Vučić i Tači mogu da "slome" otpor Zapada

Izvori Demostata u Berlinu: Ako Beograd i Priština usaglase rešenje, teško da će SAD i Nemačka moći da se ne slože.  *Sagovornici iz Amerike: Nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu, Tramp je nepredvidiv.  *Vedran Džihić: Debate o “etničkim prekompozicijama” u regionu se nastavljaju.

Vučić i Tači mogu da "slome" otpor Zapada
foto: Beta

Vučić i Tači mogu da "slome" otpor Zapada

Izvori Demostata u Berlinu: Ako Beograd i Priština usaglase rešenje, teško da će SAD i Nemačka moći da se ne slože.  *Sagovornici iz Amerike: Nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu, Tramp je nepredvidiv.  *Vedran Džihić: Debate o “etničkim prekompozicijama” u regionu se nastavljaju.

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 17. Aug 2018 | U fokusu

Ovonedeljna poruka nemačke kancelarke Angele Merkel da “nema promena granica na Balkanu”, izazvala je “buku i bes” u redovima srpske vlasti, budući da je javno potvrđeno ono o čemu se mesecima govorilo u diplomatskim kuloarima - da Zapad, predvođen Nemačkom i Sjedinjenim Državama, po svoj prilici, neće pristati na podelu Kosova - na ono što srpski predsednik Aleksandar Vučić naziva “razgraničenjem”, a kosovski predsednik Hašim Tačim eufemistično definiše kao “korekciju granica”. Izvori Demostata u Berlinu nezvanično navode da se “Nemačka i dalje zalaže za rešenje koje bi podrazumevalo članstvo Kosova u UN, bez eksplicitnog priznanja od strane Beograda”.

Uprkos aktuelnoj retorici zvaničnog Berlina, Vašingtona i Londona, pojedine nemačke diplomate nezvanično tvrde za Demostat da ako Beograd i Priština dođu do rešenja za konačni status Kosova koji uključuje demarkaciju “Vašington i Berlin teško da će moći da se ne slože sa tako usaglašenim predlogom”.

“Ipak, ostaje strah među zapadnim vladama da bi izmena granica mogla da posluži kao svojevrsna paradigma ili izgovor za pokretanje inicijativa o promeni postojećeg stanja, na primer, u slučaju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Nimalo ne iznenađuje što predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podržava promenu granica. Dodik bi u slučaju da se problem Kosova reši na takav način odmah pokušao da se ukrca na isti brod”, napominju naši sagovornici iz diplomatskog “miljea” u Berlinu.

Da stav Zapada o nepromenjivosti granica u našem regionu nije “zapis u kamenu” smatraju i pojedine američke diplomate, koje za Demostat poručuju: “U uobičajenim okolnostima, moglo bi se reći da nema šanse da administracija SAD pristane na prekrajanje granice, ali nastupilo je vreme čuda u Vašingtonu”. Kako preciziraju naši sagovornici, “predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp impulsivan je i nepredvidiv”.

“Ko bi mogao, uopšte, da zamisli da će se Tramp posvađati sa Kanadom! Istovremeno, sudeći po njegovim nedavnim opaskama na račun Crne Gore, stiče se utisak da se on ne drži onoga što se smatra tipičnim republikanskim vrednostima kada je reč o bezbednosnim pitanjima na Balkanu, niti onoga što predstavlja doktrinu NATO-a. S obzirom na Trampovo krajnje ograničeno znanje o Zapadnom Balkanu, on se, kada je o situaciji na Kosovu reč, rukovodi mišljenjem svojih ključnih savetnika za bezbednost, ljudi kao što su državni sekretar Pompeo, ministar odbrane Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton”, napominju diplomate u prestonici Amerike.

Za razliku od diplomata u Berlinu i Vašingtonu, stručnjaci za spoljnu politiku na Zapadu mahom isključuju mogućnost podele “kosovskog kolača”. Vedran Džihić, stručnjak za Balkan Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, konstatuje za Demostat da “pored Njemačke postoji još nekoliko zemalja u EU koje bi teško pristale na nove teritorijalne aranžmane na Balkanu”.

