U fokusu istraživanja bili su (1) tematizacija veze okruženja (devet varijabli) i odnosa građana prema koroni i akterima društvene reakcije na koronu; (2) percepcija, mišljenja i stavovi prema pandemiji  virusa Covid-19 (osam varijabli), potom (3) ispitivanje jedne od posledica recepcije preduzetih mera – promene u stepenu poverenja u aktere koji su rukovodili krizom nastalom usled socijalnog delovanja pandemije (šest varijabli).

(1) Percepcija i mišljenje o koroni u kontekstu okruženja

U komleksu okruženja u kojem žvi pojedinac nalaze se brojni činioci koji utiču na odnos građana prema pandemiji korone. Mi smo pretpostavili da je značajno da sagledamo vezu između (1.1) socio-psiholoških raspoloženja i doživljaja korone, a posebno da vidimo koliko je u tom doživljaju prisutan strah od bolesti i posledica zaražavanja; potom smo se orijentisali na kontekst (1.2) radnoaktivnih ispitanika i na doživljaj korone u kontekstu mogućeg gubitka posla i mogućeg smanjenja plate; i (1.3) izloženost ispitanika medijskom delovanju.

1.1.  Socio-psihološka raspoloženja i doživljaja korone

Na pitanje o najčešćem raspoloženju odgovorilo je 93% ispitanika, a kada među tim odgovorima napravimo rang listu (videti grafikon 1), najčešće je navođen optimizam, odnosno nada da će uskoro biti bolje (37%). Na drugom mestu, ali duplo manje od optimizma i nade, nalazi se zabrinutost i strah (18%). Slede spremnost za učešće u promenama (14%) i ravnodušnost (13%),  na kraju su pesimizam i osećaj nemoći (10%) i zadovoljstvo (8%). Tri petine ispitanika (59%) navodi pozitivna raspoloženja, a dve petine (41%) negativna raspoloženja (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost).

Zabrinutost i strah je prisutniji kod žena (23%) nego kod muškaraca (10%). Zabrinutost i strah je najmanje prisutan kod ispitanika sa manje od 25 godina (7%), a potom raste sa godinama: jedna desetina kod ispitanika od 25-44 godine, jedna petina kod starih 45-54 godine i jedna četvrtina kod ispitanika starijih od 55 godina. Zabrinutost i strah je najprisutniji kod najmanje obrazovanih (30%), potom naglo opada kod ispitanika sa 10-12 godina školovanja (15-16%), i kod ispitanika 14 i više godina školovanja (11%). Zabrinutost i strah je najmanje prisutan kod učenika i studenata (6%), a najviše kod penzionera (22%) i domaćica (33%).

Ispitanicima smo ponudili listu sa osam raznovrsnih pojava sa pitanjem šta ih sa te liste najviše zabrinjava (videti grafikon 2). Na tom grafikonu su prikazane frekvencije zbira prvog, drugog i trećeg ranga svakog od ponuđenih osam fenomena – ovde pak navodimo samo frekvencije fenomena koji su ispitanici stavljali na prvo mesto. 

Građane Srbije najviše zabrinjava pandemija korona virusa – svaki četvrti ispitanik (25%) među osam pojava izabrao je upravo koronu kao razlog za zabrinutost. 

Na drugom mestu sa 22% je pad standarda, a potom slede gubitak posla i pogoršanje ekonomske situacije (po 11%), zagađenje okoline i rast nezaposlenosti (po 6%) i na kraju gubitak Kosova i pogoršanje odnosa sa susednim državama (po 4%). Svaki jedanaesti ispitanik (9%) je rekao da ga ništa ne zabrinjava i ne plaši, a 2% nije odgovorilo na ovo pitanje.

Izrazita je dominacija tri fenomena koji dovode do zabrinutosti i straha, a to je najvidljivije kada pogledamo zbir prvog, drugog i trećeg ranga za svaki od navedenih fenomena. Na jedno od prva tri mesta 63% ispitanika je stavilo porast troškova života (u stvari pitanje standarda), 55% je izdvojilo pandemiju korona virusa, a 51% pogoršanje ekonomske situacije u zemlji. Posle ove tijade oprvi sledeći fenomen koji su ispitanici izdvojili je gubitak posla od kojeg se pribojava svaki četvrti ispitanik. Dakle, standard, pandemija i stanje privrede – opterećuje između polovine i gotovo dve trećine ispitanika.

