je skupo platila industrijski  razvoj; došlo je vre...

Aleksej Navaljni - smrt borca za demokratiju u Rusiji
Aleksej Navaljni - smrt borca za demokratiju u Rusiji

Ruski opozicionar Aleksej Navaljni preminuo je u petak u kaznenoj koloniji, na z...

Kada će početi isporuka gasa iz Azerbejdžana preko bugarskog interkonektora?
Kada će početi isporuka gasa iz Azerbejdžana preko bugarskog interkonektora?

Gasni interkonektor Srbija-Bugarska, koji je deo šire inicijative Evropsk...

Skrozza: Upliv biznisa i politike formira medijski sadržaj
Skrozza: Upliv biznisa i politike formira medijski sadržaj

Medijska pismenost u Srbiji je na izrazito niskom nivou jer je i funkcionalna pi...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti