Narod Ukrajine 24. avgusta obeležava najveći državni praznik – Dan nezavisnosti Ukrajine. Tokom proteklih 914 dana, ovaj praznik je postao svetinja za ukrajinski narod s obzirom na to da uprkos pretnjama predatorskog istočnog suseda, odolevali smo i nastavljamo svoju borbu, krvareći na bojnom polju, u porušenim kućama, tržnim centrima i bolnicama.

O slobodi smo maštali i za nju smo se borili vekovima. Danas nastavljamo da se borimo za pravo izbora, za pravo da slobodno živimo na svojoj zemlji.

Dan nezavisnosti Ukrajine – svega tri reči, ali mnogo toga iza njih stoji danas na 914. dan sveobuhvatne ruske agresije. Krvava borba kakvu Evropa nije videla od 1945. godine. Koliko je podviga, gubitaka, radosti i bola u ovim rečima. Posle 30 meseci, kada pokušavaju da nas unište, mi ostajemo slobodni narod nezavisne Ukrajine. I to je istina. Ovde se radi o našoj budućnosti, budućnosti naše dece. Danas se borimo za njih, za njihovo pravo da žive slobodni, da sami biraju svoj put i određuju svoje mesto u ovom svetu.

Pre dve i po godine, 24. februara 2022, Rusija je počela da bombarduje naše mirne gradove i sela bez ikakvog upozorenja. Deset godina  ranije, režim Kremlja je bio „ogorčen“ evropskim izborom ukrajinskog naroda. Počeli su rat protiv nas da bi Ukrajinci okrenuli leđa Evropi, odrekli se sopstvene sudbine i nastavili da hrane režim Kremlja.

Ruski tenkovi su pre 914 dana započeli napad na prestonicu Ukrajine, centar istočnih Slovena – drevni Kijev. „Kijev za tri dana“ bio je slogan ruskih osvajača. „Srećan Dan nezavisnosti“ 24. avgusta 2022. ne bismo čuli jer nam je 24. februara 2022. rečeno nam je: „nemate šanse“.

Danas, 24. avgusta 2024. možemo reći: „Srećan Dan nezavisnosti, Ukrajino!“

U ovih 30 meseci nastavljamo da menjamo istoriju, menjamo svet i menjamo sebe. Sada sigurno znamo ko nam je zaista prijatelj, a ko neprijatelj. Ko gubi razum, zaslepljen sopstvenom tobožnjom veličinom, ko krade i prisvaja zajedničku istoriju. Ko uništava pravoslavne vrednosti zarad veličine nekolicine kremaljskih zločinaca.

Sada kroz bol, smrt i krv shvatamo kome naši životi smetaju, a gde su nam vrata otvorena. Rat je doneo svest ko je ko. I ceo svet je saznao ko su Ukrajinci. I šta je Ukrajina. Za nju više niko neće reći: to je negde tamo, blizu Rusije.

Počeli smo da poštujemo sebe i učinili smo da nas drugi poštuju. Shvatili smo da i pored sve pomoći i podrške, niko se osim nas neće izboriti za našu nezavisnost. I ujedinili smo se.

Ukrajinski narod i njegova hrabrost inspirisali su ceo svet. Oni su čovečanstvu dali novu nadu da pravda nije potpuno napustila naš cinični svet. I u njemu još uvek ne pobeđuje sila, već istina. Ne novac, već vrednosti. Ne nafta, ne gas, već ljudi.

Ukrajina danas, zajedno sa drugim zemljama, mora da postigne rezultate u primeni Formule mira, čije je osnovne principe prema rezultatima Prvog globalnog samita mira prihvatila ogromna većina civilizovanih država sveta.

Danas se iskreno zahvaljujemo onima koji nas podržavaju i koji su spremni da idu sa nama do pobede. Sigurni smo da će ratni zločinci biti kažnjeni ljudskošću i istorijom.

Danas se sećamo onih, najboljih od nas, koji su dali i nastavljaju da rizikuju svoje živote zarad naše slobode.

Ukrajina nastavlja da se bori. Srećan Dan nezavisnosti, Slava Ukrajini!