Strah od korona virusa ja najređi kod ispitanika u uzrastu 25-34 godine: 16%, a potom raste sa godinama: 17% - 25% - 31% i najviše kod onih sa 65 i više godina; izvan ovog trenda su najmlađi ispitanici (18-24 godine) kod kojih korona zabrinjava gotovo svakog četvrtog (23%) – njih korona zabrinjava a ne plaši. - Koeficijent kontingencije između uzrasta ispitanika i zabrinutosti zbog korone iznosi 0,32. Obim zabrinutosti zbog korone je obrnuto proporcionalan obrazovnom nivou građana. Zabrinutost je najveća kod ispitanika sa osnovnom školom i manje, a potom opada: 36% - 30% - 24% - 18%. Kada je reč o radnom statusu ispitanika (Ck=0,38) zabrinutost je najmanja kod vlasnika firmi (15%) i zaposlenih u privatnom sektoru (19%), a najčešća kod penzionisanih radnika (34%) i domaćica (48%).

1.1.  Gubitak posla i visina plate u kontekstu korone

Gubitak posla i smanjenje plate nismo posmatrali kao posledicu pandemije, jer pandemija ne uslovljava direktno ni jedno ni drugo. Gubitak posla i smanjenje plate može biti rezultat ponašanja vlasnika firmi i države u kontekstu epidemije korone.

Prema nalazima našeg istraživanja posao je izgubio svaki jedanaesti ispitanik (9%) koji je na početku korone bio zaposlen¹. Gotovo tri petine ispitanika (57%) radi kao i pre korone, jedna četvrtina (26%) jedno vreme je radila od kuće, a u septembru ide redovno na posao, 6% je i u septembru radilo od kuće, a 11% je radilo u različitim kombinacijama (skraćeno radno vreme, rad svaki drugi dan, privremeni prestanak rada firme, korišćenje godišnjeg odmora i dr). Blizu tri četvrtine zaposlenih ispitanika (72%) ima istu platu kao i pre korone, jedna četvrtina (26%) ima manju platu, dok 2% ima veću platu². Smanjenje plate imali su najčešće srednjoškolski obrazovani ispitanici – gotovo svaki treći (31%), potom ispitanici sa radničkim školama – gotovo jedna četvrtina (23%), najređe visokoobrazovani – nepuna petina (18%). Veoma je značajan nalaz da je plata češće smanjivana zaposlenim radnicima u privatnom sektoru – čak 29%, a čak četiri puta manje zaposlenim radnicima u državnom sektoru (7%).

1.1.  Izloženost ispitanika medijskom delovanju

Šta naši ispitanici čitaju i šta gledaju?

Novine čita nepuna trećina građana (31%), a dve jake trećine ne čita novine. Na pitanje o tome šta se čita, najveći broj ispitanika naveo je „Blic“ – 9% od svih ispitanika, odnosno 30% od svih čitalaca. Potom slede tri novine sa sličnim rejtingom: „Kurir“ – 4% -12%, „Informer“ – 3% - 11% i „Večernje novosti“. „Danas“ je na petom mestu 3% - 9%, potom „Alo“ 2% - 6% i „Politika“ sa istim rejtingom kao i „Alo“. – Videti Grafikon 3.

Koje televizije gledaju naši ispitanici?

Od četvoro ispitanika, troje gleda televiziju, a jedan ne gleda. Najčešće se gleda RTS (34%). Daleko iza ove televizije su „Pink“ sa 19%, „Prva“ sa 15%, pa opet znatno iza „N1“ sa 9% i na kraju sa po 3% slede „Nova S“, „B92“ i „Hepi“. Ostale televizije gleda 14% ispitanika. - Videti Grafikon 4.

2. Percepcija, mišljenja i stavovi građana prema pandemiji virusa Covid-19

Mnenje naroda o kovidu-19 prilično je konfuzni, isto kao i ponašanje u situaciji pandemije. Gotovo da nije drukčije ni moglo da bude kada je to mnenje bilo suočeno sa različitim viđenjima stručnjaka kako prirode same pandemije, tako i o merama koje treba preduzeti. Konfuziji su doprineli i gotovo protivrečne, nedovoljno jasne i nedosledne mere u borbi protiv pandemije virusa kovid-19. Kao i neostvarena obećanja i ponašanje političara koje je suprotno merama koje su sami propisali. Sumnju u političare, lekare i zdravstvene radnike uopšte pojačalo je neodgovorno baratanje sa podacima o brojevima obolelih i umrlih. Latentni i otvoreni sukobi unutar zdravstvene struke, kao i manje-više latentni sukob između političara i stručnjaka, ojačali su sumnju u svrsishodnost preporučenih mera. Naravno, ne treba abolirati ni samo mnenje naroda, javno mnenje definitivni nije „glas božji“ (Vox populi, vox Dei), osim ako Bog ne govori mnogim različitim i međusobno suprotnim glasovima.