- Iako i poslije izjave kancelarke Merkel licitiranje oko „kreativnih rjesenja“, sintagme iza koje ne stoji ništa drugo nego novo etnoteritorijalno naglabanje oko granica, ide dalje, mislim da, makar, za sada, podjela Kosova nije realna opcija. Naravno, imajući u vidu da se i Njemačka nalazi u momentu pronalaženja autentične pozicije na novoj geopolitičkoj šah-ploči, da ima, u najmanju ruku, upitan odnos prema Americi predsjednika Trumpa, da počesto mora da adaptira politiku prema Rusiji Putina i Turskoj Tajipa Erdogana, moglo bi se reći da riječi kancelarke Merkel, ma koliko to ona željela, neće zaustaviti debatu. Za tako nešto Merkel i Njemačka bi morali nastupiti mnogo odlučnije i ultimativnije. Prije svega bi bila potrebna nedvosmislena poruka Aleksandru Vučićui da prestane sa orkestriranjem ovakve vrste kampanje oko Kosova. Ali real-politika izgleda mnogo kompleksnije: Trumpova administracija je krajnje nepredvidljivija. Putin i Erdogan, a i Trump, uvijek su spremni za geopolitičke dogovore između „jakih lidera“, dok EU u većini pitanja koja se tiču Balkana nema jasnu i jedinstvenu poziciju. Tako da će ova od nedavno zahuktala debata o „kreativnim rješenjima“ i „razgraničenjima“ biti nastavljena, nastaviće se politika strateške propagandne komunikacije za domaću publiku i lobiranja na internacionalnom nivou za različita rješenja, smatra naš sagovornik.

Prema mišljenju Džihića, podela Kosova i teritorijalna rekompozicija tog dela Balkana bila bi, možda, politički atraktivna za trenutnu “garnituru na vlasti”, “ali, definitivno štetna za Srbiju”.

- Upitno je kako bi se riješio status većine Srba na Kosovu koji ne žive na Kosovu. Upitno je kako bi se regulisao status imovine i manastira sjeverno od Ibra. Upitno je na koji bi način mogao da bude i zamišljen „transfer“ određenih grupa stanovništva, a kamoli realiziran. Čini mi se da nije ni upitno nego sasvim izvjesno da ovakva podjela ne bi prošla bez negativnih i nasilnih posjedica za Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Pored toga je izvjesno da bi opozicija na Kosovu, prije svega Samoopredeljenje, oštro napala ovakav sporazum. Izvjesno je i da bi proces međunarodnog priznanja ovakvih sporazuma bio više nego težak. Ima nešto što u ovoj debati i sličnim debatama oko podjele BiH nosi klicu fatalnog za čitavu regiju i sva društva na Balkanu. Ovakav način debate regiju vrača u devedesete, te demokratsku politiku i konstituciju društava vraća na razinu etnopolitike i autoritarnog društvenog ustrojenja. Srž etnopolitika jeste u konstantnom potenciranju novih teritorijalnih rješenja za vlastitu „čistu“ naciju, u suprostavljanju „drugima“ i u permanentnoj produkciji neprijateljstava i kriza. N taj način se etnopolitika pozicionira kao ekskluzivni i autoritarni modus operandi svih autoritarnih vlastodržaca na Balkanu, duboko suprostavljen demokratskim vrijednostima pluralizma, kompromisa i ljudskih prava, smatra Džihić.

Vedran Džihić zaključuje da je diskurs o etničkim rekompozicijama u regionu i podelama teritorija “suštinski suprotstavljen ideji integracije i EU, odnosno ideji da se za svaki problem traže kreativna integrativna rješenja koja mogu da i za budućnost garantuju više a ne manje ekonomskog prosperiteta i dobrosusjedske suradnje, a zagovarajući podjelu njezini politički proponenti direktno se pozicioniraju protiv vrijednosti EU i konačno bivaju raskrinkani kao lažni pro-Evropljanini i lažne demokrate”.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije
Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije

#Sportska GOLMANI Marko Dmitrović (Eibar) * sprečio autogol u finišu...

Lunić: Pojedine nevladine organizacije okrenule se lukrativnosti
Lunić: Pojedine nevladine organizacije okrenule se lukrativnosti

Mnoge nevladine organizacije ne rade svoj posao,  odnosno ono za šta...

Kovačić: Savezništva se sklapaju u miru
Kovačić: Savezništva se sklapaju u miru

Moramo vrlo pažljivo i vrlo konzistentno da radimo na pridobijanju javnog mnjen...

Janjić: Podela i kriza identiteta dovele do toga da ne znamo ko je patriota a ko izdajnik
Janjić: Podela i kriza identiteta dovele do toga da ne znamo ko je patriota a ko izdajnik

Nacionalizam je krenuo protiv patriotizma i prvo je etno-rasizam izgurao pojam &...

Podela na "izdajnike" i "patriote" plod krize identiteta
Podela na "izdajnike" i "patriote" plod krize identiteta

Podela na “izdajnike” i “patriote” je plod krize ident...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti