Nastavljamo serijal članaka u kome analiziramo spoljno-političke orijentacije građana Srbije

Kada su Sjedinjene Američke Države objavile rat Nemačkoj u aprilu 1917. godine predsednik Vudro Vilson se suočio sa nacijom koja taj rat nije želela. Vilson je, na kraju krajeva, samo godinu dana ranije reizabran uz slogan „On nas je sačuvao od rata“. Da bi ubedio Amerikance da je rat u Evropi neophodan, Vilson je osnovao Komitet za javno informisanje, sa zadatkom da se za kratko vreme promeni odnos građana prema ratu. Uspelo mu je. To je samo jedan od istorijskih primera korišćenja propagandnih tehnika u cilju promene javnog mnjenja. Propagandna mašinerija i tehnike promene javnog mnjenja tada su bile tek u povoju, sada su razrađene do tančina. Zato ne treba sumnjati da bi aktuelna vlast u Srbiji za kratko vreme mogla da promeni odnos javnog mnjenja prema Evropskoj uniji, Rusiji, kao i ratu u Ukrajini, saglasni su sagovornici Demostata. Ukoliko, naravno, proceni da to mora da uradi.

^{Foto: BETA}

Prema junskom istraživanju Demostata, samo trećina građana Srbije bi na referendumu podržala ulazak Srbije u Evropsku uniju, dok bi 51 odsto bilo protiv. Istraživanje je pokazalo i da više od polovine ispitanika, njih 56 odsto, smatra da Srbija ne treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, dok ogromna većina ispitanika, njih 80 odsto, veruje da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji. Takođe, 81 odsto ispitanika veruje da bi Srbija po svaku cenu trebalo da sačuva svoju neutralnost. Demostat će nastaviti da analizira uzroke ovakvih rezultata sa kompetentnim sagovornicima. 

Sa stanovišta društvenih nauka, sociologije, psihologije i saznanja o efektima medija i propagande, nije sporno već potpuno jasno da bi takvo mnjenje moglo da se promeni u veoma kratkom periodu, čak do nekoliko nedelja. 

Profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu, Dragan Popadić, u razgovoru za Demostat kaže da građani formiraju svoje mišljenje tako što veruju u stav države i vlasti po određenom pitanju jer je to, iz perspektive naroda, najsigurnija opcija. To znači da se stav države preslikava na većinski stav u ispitivanjima javnog mnjenja, koji je kreiran uz pomoć dominantnih slika u medijima. Zapravo, ljudi formiraju svoje stavove po vrlo jasnim propagandnim političko-medijskim agendama. 

^{Foto: Printscreen Youtube N1}

„Nije stvar samo u informacijama koje se plasiraju, već i kako se to interpretira i vrednuje. Ljudi ponavljaju i usvajaju komentare i vrednovanja koja čuju, a koja su dominantna“, objašnjava Popadić.

Popadić navodi da se u današnje vreme svi narativi mogu lako menjati, ali i da bi bilo pogrešno zamišljati da, dok ne krene nekakva propagandna akcija bilo o EU ili Rusiji, ljudi slobodno razmišljaju i formiraju svoje stavove u nekakvom „bespropagandnom prostoru“. 

„Vrlo jasne propagandno političko-medijske agende postoje i mogu se prepoznati upravo u ispitivanjima javnog mnjenja jer većinska mnjenja odražavaju te agende“, navodi Popadić. Kako kaže, u nekim zemljama postoji pluralitet političkih propagandi i tu se može govoriti o stanju ravnoteže. Kod nas je, pak, pogrešno misliti da postoji pluralitet ili sloboda koja bi bila zamenjena nekom propagandnom kampanjom. U Srbiji bi samo jedna propaganda zamenila drugu. 

Demostatovo istraživanje je pokazalo i da je odnos javnog mnjenja prema ulasku u EU isti kao i odnos vlade i njenih medija prema Evropskoj uniji. To potvrđuje i Popadić, navodeći da je stav građana prema EU odraz onoga što je zvanični narativ prema tom pitanju. Kako kaže, treba izdvojiti „ljubazne priče o EU“ od onoga što je glavna poruka koja se šalje građanima – oni nas u stvari ne vole, zavlače nas, hoće da nas zavade sa prijateljima. Zvanična slika prema EU je blago rečeno slika skepticizma prema namerama Evropske unije, ocenjuje Popadić. 

„Građani su i dalje nesvesni koliko je Srbija zavisna od EU i koliku pomoć dobija od Unije. Vlast stalno prikriva prave informacije koje mogu da promene tu sliku i povećaju podršku građana EU“, navodi on.  

Za promenu javnog mnjenja koriste se propagandne tehnike dobro poznate svuda u svetu  

Objašnjavajući metode promene javnog mnjenja na primeru Rusije i rata u Ukrajini, Popadić kaže da Vučić ne bi igrao samo na kartu svog autoriteta, već je ideja da se promene informacije, interpretacija, komentari i vrednosti, jer se na taj način slika stvari menja vrlo brzo. Ne bi se prvo govorilo o tome kako je aktuelna slika naroda o Vladimiru Putinu zabluda, već bi se u medijski prostor uvodile nove informacije koje tu sliku menjaju. 

„Uvode se novi epiteti - krvnici, zločinci, slike dece koja ginu, razrušenih gradova, uz nove interpretacije događaja. Uvodi se i niz novih informacija koje se, navodno, tek pojavljuju. Zatim se to proširuje vremenski, priznaje se da su se i ranije događale takve stvari, ali da smo mi bili blagonakloni i verovali im“, navodi Popadić.

Pored toga, potrebna je prividna jednoglasnost svih u društvu, od političara do intelektualaca i umetnika.    

„Tako je bilo kad je otpočinjao rat u bivšoj Jugoslaviji, kako od Bosanaca stvoriti neprijatelja. Nigde nije bila manja socijalna distanca nego u delovima Bosne gde je izbio rat, a opet je bilo toliko lako isprovocirati narod“, naveo je Popadić. 

Na opasku da je kod jednog dela građana usađen ruski sentiment i pitanje da li bi to predstavljalo problem za promenu mnjenja, Popadić navodi da je ruski sentiment postojao i 1948. godine pa je preko noći promenjen. 

Popadić nije siguran da je Vučić spreman za promenu diskursa o EU i Rusiji, između ostalog i zbog toga što u Srbiji postoje veoma bliski lični odnosi i aranžmani sa predstavnicima vlasti u Rusiji. On dodaje i da Vučić jeste personifikacija vlasti u Srbiji, ali sumnja da samo on donosi odluke i da nije podložan uticajima raznih struktura moći. 

„Pitanje je da li Vučić kao ličnost ima toliku moć da donosi tako dramatične odluke. Ja ga vidim kao deo jednog tima, grupe, gde on ima neku vlast, ali i mnogi drugi imaju nevidljiv uticaj na njega. On je eskponent grupe koja je na vlasti i ima različite interese. Neki od njih imaju direktan interes da podrže Rusiju, govorim, recimo, o privrednicima. Neki imaju ličnu umešanost... Pitanje je koliko bi mu dozvolili mnogi i koliko bi se suprotstavili ukoliko bi on poželeo takvu vrstu promene javnog mnjenja. Tu se radi o strukturama moći koje odlučuju“, zaključuje Popadić.

Ambivalentan odnos prema EU 

Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u penziji Žarko Trebješanin ne sumnja da bi do promene javnog mnjenja u korist EU moglo da dođe veoma brzo, budući da diskurs u najvećoj meri preko svojih medija diktira Aleksandar Vučić i aktuelna vlast. On navodi da postoji vrlo ambivalentan odnos prema Evropi jer je vlast deklarativno za, što je priča za javnost, ali u realnosti ne postoji mnogo iskrene ljubavi ili želje da Srbija zaista uđe u EU.  

„Šalju se jake emocionalne poruke da nas Evropa neće, da je Evropa nepravedna, a onda se nešto promrmlja da ostajemo na evropskom putu i jasno se izgrađuje antievropski stav. Takođe, antievropski mediji su najmoćniji, imaju najveću gledanost i čitanost“, navodi Trebješanin za Demostat.

