Veliki pad Kine

Hoće li kriza u sektoru nekretnina, politika nulte tolerancije prema korona virusu i velika nezaposlenost ugasiti zmajevu vatru?

Veliki pad Kine

Veliki pad Kine

Hoće li kriza u sektoru nekretnina, politika nulte tolerancije prema korona virusu i velika nezaposlenost ugasiti zmajevu vatru?

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 2. Aug 2022 | U fokusu

Nekoliko najvećih kineskih kompanija iz sektora nekretnina objavilo je tokom ove i prošle godine da više ne može da plaća svoja dugovanja kineskim bankama. Kriza nelikvidnosti najvećih kompanija koje se bave nekretninama u Kini dovela je do stopiranja projekata izgradnje stanova koji su unapred prodati, jer kompanije nemaju sredstava da ih izgrade. Zato je oko desetine hiljada građana širom Kine zapretilo da će prestati da plaća stambene kredite dok firme koje su u krizi ne nastave izgradnju. Protesti se šire kao lavina i već su zahvatili više od 100 gradova u Kini. 

Devet od deset novih nekretnina u Kini prodate su pre nego što su završene, a plaćanje unapred održava u životu i investitore i banke, piše britanski Tajms. Kineska Komunistička partija pokušava da suzbije proteste i tako što kontroliše objave na društvenim mrežama. Vlasti su pozvale predstavnike banaka na razgovore kako bi pronašli izlaz iz situacije koja preti da dodatno uzdrma ionako poremećen finansijski sistem države. Kineske banke i investitori u oblasti nekretnina su u dugovima, i to u vreme kada čak i zvanične brojke o rastu kineske privrede, koje su često preuveličane, pokazuju da ekonomija stagnira. 

Globalno gledano, Kina se sve više udaljava od hvalisavog obećanja da će ovo biti „kineski vek”, što je 2015. godine motivisalo tadašnjeg premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona da od te zemlje pokuša da napravi najboljeg prijatelja Kine na zapadu.

U očima mnogih Kineza, legitimitet Komunističke partije leži u njenoj moći da obezbedi rast i stabilnost u Kini, što je sada pod znakom pitanja. Si Đinping želi još jedan mandat, što bi mu otvorilo put da vlada doživotno i ujedno ga učinilo najmoćnijim liderom Kine posle Mao Cedunga. Ali, Si je tokom svoje vladavine stvorio mnogo neprijatelja i ima sve brojniju opoziciju. 

Kineski „balon nekretnina” puca nakon dve decenije pomahnitale gradnje, kada su širom zemlje nicali gradovi duhova, koji su imali sve elemente urbanog života, osim ljudi. Prema nekim procenama, Kina ima 65 miliona praznih stanova, što je skoro pa po jedan stan za svakog stanovnika Britanije. 

Foto:REUTERS/Aly Song

Posao sa nekretninama je glavni pokretač kineske ekonomije, jer čini skoro trećinu kineskog BDP. Veliki deo dohotka lokalih vlasti dolazi upravo od prodaje zemlje investitorima. Do kraja 2020, krediti u vezi sa kupovinom nekretnina činili su gotovo 39 odsto zajmova u bankama. A taj sektor je na mnogo načina mikrokosmos šire ekonomije - zastrašujuća kombinacija dugova, manjka transparentnosti i sve manje dobiti zbog lošeg investiranja. 

Takva situacija je dodatno pogoršana Sijevom, kako ocenjuje Tajms, samoubilačkom politikom nulte tolerancije na kovid, sa lokaudnima koji nikako ne prestaju, a koji dodatno isisavaju život iz ekonomije. Prošle nedelje su vlasti zatvorile milion ljudi u Vuhanu, gradu u kojem je izbila pandemija korona virusa, nakon što su otkrivena samo četiri asimptomatska slučaja. 

Pored toga, nezaposlenost mladih u Kini je izuzetno velika, svaka peta osoba starosti od 16 do 24 godine nema posao. BDP je u periodu od aprila do juna porastao za tričavih 0, 4 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dani dvocifrenog rasta su odavno prošli.  Dugoročno gledano, Kina se suočava i sa akutnom demografskom krizom, nasleđem sada napuštene politike jednog deteta. Prema predviđanjima, do sredine veka skoro trećina kineske populacije biće starija od 65 godina, što će dovesti do ekstremnog pritiska na ekonomski rast i penzioni sistem. Pokušaji vlade da obezbedi podsticaje za veće porodice nisu imali značajne efekte. 

Politika drugih država prema Kini, u poslednje vreme ne tako kritički nastrojena, sada se dovodi pod znak pitanja zbog sve veće represije zvaničnog Pekinga u zemlji, ali i sve ratobornije politike prema inostranstvu. 

Kineska Komunistička partija nije oklevala da iskoristi investicije, trgovinu i pristup tržištu kao sredstva prinude. Ruska invazija na Ukrajinu sada je jasan pokazatelj da se ne treba osloniti ni na jednu represivnu zemlju sa agresivnim globalnim ambicijama. Čak i u oblasti klimatskih promena, gde postoje zajednički interesi, postoji i ozbiljna sumnja da se Pekingu može verovati na reč. 

Mnoge strane firme, koje su nekada bile zaluđene kineskim tržištem, sada smatraju Kinu nedostupnim i ne toliko prijatnim mestom za ulaganje. Kršenje ljudskih prava, posebno u Sinđangu i Hongkongu, dovodi u opasnost reputaciju stranih kompanija i one pokazuju oprez, iz straha da ne budu uhvaćene u unakrsnoj geopolitičkoj vatri između Kine i zapada.

