Predsednik Atlantskog saveta Srbije kaže da vojna neutralnost Srbije nije ni međunarodno priznata ni zvanična i da u našem slučaju predstavlja samo floskulu koja pomaže pri pokušaju vrdanja između Istoka i Zapada. Međutim, dodaje, to vreme polako prolazi i Srbija će morati da se opredeli. 

Živulović navodi da je vojna neutralnost moguća, ali u slučaju, na primer, Švajcarske, čija neutralnost je međunarodno priznata u Ujedinjenim nacijama, ali i koja ima neuporedivo jaču ekonomiju i vojsku od srpske. 

„Švajcarska ima preko stotinu aviona F16 i F35, svake godine vežbaju, spremaju se, iako su neutralni… Mi ne možemo da se poredimo sa Švajcarskom i teško da će nas iko ikada priznati kao neutralnu zemlju zvanično, da bismo bili zaista zaštićeni”, rekao je Živulović. 

Govoreći o ekonomskim aspektima članstva u NATO, Živulović je rekao da ima mnogo primera da su, nakon ulaska neke države u alijansu, u tu zemlju počele da dolaze ozbiljnije investicije. 

„U Srbiju sada dolaze da ulažu osrednje firme, sklone spekulacijama, jer ih mi pozivamo ovde sa ogromnim subvencijama, jeftinom radnom snagom i jeftinom energijom. Kada bismo ušli u NATO, to podrazumeva ozbiljnu državu. Ako gledamo kako su druge države funkcionisale posle ulaska u NATO, vidimo da su krenule ozbiljne investicije. Kada su Rumunija i Bugarska ušle u NATO, Rusija je krenula da investira u njih, preko deset puta je skočio iznos novca koji su Rusi investirali jer im se učinilo da su Rumuni i Bugari postali mnogo ozbiljniji ulaskom u NATO i EU. To privlači, jer pokazuje red, rad i disciplinu, a to je smisao”, rekao je Živulović

Živulović tako smatra da bi pristupanje Srbije NATO dovelo i do rasta životnog standarda, kvalitetnije infrastrukture, obrazovanja, zdravstva… Kako je naveo, nakon učlanjenja neke države u NATO postoji mnogo mogućnosti za ekonomsku saradnju, i u vojnoj, ali i u drugim sferama. 

„Ja se nekada našalim i kažem kako bi bilo dovoljno da neki domaći privrednik napravi ugovor sa NATO za proizvodnju pertli za cipele i čizme za NATO vojsku, pa da se obogati od tog posla. Postoji milion mogućnosti. Dolazile bi ozbiljne firme, banke, sve bi bilo drugačije, uveren sam u to”, naveo je Živulović.

Živulović je, govoreći o trenutnoj saradnji Srbije sa NATO, rekao da je naša zemlja duže od 15 godina u programu Partnerstvo za mir, u okviru kojeg ima dobru saradnju sa vojnom alijansom. 

Objasnio je da NATO državi koja je u tom programu ponudi paletu aktivnosti, a da je Srbija, između ostalog, odabrala saradnju u oblasti odbrane od elementarnih nepogoda, zatim zajednička istraživanja. 

„Do skoro smo veoma dobro sarađivali sa NATO, ali je situacija sa Ukrajinom primorala naše državne organe da to malo zaustave, da ne bi prigovorili Rusi, a onda su prestali da idu i na vežbe sa Rusima, tako da sada nismo aktivni ni levo ni desno”, rekao je Živulović. 

On je istakao da je od 2004. godine Vojska Srbije svoje standarde prilagodila NATO standardima i da je izvršena reorganizacija vojske tako da je napravljen sistem koji je vrlo sličan vojskama država članica NATO, dok naša vojska vežba sa NATO u pripremama za odlazak u misije Ujedinjenih nacija. 

„Do skoro smo imali više od 200 raznih zajedničkih aktivnosti sa NATO. NATO je uvek govorio da su vrlo zadovoljni saradnjom i da ostavljaju Srbiji izbor koliko želi i šta želi od saradnje. U svakoj prilici su govorili da uvek poštuju srpsku vojsku kao vrlo profesionalnu organizaciju”, rekao je Živulović. 

On je podsetio da je pre pandemije korona virusa održana velika vežba Srbije i NATO u oblasti elementarnih nepogoda, u kojoj je učestvovalo više od 40 zemalja, ali je primetio da vežbe koje je Srbija održavala sa NATO nisu medijski propraćene u istoj meri kao vojne vežbe koje su se održavale sa Rusijom. 

„Ja sam bio u Briselu kada je čuveni general Ben Hodžis dosta sarkastično rekao da je američka vojska vežbala sa Srbijom u bazi Jug svake godine, da je saradnja odlična, ali da nigde na sajtu Ministarstva odbrane nije objavljeno da mi to radimo”, rekao je Živulović. 

On je podsetio da je Vlada Srbije usvojila IPAP, sporazum koji je najviši oblik saradnje sa NATO, odnosno jedan stepenik ispod učlanjenja, a po kojem se država obavezala i da će medijski promovisati saradnju Srbije i NATO. 

„Za to su zaduženi ministarstva odbrane i spoljnih poslova, ali nisam primetio nigde u medijima da to oni stvarno i izvršavaju”, naveo je Živulović.