^{Foto: Printscreen Youtube Nova S}

Trebješanin kaže da smo i do sada imali priliku da vidimo promenu javnog mnjenja i veću podršku EU onda kada je to vlastima bilo potrebno. „Nisu nam bili čak potrebni procenti da se uverimo u to, ta podrška je bila golim okom vidljiva”, naveo je on. Ako bi vlast zaista želela, mogla bi takvu podršku da obnovi, navodi on i dodaje da bi vlast mogla otvoreno da govori o novcu i pomoći koja dolazi iz EU, da objavi podatke šta smo dobili od Evrope, šta možemo da očekujemo. Slika javnog mnjenja bi bila znatno drugačija. 

Trebješanin, međutim, kaže da se poslednjih meseci u medijima primećuje blagi zaokret od Rusije i racionalniji stav prema toj zemlji i režimu, te dodaje da je jasno da bi se i proruski narativ lako mogao promeniti. 

„Imalo bi i to svoje granice, teško da bi mogao da svede podršku Rusiji na 10 ili 15 odsto, ali bi mogao značajno da je spusti”, navodi on i primećuje da podrška EU ne mora nužno da isključi proruski sentiment. 

Trebješanin ističe da vekovna veza između dva naroda nije izmišljotina, ali da problem nastaje kada se pobrka bliskost, u smislu kulture, umetnosti i religije, sa režimom. Zato kaže da je pogrešno satanizovati ceo narod ili izbacivati rusku kulturu, jer to, između ostalog, samo dodatno izaziva otpor kod ljudi koji odbacuju zapad i Evropu zbog takve ideologije.

„Čuda mogu da se naprave i za mesec dana. To se već dešavalo. Ne bi to bio prvi zaokret ovde“, navodi  Trebješanin i podseća na čuvenu 1948. kada se iz obožavanja prešlo u satanizaciju za vrlo kratko vreme. 

Jedan deo javnosti Vučiću ne veruje ništa 

Glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kaže da Vučić relativno brzo može da dovede do promena u javnom mnjenju u onom delu biračkog tela koje njega podržava i uz pomoć medija koje kontroliše. 

„Ne zato što bi taj deo glasačkog tela naprasno počeo da veruje u EU, već zato što veruje njemu, šta god da kaže oni će ga podržati”, kaže Sekulić za Demostat.

Problematičan je, međutim, onaj deo javnosti koji je imao neke iluzije proevropske prirode, a koji je sada, kako kaže Sekulić, ubijen u pojam i Vučiću ne veruje ništa. 

„Oni će taj zaokret, ako do njega dođe, videti kao neiskren jer u njemu neće prepoznati proevropsku politiku, nego će videti da to Vučić radi kako bi jačao sopstvenu poziciju i interese. Pretpostaviće i da će Evropljani takav privid podržati jer će igrati na kartu stabilnosti i stabilokratije, suočeni sa svojim problemima, posebno posle ruske invazije”, naveo je on.

^{Foto: Medija centar Beograd (mc.rs)}

Kad je reč o Rusiji, Sekulić smatra da bi Vučić na otklonu radio oprezno, bez direktnih i javnih poruka, bez direktne osude Rusije i ruske agresije.

„Ako i dođe do distanciranja, biće u svilenim rukavicama. Videćemo koje će sankcije biti na stolu, mada je sada momentum za sankcije prošao i kada bismo se opredelili za nešto sa švedskog stola sankcija, niko nam ne bi verovao da je to zato što smatramo da je invazija nedopustiva, nego zato što smo primorani”, kaže Sekulić.

Na pitanje da li je Vučić spreman da pokrene zaokret javnog mnjenja ka EU, Sekulić odgovara da se, ako je suditi po izjavi ministarke za evropske integracije da će Srbija usaglasiti spoljnu politiku sa EU kad uđe u Uniju, taj zaokret odlaže ne za sutra nego za nikad. 

Kako kaže, da li se stvari kreću u tom pravcu najbolje ćemo početi da primećujemo čitajući naslovne strane medija pod kontrolom vlasti, hedove na informativnim kanalima koje kontroliše vlast, ali i po izboru sagovornika koji će u medijima analizirati spoljnu politiku Srbije. 

“Tek tada cemo moći da vidimo da li se menja narativ bez obzira na to da li je taj zaokret iskren ili se radi iz krajnje pragmatičnih razloga i interesa vlasti”, naveo je Sekulić.