Odnos ispitanika prema kovidu-19 i merama koje se ne/preduzimaju i akterima koji ovako ili onako uređuju kovid-situaciju, istraživali smo preko osam indikatora, podeljenih na indikatore mnenja i na indikatore ponašanja (videti tabelu 1 i tabelu 2).

2.1. Indikatori mnenja

Da li maska sprečava ili ne sprečava normalno disanje, da li nošenje maske dovodi ili ne dovodi do nedostatka kiseonika u krvi; da li je ispitanik zabrinut ili nije zabrinut zbog mogućnosti da se on i njegova porodica, zaraze virusom korone-19; da li je tačno ili nije tačno da mačka štiti od zaraze virusom korone-19? 

Tabela 1: Stavovi ispitanika povodom pandemije Covida-19, tačni ili netačni?

Od četiri mišljenja o koroni i merama protiv korone, dva su nadpolovično tačna – blizu tri petine ispitanika je zabrinuto zbog mogućnosti da se zaraze oni ili neko iz njihove porodice³, a isto tako blizu tri petine je onih koji ne misle da mačka ima neku ulogu u sprečavanju zaraze. S druge strane, dve petine ispitanika smatra da maska sprečava normalno disanje, četvrtina ispitanika misli da nošenje maske dovodi do nedostatka kiseonika u krvi, a nepuna petina ne brine zbog mogućnosti  da se zaraze, oni ili njihova porodica. Zanemarljiv je pak broj ispitanika koji su uvereni da mačka u kući štiti od virusa korone (6%), međutim, ako se tom postotku dodaju oni koji se dvoume ili ne znaju neki odgovor, onda dolazimo do brojke 42% ispitanika što svakako nije zanemarljivo i ukazuje na katastrofalno stanje mnenja naroda o prirodi pandemije koja je u toku i merama koje treba protiv nje preduzeti⁴.

U tri od četiri slučaja više je ispitanika koji imaju tačno mišljenje, a samo u jedom slučaju brojnije je netačno mišljenje o koroni (da li maska sprečava ili ne sprečava normalno disanje). Gledajući prosek reagovanja ispitanika na pomenuta četiri mišljenja, nalazimo da 44% ispitanika ima tačno mišljenje o koroni i merama protiv korone, a da 22% ima netačna mišljenja, dok 34% je negde u sredini i faktički ne zna da li je neko mišljenje tačno ili netačno. Približno dve petine ima tačno mišljenje, jedna petina netačno, dok je jedna trećina neodlučna i ne zna gde je istina.

Sve u svemu činjenica je da od 100 ispitanika samo 44 ima tačna mišljenja o koroni, što je inače veoma nepovoljan rezultat ako ovaj nalaz ekspandiramo na celu populaciju Srbije.

2.2. Indikatori ponašanja

Da li ispitanik želi ili ne želi da se vakciniše protiv korone ako je to dobrovoljno i besplatno; da li ispitanik poštuje ili ne poštuje fizičku distancu; da li ispitanik nosi ili ne nosi masku tamo gde ima dosta ljudi; da li ispitanik preduzima ili ne preduzima preventivne mere protiv korone.

Tabela 2. Ponašanje ispitanika prema drugima i prema sebi – u kontekstu korone, korektno⁵ ili nekorektno?

U slučaju sva četiri indikatora ponašanja ispitanika (prema drugima i prema sebi) u kontekstu korone, nadpolovična većina ispitanika se ponaša korektno. Ta većina je mala (52%, odnosno 54%) u slučaju projekcije ponašanja u slučaju vakcinisanja protiv korone i u slučaju poštovanja fizičke distance. Većina je dvotrećinska (66%) u slučaju nošenja maske „svuda gde ima dosta ljudi“, a tročetvrtinska (75%) u slučaju preduzimanja preventivnih mera protiv korone (videti tabelu 2).

Nekorektno ponašanje najviše dolazi do izražaja kod projekcije ponašanja u slučaju vakcinisanja protiv korone – čak 31% ispitanika izjavljuje da ne želi da se vakciniše protiv korone iako vakcina bude besplatna. U slučaju preostala tri indikatora, nekorektno ponašanje karakteriše svakog devetog ispitanika (po 11%).

U proseku, korektno ponašanje u kontekstu pandemije korone karakteriše 62% ispitanika, a nekorektno 16%, dok je za 22% ispitanika karakteristično pomešano ponašanje, nekad korektno, nekad nekorektno.

Značajan je nalaz proističe iz poređenja obima tačnih stavova o pandemiji i korektnog ponašanja u kontekstu korone. Češće je korektno korona-ponašanje od učestalosti tačnih stavova o koroni i merama protiv korone. Ova relacija nije tipična, tipično je obratno: da ponašanje kaska za stavovima, odnosno da ljudi „jedno pričaju, a drugo rade“.

Zanimljivo je povezivanje stava prema mogućem vakcinisanju protiv korone i izbornih opredeljenja građana. Vidljiva je razlika izbornih pristalica jučeranjih (a i današnjih) partija na vlasti na jednoj strani i pristalica partija koje su bojkotovale prošle izbore. Ništa manje je atraktivan nalaz po kojem su, kad je u pitanju stav prema vakcinisanju, pristalice opozicionih partija koje su izašle na izbore, najbliže upravo pristalicama partija na vlasti (videti tabelu 3).

Tabela 3: Stav prema vakcinisanju protiv korone i izborno opredeljenje ispitanika (u%)

Ck=0,30

Rang lista ispitanika koji se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima, a prema odnosu prema izbornom odnosu prema partijama, izgleda ovako: pristalice bojkot-partija – 48%, ispitanici koji nemaju bliske partije – 33%, opozicione partije koje su izašle na izbore – 29% i na kraju pristalice partija na vlasti – 21%. S druge strane, rang lista partija prema spremnosti njihovih pristalica na vakcinisanje ako to preporuče lekari i stručnjaci, izgleda ovako: pristalice opozicionih partija koje su izašle na izbore – 53%, pristalice partija na vlasti – 51%, ispitanici bez bliskih partija – 44% i potom pristalice partija koje su bojkotovale izbore – 34%. Kada je reč o Predsedniku Republike kao osobi koja može da utiče na odluku o prihvatanju vakcinisanja, njegov uticaj je ograničen na 17% pristalica stranke čiji je on predsednik i stranaka sa kojima je SNS u koaliciji. Kod ostalih ispitanika, uticaj preporuke Vučića je na nivou statističke greške, 2-3%.

Tabela 4: Da li je tačno da svako ko u kući ima mačku ne treba da se plaši korona virusa – u%

U antivirusno delanje mačaka veruje manje ili više, sa sigurnošću ili uz dvoumljenje, između 35% i 52%, zavisno od toga kojoj društvenoj grupi pripada ispitanik (videti tabelu 4). No, ovako postavljena binarna podela na one koji izričito kažu da je netačno mišljenje o tome da oni koji imaju mačke ne treba da se plaše kovida-19 (57%) i svih ostalih (43%), na neki način prikriva strukturu ispitanika koji nisu izabrali odgovor po kome je besmisleno verovanje u antivirusno delanje kućnih mačaka. Treba pogledati grafikon 5. Tu vidimo da među tih 43% nalazimo 29% onih koji nisu znali odgovor na ovo pitanje, potom 8% onih koji su skloni verovanju da mačke delimično rade protiv kovida-19, i na kraju 7% ispitanika koji izričito veruju u terapeutsku ulogu mačaka⁶.

Sumirajući podatke samo o najčešće pominjanom i najlakše ostvarivoj meri zaštite od virusa korone – pravilno nošenje maske i distanca od najmanje dva metra, nalazimo da 68% ispitanika poštuje ove dve mere, a da 10% ispitanika ne poštuje; preostalih 22% ispitanika malo poštuju a malo ne poštuje ove dve jednostavne mere zaštite⁷.