KFOR je spreman da spreči sukobe i zaštiti Srbe

Živulović je uveren da je Kfor spreman da reaguje i da će sprečiti sukobe na severu Kosova, ukoliko do njih dođe. 

Naveo je da je više puta boravio na Kosovu i u poseti jedinicama KFOR-a i da je jasno da oni imaju način i sredstva da spreče incidente. 

„Međutim, nikada ne znate kako može da dođe do sukoba, dovoljno je da se neka dvojica, trojica preobuku u srpske uniforme i da naprave incident. Tu se sada utiče na obe strane da vode računa da neka treća strana, četvrta ne utiče na to da se potpali neka varnica”, naveo je Živulović.

Dodao je da je očigledno da je KFOR rešen da spreči incidente, imajući u vidu i poruke koje je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg slao i Beogradu i Prištini - da neće sedeti skrštenih ruku i gledati teatar ili cirkus ili krvaranje ljudi zbog tablica.

„Uveren sam da će oni obećanje ispuniti i reagovati na način primeren da se to spreči”, dodao je on.  

Govoreći o ratu u Ukrajini, Živulović kaže da su se obe strane „zaglibile u blato“ i da očekuje da će rat još trajati. 

Naveo je da ruska strana ima probleme sa mobilizacijom jer, kako ocenjuje, ruski seljak i građanin nije baždaren da ide u ratove van svoje domovine.

„Rusi su, kao i Srbi, odlični borci i ratnici, ali kada treba da brane svoju kuću, svoju nejač i tu su se pokazali i u istoriji. Ali poslati Rusa ili Srbina daleko van zemlje da tu ratuju, to je problematično”, rekao je Živulović i dodao da nije čudo što vidimo da na ruskoj strani ratuju Avganistanci, Sirijci, Čečeni.

On navodi da je za kraj rata potrebno da Zapad „pritisne” Ukrajinu da se napravi dogovor koji će biti zadovoljavajući za obe strane, tako da Putin ne izgubi obraz kod svoje kuće, a da Zelenski dobije nešto što će opravdati pred svojim narodom.

Živulović je rekao i da mu je drago da posle incidenta u Poljskoj, kada su rakete ubile dvoje ljudi, Zapad nije ishitreno reagovao, već su dobro promislili.

On je naveo da ni Zapadu ne odgovara situacija u Ukrajini, između ostalog i zbog toga što su troškovi rata ogromni, a potrebno je obnoviti i porušenu Ukrajinu, u čemu će zapadne zemlje takođe pomoći. 

„Pojedine evropske zemlje su počele da se bune, kao sto su Mađari, koji ne žele da učestvuju u finansiranju, a takođe su se javili i glasovi u Americi, gde jedan deo republikanaca nije spreman da za izdvajanja velikih sredstava”, rekao je Živulović.

Govoreći o odnosu Srbije prema ratu u Ukrajini, on je naveo da pozicija nije laka, jer se Srbija nalazi između EU, od koje dobija finansijska sredstva iz pretpristupnih fondova jer se deklariše da je za ulazak u tu zajednicu, a koja očekuje uvođenje sankcija, i Rusije, od čijih je energenata zavisna. Kako dodaje, Srbija je poslednjih dvadeset godina smisleno radila na tome da postane potpuno zavsina od ruskih energenata, što je velika prepreka uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

„Dali smo Rusima, zarad zaštite u SB UN, na poklon NIS, tako da je ta zavisnost od Rusa takva, da, kada bismo se sada okrenuli protiv Rusije, uz cene energenata koje divljaju u Evropi, cela srpska privreda bi došla u problem, skočili bi energenti, to bi bio problem i za strane investitore, koji su došli ovde zbog jeftine radne snage i energenata, što je povezano. Raditi jedno ili drugo je problematično, kako zadovoljiti obe strane je pitanje od milion dolara”, rekao je Živulović.

Upitan zašto je srpsko javno mnjenje okrenuto Rusiji, Živulović kaže da je osnovni problem u tome što mediji već posednjih desetak godina i duže vode priču na stranu Rusije, praveći narative da su nam Rusi najbolji prijatelji, što nije do kraja tačno.

„Postoji neobaveštenost i neznanje jer Srbi slabo čitaju i uče istoriju. Ako pogledamo unazad, videli bismo da ne postoje braća, već samo interesi, da su se Rusi u našoj istoriji uvek vodili svojim interesima, a mi smo im služili kao moneta za potkusurivanje”, rekao je Živulović.

On je naveo da mnogi građani nemaju priliku da „ukrste informacije” koje bi dobili iz više medija, kako bi njihova slika stvarnosti bila potpuna. 

Na pitanje kako Srbija da prevaziđe traumu devedesetih i bombardovanja, Žuvulović je rekao da to jeste velika trauma, ali da treba imati na umu da život ide dalje i da se mora gledati u budućnost.

„Primer je grad Kragujevac, gde je do pedeset i neke godine prošlog veka bila tabla da je zabranjen ulazak Nemcima u grad, da bi već pedeset i neke pola Kragujevca otišlo u Nemačku da radi. Moramo da gledamo kako da brinemo po svojoj deci i porodicama, vraćanje u vreme bombardovanja u vreme Drugog svetskog rata, Kosovske bitke ne pomaže nam mnogo da budemo realni kada je budućnost u pitanju”, rekao je Živulović.