U diplomatskim krugovima već duže vreme cirkuliše informacija da će se mađarski MOL i kompanija ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) udružiti u konzorcijum za otkup ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Posredno, potvrdu te vesti dao je najpre predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, tokom gostovanja u Emiratima 14. januara srpskoj javnosti otkrio da se vode pregovori u kojima aktivno učestvuju i naši pregovarači a da je mogući kupac i MOL i ADNOK. Naime, na direktno novinarsko pitanje ko će kupiti NIS, odgovorio je “i jedni i drugi, šest reči”. Bio je uveren da će do ključnog dogvora doći za jedan do tri dana.

I mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine, Peter Sijarto prilikom posete našoj zemlji dan kasnije, potvrdio je da je MOL, osim sa Gaspromnjeftom, u tesnim pregovorima i sa ADNOK-om. “Mislim da će to biti sjajne vesti ukoliko integrisano delovanje tri tržišta u regionu (Srbija, Mađarska, Slovačka – prim.Demostata) dobije i podršku u vidu saradnje sa ADNOK-om i MOL-om u pogledu Srbije. Ali, to je njihov posao. Mi pozdravljamo te pregovore i nadamo se da će biti uspešni”, rekao je on i naveo, takođe, da najkasnije u naredna tri dana očekuje da se glavni delovi sporazuma usaglase kako bi predlog mogao biti poslat američkom OFAK-u.

Iako zvanične potvrde još nema, a rok od “najviše tri dana” prekoračen, Vučić je izjavio je da bi danas (19. januar) ili sutra najkasnije trebalo glavne tačke budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS da budu dostavljene OFAK-u kako bi oni mogli pre 23. januara, kada ističe privremena dozvola, da donesu odluku o produženju operativne licence NIS-u.

“Još nemamo sasvim dogovor, ali verujem da će biti postignut. Sada bi trebalo da glavne, da to prevedem na srpski jezik, tačke budućeg ugovora – jasni svojinski odnosi, kako će biti postavljeno buduće preduzeće, koliki procenat, koliki udeo će imati koja kompanija, kao i neke druge stvari iz biznis plana, dakle, budu dostavljene američkom OFAK-u. To bi trebalo 19. ili 20. januara najkasnije da im bude poslato, da bi oni mogli da donesu odluku pre 23. januara o produženju operativne licence za NIS da bismo mogli da nastavimo da funkcionišemo normalno“, rekao je Vučić za TV Informer i dodao da naši pregovarački timovi rade, da je on u potpunosti uključen i da veruje da će do kompromisa doći.

Kako je naglasio, “postoje stvari oko kojih Srbija ne želi da ostavlja mogućnost da ne budu rešene u skladu sa interesima njenih građana. A to je pre svega pitanje rada Rafinerije u budućnosti, jer mi moramo da obezbedimo sigurnost rada Rafinerije, ne možemo da budemo poput nekih malih zemalja u okruženju bez rafinerije i da pravimo samo tzv. produktovode prema drugim zemljama i da uvozimo naftne derivate“, rekao je i napomenuo kako se nada da će partneri u ovom poslu “razumeti da smo mi suverena i nezavisna zemlja i da moramo da odluke donosimo u skladu sa interesima naše zemlje, poštujući uvek privatni kapital, što smo pokazali i u ovom trenutku”.

Stručnjaci ističu da to što se u priču o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a kao mogući kupac uvodi i MOL i ADNOC (a povremeno se pominje i fond iz Emirata), ukazuje da je mađarskoj kompaniji verovatno potrebna finansijska podrška ali da se pregovara i o partnerstvu u tom poslu. Podsetimo da pre nego što se tema ozbiljnije zavrtela i pre nego što su Rusi najavili da će omogućiti prodaju svog dela, vrh menadžmenta MOL-a izjavljivao da bi mogli da budu zainteresovani, ali ne za ceo paket. Šta se promenilo osim “diplomatske podrške” mađarske vlade, još nije poznato, ali sadašnja pozicija kompanije je da očekuju većinski udeo i upravljačka prava.

Inače, ADNOC je ne samo najveća energetska kompanija u vlasništvu UAE, već i jedna od najvećih u svetu. Poseduje sopstvena naftna i gasna polja na kopnu i moru, bavi se istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa. Najvećim delom ih plasira na tržišta jugoistočne Azije ali je prisutna u velikoj meri i na međunarodnom tržištu - kroz distribuciju i trgovinu, upravlja maloprodajom goriva, maziva i globalnom trgovinom naftom i derivatima, ali istovremeno razvija i projekte niskougljeničnih tehnologija i smanjenja emisija CO2 kao i održivoj energiji, dok su ulaganja takođe usmerena i u infrastrukturu, naftovode, skladišta i međunarodne projekte. Saradnju sa evropskim kompanijama započela je od skoro, jer je manjinski vlasnik u austrijskom OMV-u. Upravo ta činjenica znači podršku za MOL, jer otvara mogućnost novih ugovora i saradnje kao i sigurnost u snabdevanju za zemlje poput Srbije, Mađarske i Slovačke, koje nemaju izlaz na morske terminale. Takođe, mogla bi da se uključi u dopremanje gasa, što za sve tri zemlje može da bude olakšanje nakon odluke Evropske unije da postepeno obustavi uvoz ruskog gasa za zemlje članice a potpunu zabranu uvede do kraja naredne godine.