Mnenje o kovidu-19, merama zaštite i ličnom odnosu prema primeni mera zaštite, blago su ili osrednje povezani sa polom ispitanika, uzrastom, školskom spremom, radnim statusom, pa i sa političkim opredeljenjima ispitanika. Navešću ovde nekoliko korelacionih veza kao primer. Nošenje maske je povezano sa uzrastom ispitanika; najmlađi manje nose za razliku od najstarijih; učenici, studenti i poljoprivrednici nose manje od ostalih. Da nošenje maske sprečava normalno disanje češće  misle ispitanici koji imaju 12 i više godina škole od onih koji imaju manje od 12 godina škole. Distancu više poštuju najstariji (67%), nego najmlađi (45%). Kada je reč o radnom statusu, distancu više poštuju penzioneri, domaćice, učenici i studenti. Otpor prema mogućem vakcinisanju protiv kovida-19 više iskazuju najmlađi (48%) a najmanje najstariji (14%), više učenici i studenti (43%), a najmanje penzioneri (16%); više oni koji imaju 12 i više godina školovanja (36%), nego oni koji imaju 11 i manje godina školovanja (24%)…

3. Stepen poverenja građana u aktere državnih mera protiv kovida-19

Ispitivali smo poverenje i nepoverenje u šest aktera državnih mera protiv kovida-19: lekari i naučnici, Predsednik Republike, Krizni štab, Vlada Srbije, Svetska zdravstvena organizacija i mediji.

Prosečno poverenje u ovih šest aktera iznosi 29% od ukupnog broja ispitanika, a nepoverenje 32%, dok je broj neodlučnih i ne-odgovora na ovo pitanje 39%. Postotak proseka za poverenje i nepoverenje je gotovo isti, mada je nepoverenje veće za 3%. S druge strane, gotovo iznenađujuće deluje nalaz o velikom broju neodlučnih i onih koji nisu odgovorili na ovo pitanje – čak dve petine od svih ispitanika. UZ malo zaokruživanja podataka mogli bi da kažemo da od 10 ispitanika troje ima poverenje, troje nema poverenje a četvoro je neodlučno.

Gledajući aktere pojedinačno, nalazio da samo u slučaju lekara i naučnika poverenje nadilazi nepoverenje (44% prema 14%) i to značajno, poverenje je tri puta veće od nepoverenja. U svim ostalim slučajevima nepoverenje je veće od poverenja. Posebno je velika razlika između poverenja i nepoverenja u slučaju medija (19% prema 36%) i u slučaju Vlade Srbije (26% prema 41%).

Kao što je već naglašeno i vidljivo u tabeli 5 i na grafikonu 6, na rang listi poverenja na prvom mestu su lekari i naučnici sa 44%, a potom slede: Predsednik Republike 31%, Krizni štab 30%, Vlada Srbije 26%, Svetska zdravstvena organizacija 24% i na kraju mediji sa 19%.

Tabela 5: Rang lista poverenja i nepoverenja u aktere mera protiv kovida-19 (u%)

Na rang listi nepoverenja, na prvom mestu je Vlada Srbije sa 41%, a potom sledi Predsednik Republike 39%, mediji 36%, Krizni štab 35%, Svetska zdravstvena organizacija 29% i na kraju lekari i naučnici u koje nepoverenje ima 14% ispitanika.

Zbir neodlučnih ispitanika, kao što je naglašeno, prilično je veliki i kreće se između 30% u slučaju ne/poverenja u predsednika Republike, do 47% u slučaju Svetske zdravstvene organizacije.

Posmatrajući korelacije poverenja i nepoverenja sa nekoliko nezavisnih varijabli, nalazimo da su veće korelacije utvrđene sa uzrastom ispitanika, nivoom obrazovanja, radnim statusom i polom ispitanika.

Veće poverenje je zabeleženo u slučaju starijih ispitanika, manjeg nivoa obrazovanja, penzionera i domaćica. S druge strane, više nepoverenja od ostalih imaju mlađi ispitanici, obrazovaniji, kao i vlasnici malih firme, nezaposleni radnici, zaposleni radnici bilo u privatnom bilo u državnom sektoru. 

_____________________________________

¹ _{„Suočeni sa ogromnim padom obima posla, mnogi poslodavci su još početkom marta počeli da deluju „preventivno“, otpuštajući najmanje zaštićene radnike – one na privremenim i povremenim poslovima, angažovane putem zadruga ili agencija za privremeno zapošljavanje, naravno i one angažovane na crno. Usledilo je potom neobnavljanje isteklih ili raskidanje aktuelnih ugovora o radu na određeno vreme.“ – Mario Reljanović, Koronarna otpuštanja, Peščanik.net, 16.7.2020.}

² _{„Za ljude na Zapadnom Balkanu će gubitak prihoda od rada biti glavni način prenosa ekonomskih uticaja pandemije. Vjerovatno će prvo biti pogođeni zaposleni u ugroženim sektorima, ali će se kasnije proširiti na druge dijelove ekonomije i u formalnom i u neformalnom sektoru. Ustvari, radnici u ugostiteljstvu, zabavi, transportu, maloprodaji neprehrambenih proizvoda i dijelu proizvodnje (npr. konfekcija, automobili) su bili odmah pogođeni.“ - Zapadni Balkan Redovni ekonomski izvještaj br.17 | proljeće 2020. str. 2.}

³ _{U istraživanju koje je obavio Centar za međunarodnu javnu politiku (u daljem tekstu: CMJP), na pitanje: Da li ste uplašeni da ćete se Vi ili neko iz Vaše porodice zaraziti?, odgovor „Nisam zabrinut/a“ dalo je 86% ispitanika, a odgovor „Zabrinut/a sam“ dalo je 14% ispitanika. Doslovno odgovori su bili ovakvi: „Ne osećam strah, ali se ponašam oprezno“ – 78%, nimalo – 8%, Veoma sam zabrinut/a – 14%. Inače, istraživanje „Stavovi građana Republike Srbije o epidemiji COVID-19“ obavljeno je u aprilu ove godine putem upitnika u elektronskoj formi, na uzorku od 5989 ispitanika. Videti: Stavovi građana o epidemiji virusa korona (COVID-19). Centar za međunarodnu javnu politiku. April 2020. www.cmjp.rs}

⁴ _{Možda nekome ovo sa mačkom izgleda kao preterivanje, međutim to je prilično benigno u odnosu na sve „lekove“ o kojima smo čuli od stručnjaka i političara. Piše o tome veoma dobro Aleksej Kišjuhas:„Izdašno se šire i krajnje opasna nadrilekarska laprdanja o tome da od koronavirusa štite i beli luk, rakija, kokain, đumbir, ulje origana, C-vitamin, čajevi, antibiotici, topla kupka, ultraljubičaste lampe, srebro, slana voda, ispijanje fante, te gutanje izbeljivača, odnosno grgljanje varikine. U pitanju su prakse koje nisu bezopasne ili duhovite, već ozbiljni rizici po lično i javno zdravlje“}

_{„Pa šta ako ljudi poveruju da je oblokavanje rakijom ili obžderavanje belim lukom efikasno u borbi protiv ovog virusa iz ’američke laboratorije’? Važno je zato što u dobu pandemije takvo iracionalno verovanje takođe može da ubije. I, ne, ne radi se samo o hospitalizovanoj Kineskinji koja je (navodno?) pojela 1,5 kg belog luka, nuspojavama konzumiranja preteranih količina C-vitamina, ili o očiglednim opasnostima od ispijanja industrijskog izbeljivača, a na koje je neočigledno morala da upozori i američka Administracija za hranu i lekove. Radi se o tome da naša verovanja rukovode našim ponašanjem. A u ovoj pandemiji, naše ponašanje je ono jedino što može da nas sačuva u životu i zdravlju.“ – Aleksej Kišjuhas, Pandemija vs. infodemija: Šta je opasnije?. Cenzolovka, 24. mart 2020.}

⁵ _{„Korektno ponašanje“ u smislu pristojno, civilizovano, solidarno, odgovorno ponašanje...}

⁶ _{CMJP je u svom istraživanju imao pitanje: „Da li su beli luk, rakija i slanina lek za sve viruse, pa i koronu?“. Na ovakvo pitanje dobijeni su sledeći odgovori: „Nisu lek, ali mogu ojačati imunitet“ – 61%, „Ne, to je izmišljotina“ – 35%, dok je 4% ispitanika prihvatilo postojanje blagoslovenog uticaja rakije i belog luka na koronu.}

⁷ _{U pominjanom istraživanju CMJP, na pitanje: „Koje od ovih preventivnih mera preduzimate kako biste se zaštitili od zaraze virusom korona“ 75% ispitanika je odgovorilo: „Korišćenje maski i rukavica na javnom mestu, dezinfikacija odeće i obuće“.}