Fond za Zapadni Balkan, mehanizam koji podstiče saradnju i dobre odnose između članica, zemalja regiona, osnovan je 2015, ali je puni kapacitet ostvario dve godine kasnije. Uz pomoć Fonda razvijaju se prekogranični projekti u svim oblastima od kulture, edukacije, održivog razvoja, organizacija civilnog društva, muzeja… Sedište Fonda je u Tirani, a finansira se sredstvima zemalja članice među kojima je i Srbija, ali i donacijama iz Evropske unije, Švajcarske i drugih fondova. To je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić u podkastu ,,Pola sata Demostata” rekao programski menadžer Fonda Uroš Čitaković.

- Zapadni Balkan je spoljni koncept, on ne postoji institucionalno kao region, niti ima zajedničke mehanizme, pa je svaka saradnja između različitih društava vrlo važna, pogotovu u prenosu znanja. Prvi put neki fakulteti iz Srbije sarađuju sa fakultetima iz BiH ili Abanije, a primetili smo da je najbolja saradnja upravo između ljudi iz obrazovanja, jer oni imaju iskustva u raznim programima, dobro pišu i spremni su za to, dok je najmanja u kulturnom sektoru, uglavnom se vezuje za ljude koji govore isti jezik. Ali, iz te saradnje može se naučiti nešto o ciljnim grupama iz regiona, o praksi koja se u vašoj zemlji ne dešava. Kasnije to meri MEL Officer, (Monitoring, Evaluation and Learning Officer), tj. osoba koja se bavi monitoringom, evaluacijom i učenjem, ima set od 120 indikatora (u ovom slučaju) kojima se meri uspešnost projekta razvijenog u okviru nekog programa koji kao organizacija sprovodimo. O rezultatu obaveštavamo EU, naše osnivače, Ministarstvo spoljnih poslova – objašnjava Čitaković.

Dodaje da je Fond jedini donator u regionu koji traži od organizacija civilnog društva samo da prikupe dobar kvalitet podataka. Ne zahteva da imaju MEL sisteme, koji su vrlo skupi, a u široj zajednici su nedovoljno prihvaćeni jer se više shvataju kao ,,policajci, a ne kao neko ko će da pruži podršku.

On ukazuje da je Fond nastao po ugledu na Višegrad fond, ali im je važno bilo da se uključe u Berlinski proces i prvi put su kao delegacija nedavno učestvovali na toj konferenciji u Londonu. Ocenjuje da je to za Fond značajno ne da bi pokazao svoje kompetencije, već mogućnost da sa drugim donatorima podele svoje znanje i iskustvo.

Nevidljiva sredstva

Na opasku voditeljke da sredstva koja se preko grantova i projekata dobijaju od donatora sa strane gotovo nisu vidljiva jer informacije o tome provladini mediji ,,guraju pod tepih”, Čitaković kaže da Fond nije imao nikakvih problema ni pritisaka od strane bilo kakvih političkih aktera.

- Podržali smo neke projekte koji su ovde bili zabranjivani, na primer festival ,,Mirdita, dobar dan”. To je bio odlično napisan projekat, dobri indikatori, metodološki i tehnički nismo imali nikakvih zamerki. Dakle, mi u Fondu ne osećamo nikakav pritisak ni od strane EU, ni od drugih zainteresovanih strana. Ali, problematično je to što se u celom javnom narativu u našem društvu ta bespovratna sredstva sagledavaju kao nedokučiva magična pilula, nešto vanzemaljski. U suštini, u 21. veku finansije i rezultati se vrlo lako prate, pa mi nije jasno zašto se stvara utisak da su ta bespovratna sredstva nešto problemtično – ističe sagovornik Demostata.

On kaže da ne dovodi u pitanje to što su istraživanja pokazala da je od svih zemalja Zapadnog Balkana podrška ulasku u EU najmanja u Srbiji, ali podseća da, s jedne strane, dugo pregovaramo, a sa druge imamo neke specifičnosti, naše poglavlje 35 je najkomplikovanije, to druge zemlje nemaju.

- Civilno društvo i država su tu podbacili, mi više nemamo čak ni jaka ministarstva koja će se baviti evropskim integracijama, pokazivati mogućnosti koje EU daje. Igrom slučaja ja sam deo osnovnih studija završio u Varšavi, posle sam na master išao u Amsterdam i imao sam mogućnost da uporedim kakva je ta zemlja bila nekada, a kakva je nova, Poljska. To je bilo 2015. i baš zbog tih strukturnih fondova sam video kako zemlja može da se transformiše. To je vidljivo i u Tirani, možda i lakše, jer je njena startna pozicija bila na nuli i mogu da vidim kako društvo brže napreduje. A, mi nemamo nekoga ko će da zagovara i objašnjava šta EU jeste – navodi on.

Dodaje da svi pričaju o evropskim vrednostima iako su to i naše vrednosti, sadržane su u Ustavu i u našem zakonodavstvu.

- Ni EU nije nevina u celoj priči jer je napravila kardinalne greške u razumevanju položaja Srbije. Kad uzmemo u obzir dužinu pregovaranja, nemogućnost predstavljanja EU i da to nije nešto izvan dobrobiti i EU kao aktera, mislim da je ta cela kombinacija dovela do pada. Postoji mogućnost da se ovaj proces pridruživanja pokrene, međutim tu je najveća odgovornost na nosiocima javnih funkcija. To nije magičan proces, postoji vrlo jasan set indikatora, tabele, pravila. Na tom tehničkom nivou Srbija nije uradila dovoljno, čak je i nazadovala i to ne samo u ovom procesu. Kad pogledamo bilo kakve indekse, od slobode medija do sigurnosti društva, od 2012. mi nazadujemo po svim mogućim indikatorima. Takođe, ono što ja vidim i čujem od drugih donatora jeste da je EU po prvi put više nego otvorena za prijem novih članica zbog rata u Ukrajini, ali i zbog toga što žele da ostvare svoje geopolitičke interese, pa su, čak, i smanjili neke kriterijume za ulazak. Sada je doslovno, dovoljno samo da ste kao kandidat normalni, da ne pravite probleme. Više se ne postavljaju ni ti tehnički uslovi kao vrhovni principi – kaže sagovornik Demostata.

Car je go

Čitaković potvrđuje da je rezolucija koju je o stanju u Srbiji usvojio Evropski parlament jako oštra, ali kaže da su bili spori, čekali su godinu dana dok su se studenti i građani borili. Ipak, dobar je signal to što su rekli ,,car je go”, ,,imamo problem, hajde da se ne pravimo da je sve u redu”. Ta rezolucija bi, objašnjava on, trebalo da prodrma naše društvo i državu, koje treba da kaže kojim putem želi da ide.

- Ako je nama nacionalni interes da sve zemlje oko nas uđu u EU a mi ostanemo ostrvo, onda u redu. Ja mislim da nije, i ako nije - pregovarajte. Politika je moć pregovaranja. Zato rezoluciju vidim kao alarm, i nama ali i njima, da više neće dozvoliti da igramo na balu kad su maske pale. I izveštaj o napredovanju Srbije je bio do sada najoštriji. EU je sada prvi put “pobegla” iz tog tehničko-tehnicističkog balona i rekla: “Imamo problem. Identifikujemo pad u svim vrednostima od demokratije do svega drugog, slobode medija i slično. Mi sada konačno znamo, imamo potvrdu da je registrovan glas civilnog sektora koji govori da neke stvari nisu dobre. Bar nešto. S druge strane, zato što uporno odbijamo da pregovaramo sa EU, dugi niz godina nismo otvorili ni jedan klaster, pa su se možda i oni zamorili – napominje Čitaković.

Voditeljka je podsetila da je Demostat radio tri kvalitativna medijska monitoringa i da su svi parametri pokazali loše stanje kada je reč o proruskoj propagandi i na RTS kao javnom servisu ali i na skoro svim ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Možda je akcenat na RTS-u zato što je to javni servis svih građana i sa čuvenim sloganom: “vaše pravo da znate sve”, a sprovodi uvijenu, veoma specifičnu propagandu, suštinski antizapadnu i istovremeno sofisticirano prorusku. Gost Demostata potvrđuje da upravo u sofisticiranosti leži njena perfidnost.

- Prošle godine smo mi u Fondu imali konferenciju posvećenu medijskoj pismenosti i moram da priznam da do tada nisam znao kako neke stvari prepoznati. Kad čitate neke tekstove, prvo pomislite da je sve u redu, međutim, tek kada se malo “slože kockice” vidite koliko je to opasno. Ovde je ključno što to potiče iz javnog servisa, državno i onda to jeste propaganda i ja taj antizapadni momenat, tu mašineriju nažalost vidim samo u Srbiji. Možda je, na dubljem nivou, to deo objašnjenja zašto naši građani i ne vole baš EU. Jer, proruska propaganda jeste protiv zapadnih vrednosti, iako su i naše vrednosti vladavina prava, građansko društvo. To je semafor zdravlja jednog društva. Mi smo daleko od Rusije, okruženi smo zemljama EU, sarađujemo sa njima i građanima takav narativ ne može da koristi, samo uvećava polarizaciju u društvu – objašnjava Čitaković i potvrđuje Demostatovo istraživanje koje je kroz fokus grupe utvrdilo zloupotrebu istorijskih mitova i to da se tolika ljubav prema drugoj zemlji od koje smo teritorijalno jako udaljeni, javlja samo u Srbiji.

Na pitanje voditeljke šta je uzrok ovom antizapadnom stavu čak i kod građana i mlađih ljudi koji su doskoro bili za ulazak Srbije u EU, Čitaković kaže da je najveći problem to što već 12 godina, od kada padaju indikatori za Srbiju, EU nije reagovala a svi izveštaji osim ovog poslednjeg, bili su neutralno birokratski.

- Trebalo bi uzeti u obzir i to što su sve zemlje koje su ušle u EU po indikatorima uključujući i vladavinu prava, u trenutku pridruživanja bile bolje ocenjene nego sada. Iz našeg okruženja primer je i Hrvatska. S druge strane, propaganda stalno širi narativ da ne treba ući u EU. Ali, šta god da je razlog, on nije racionalan jer smo mi okruženi EU. Poenta je da kad imate infrastrukturu, a to je država, društvo, možete da oblikujete javno mnenje kakvo god želite ali je dobro da to može da se otkrije i prati. Problem je što to teško može da se razreši, ali bar moramo biti svesni da to postoji. Zašto baš sada? Ne znam. Zašto u ovom obimu? Takođe ne znam, ali je možda to dobar podijum za raspravu, analizu – zaključuje on i uz najavu da će već početkom naredne godine biti raspisani novi konkursi poziva medije, pojedince i civilno društvo da ih prate i prijave svoje projekte.