Glavni kineski instrument za kupovinu uticaja u svetu je inicijativa „Pojas i put”. Tajms navodi da je inicijativa prožeta „mutnim” projektima i da najsiromašnije zemlje opterećuje dugovima. Ocenjuju da je inicijativa deo neokolonijalnog poduhvata i oruđe koje Peking koristi da oblikuje svet po svom i prinudi druge zemlje da podrže njihove interese. Istraživačka grupa AidData identifikovala je 13.427 projekata vrednih 843 milijarde dolara u 165 zemalja u periodu od 18 godina.

Foto: Aamir Khokhar PK, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Tajms navodi da je Šri Lanka primer zemlje koja je upala u dužničku krizu, što je dovelo do ostavke lidera zemlje Gotabaja Rajapakse, koji je nakon toga i pobegao iz države. Rajapaksa i njegov brat, prethodni lider Šri Lanke, bili su dobri prijatelji Kine, a za vreme njihove vladavine država je od Kine pozajmila 10 milijardi dolara, čime je finansirano mnogo projekata, između ostalih luka i aerodrom u Hambantoti, stadion za kriket i toranj u glavnom gradu Kolombu, koji bi trebalo da bude visok 350 metara sa dzinovskim lotosom na vrhu, simbolom „sjajne budućnosti i saradnje sa Pekingom”. Dužnička kriza u Šri Lanki može biti pokazatelj šta će se dogoditi drugim siromašnim zemljama, gde je teret duga najveći u poslednjih nekoliko decenija. Usporena svetska ekonomija, pandemija i rastući troškovi hrane i energije igraju značajnu ulogu, ali još jedan zajednički imenitelj su i diskutabilni kineski projekti koji propadaju. 

Pakistan, koji dobija najviše sredstava iz Kine, mogao bi da bude sledeća zemlja koja će upasti u dužničku krizu. U Mjanmaru, čiji su generali takođe bili obasuti velikodušnošću kineske Komunističke partije, projekti su pali u senku građanskog rata. U rudnicima litijuma koji su u vlasništvu Kine u Demokratskoj Republici Kongo došlo je do nasilnih protesta. U Grčkoj su kineski investitori dočekani kao spasioci luke Pirej, a sada ih optužuju za degradaciju životne sredine i neispunjavanje obećanja.

Nedavna istraživanja globalnog mnjenja pokazuju da je imidž Kine u svetu u slobodnom padu. Razlozi se kreću od prikrivanja početne epidemije korona virusa do zločina nad Ujgurima, podrške Vladimiru Putinu u Ukrajini, do kritika ponašanja kineskih diplomata, koji su odmerene reči zamenili pretnjama.

U Kini ima pojedinaca koji prepoznaju probleme, a ti usamljeni glasovi kritikovali su lokdaune, loše ekonomsko upravljanje i oštru diplomatiju koja je od Kine napravila neprijatelja sveta. Si je bio nemilosrdan u eliminisanju rivala i slamanju svake vrste otpora, tako da su kritičari oprezni, ali njihov broj raste.

Si Đinping/foto: printscreen Youtube (WHO)

Tajms ocenjuje da je izazov za Zapad to što Kina, koja više nije na vrhuncu, može biti još opasnija i manje predvidiva. Komunistička partija koju vodi Si postala je instrument ratobornog etničkog nacionalizma sa istaknutim kultom vođe i mračnim i paranoičnim pogledom na svet. 

Više od tri decenije, Peking je uspešno tupio zapadnu moć brojnim sredstvima meke moći, bez ratovanja. Sada je i Kina ranjiva. Naime, Britanija i njeni saveznici osnovali su međunarodne infrastrukturne fondove vredne više milijardi dolara sa ciljem da se suprotstave ekonomskom uticaju Pekinga u siromašnijim zemljama.

Džejms Šlezinger, koji je bio američki sekretar odbrane na vrhuncu Hladnog rata, upozorio je tada na „sindrom visine 10 stopa” - preuveličavanje snage i intelekta vladajućih struktura u Sovjetskom Savezu. Kina je ozbiljna globalna pretnja, možda i veća nego što je SSSR ikada bio, ali nije visoka 10 stopa — daleko od toga — i suočava se sa sve većim izazovima, uglavnom kod kuće.

Tajms ocenjuje da je novi svetski poredak, u čijem će centru biti Kina, sada nerealan. Kineska oholost, piše Tajms, stvorila je brojna ranjiva mesta koja pružaju dovoljno mogućnosti za liberalne demokratije da uzvrate, ukoliko su spremne i imaju dovoljno samopouzdanja da ostvare svoje interese. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Nacionalisti nam ne dopuštaju da izađemo iz Jugoslavije
Nacionalisti nam ne dopuštaju da izađemo iz Jugoslavije

Sticajem okolnosti tvoju poslednju zbirku priča – „Trojica za Karta...

Ruska ekonomija se urušava
Ruska ekonomija se urušava

Pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu mnogi političari i analitiča...

Veliki pad Kine
Veliki pad Kine

Nekoliko najvećih kineskih kompanija iz sektora nekretnina objavilo je tokom ov...

Glasači Demokratske stranke ne žele da se Bajden ponovo kandiduje
Glasači Demokratske stranke ne žele da se Bajden ponovo kandiduje

Tri četvrtine glasača Demokratske stranke u SAD ne želi da  aktuelni p...

Bugarski premijer optužuje Rusiju: Korupcija i ruski uticaj u Bugarskoj su isto
Bugarski premijer optužuje Rusiju: Korupcija i ruski uticaj u Bugarskoj su isto

Reformator školovan na Harvardu, Kiril Petkov se trudio da drži ruske &s...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti