Ovaj naš narod bez vođe ne zna ni šta će ni kuda će. Ne može bez cara, bez kralja, bez  gospodara, bez nekoga kome će da veruje i nekoga za kojim će da ide. Evo, čujemo da sada i opozicija traži vođu. Mora da je narod slep kad traži da ga neko vodi. No, da li je i danas zaista tako, da li je i danas narod toliko zaluđen vođom. 

Proveravali smo te narodne priče u našem malom istraživanju. Tako smo od naroda tražili da odgovori na jedno prosto pitanje: „Da li je za Srbiju dobro ili loše da postoji tip vladavine u kojoj je sva vlast u rukama jakog vodje koji ume sa narodom i zna svoj posao?“ U odgovorima narod se podelio, od njih deset, četvoro je reklo da je to dobro, petoro je reklo da nije dobro, dok jedan nije znao šta da odgovori.

Na pitanje “Kako ocenjujete mišljenje da je za Srbiju najbolje da postoji tip vladavine u kojoj postoje pošteni izbori i podela vlasti na zakonodavnu izvršnu i sudsku?“ dobili smo odgovore  po kojima od 10 ispitanika osmoro reklo da je demokratija dobra, jedan je rekao da je demokratija loša, a isto toliko nije znao šta da odgovori.

Kada smo povezali odgovori na pomenuta pitanja došli smo do toga da se za demokratiju  izjasnilo 44% ispitanika, oni su rekli da je demokratija dobra a autokratija je loša. Za autokratiju se izjasnilo 8% ispitanika, oni su rekli autoktratija je dobra, demokratija je loša. Nedosledne odgovore dalo je 45% ispitanika. Na oba ili na jedno pitanje nije odgovorilo 3%.

Negativan odnos prema ekološkim potestima ima nešto više od polovine ispitanika, a pozitivan odnos nepuna trećina ispitanika (videti grafikon 2).

Stav prema protestima značajno je povezan sa zanimanjem ispitanik (koeficijent kontingencije iznosi 0,43). U sastavu zanimanja učesnika protesta najviše je visokoobrazovanih stručnjaka (67%) i srednjeobrazovani tehničari (19%). Visoka je i korelacija sa školskom spremom (0,41), a učešće u protestima kreće se od nule kod najmanje obrazovanih do 67% u slučaju visokoobrazovanih. 

Treba pomenuti i povezanost sa lokacijom stana/kuće ispitanika (0,27). Među protestantima najviše je učesnika i centra gradova i šireg centra (59%) i iz sela (21%). Da bi bilo jasnije to ne znači da iz centra i šireg centra na protestima učestvuje dve trećine, odnosno iz sela jedna petina, već da oni sa navedenim postotkom učestvuju u strukturi protestanata. Dakle drukčiji su postoci kada se računaju u odnosu na ukupan broj pripadnika date kategorije. Tako, od svih stanovnika sela na protestima učestvuje tri posto, od svih onih koji žive na periferiji gradova ili u prigradskim naseljima na rpotestima učestvuje po 5 posto i na kraju, od svih stanovnika centra i šireg centra gradova na protestima učestvuje 10%. 

U započetoj javnoj diskusiji o „kopanju“ litijuma čujemo od stručnjaka dva suprotstavljena mišljenja – za i protiv „kopanja“ litijuma. Pa kojim stručnjacima da narod poveruje (videti grafikon 3). Videli smo da četiri petine ispitanika navodi neke subjekte kojima veruje, dok jedna petina ne veruje nikome. Čak dve trećine ispitanika tvrdi da veruje stručnjacima (65%), Predsedniku Srbije veruje sedam posto, ljudima iz opozicije tri posto i isto toliko i eko-aktivistima. 

Pitanje je kako tumačiti ovo dvotrećinsko poverenje koje se daje stručnjacima. Podatak bi imao smisla kad bi stručnjaci imali jasno i većinsko i narodu razumljivo tumačenja raspoživih podataka: za ili protiv rudnika litijuma. Do sada je vidljivo da se jedan broj stručnjaka priključio onima koji su za kopanja, a drugi deo protivnicima kopanja litijuma.

U istraživanju ima dovoljno indicija za tvrdnju da se veliki broj ispitanika odlučuje za ili protiv rudnika litijuma zavisno od svojih izbornih i stranačkih opredeljenja – za partije na vlasti ili za partije u opoziciji. Ispitanici koji kažu da su im bliže partije vlasti najčešće biraju odgovor „Preteruje se sa protestima protiv otvaranja rudnika litijuma i MHE“ – 67%; taj isti odgovor bira samo 5% ispitanika koji su rekli da su im bliže opozicione partije. S druge strane, ispitanici kojima su bliže opozicione partije najčešće biraju odgovor protesti su opravdani ali ne učestvujem u njima – 54%, a taj isti odgovor bira samo 5% onih kojima su bliže partije na vlasti. Razlika između ove dve grupe ispitanika je još izrazitija i istosmerna u slučaju postotka onih koji učestvuju na protestima. Skloni opoziciji učestvuju na protestima sa 23%, a oni skloni partijama vlasti sa 0,2%.

Nema sumnje da je odnos prema otvaranju rudnika litijuma prevashodno političko pitanje iako bi narod hteo da to bude pitanje o kojem će da odlučuje struka. No, pitanje litijuma jeste političko pitanje, bez obzira na distanciranje protestanata od politike i političara, barem doskora. Isto kao što je činjenica da nema poželjne finalizacije protesta bez partijskog učešća. 

Politički aktivizam naroda dolazi do punog izražaja kada narod karakterišu jake frustracije činilaca zadovoljstva životom, potom značajno nezadovoljstvo politikom i političarima u raznim oblastima koje političari organizuju i uređuju, i na kraju visokim nepoverenjem u rad i rezultate rada političkih institucija. Sinergetske relacije ova tri sindroma emocija, stavova i eventualno ponašanja, po pravilu generiše spremnost za učešće u relevantnim društvenim akcijama. Ali, ova tvrdnja važi samo za narode sa autoritarnom političkom kulturom

Od ispitanika smo tražili jedan holistički odgovor na ovako postavljeno pitanje: „Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni vašim životom u celini?“. Dobili smo odgovore po kojima je svaki deveti ispitanik (11%) nezadovoljan životom, dve trećine ispitanika je zadovoljno životom (66%), dok je nepuna četvrtina (23%) dala odgovore u kojima je pomešano i zadovoljstvo i nezadovoljstvo uz nešto malo ne-odgovora.

Zanimljivi su podaci o postotku dobrog uticaja korelata na životno zadovoljstvo (videti grafikon 5). U prvoj grupi korelata su stambeni uslovi (81%) i porodica i porodični život (76%). U drugoj grupi su međuljudski odnosi u firmi u kojoj ispitanik radi (ili je radio pre penzionisanja), potom radno mesto, ljudi u ispitanikovoj okolini i njegov društveni život, ispitanikov posao i njegov standard i standard njegove porodice. Postoci u ovoj grupi kreću se od 43% u slučaju standarda do 60% u slučaju međuljudskih odnosa. U trećoj grupi su ispitanikova primanja (plata, penzija i dr.) sa 29%, a potom dva korelata vezana za politiku na lokalnom nivou (19%) i na republičkom nivou (18%).

Iz ove grupe podataka bitna su dva nalaza. 

Prvi nalaz se odnosi na gotovo isključenje politike iz relevantnih činilaca životnog zadovoljstva jer je gotovo nevažna statistička povezanost sa životnim zadovoljstvom, a onda i sami ispitanici procenjuju da od 10 korelata ova dva koja su iz sfere politike, veoma malo utiču na životno zadovoljstvo (to ne znači da su oni sami po sebi beznačajni, već samo to da u kontekst životnog zadovoljstva malo znače. 

Drugi nalaz se odnosi na promenu redosleda po ocenjenoj važnost za životno zadovoljstva. Dok su ranije na rang listi dominirali oni činioci koji govore o materijalnom statusu pojedinca, sada vidimo da je iz te grupe na prvom mesto stan, a standard se nalazi na sedmom mestu a primanja, plata i sl. na osmom mestu. Tako da u novom redosledu, ako je verovati nalazima ovog istraživanja, imamo stambene uslove, porodicu i porodični život, kao i međuljudske odnose u firmi u kojoj ispitanik radi ili je radio (ako je u penziji) – kao tri najvažnija činioca životnog zadovoljstva. 

Ispitivali smo zadovoljstvo i nezadovoljstvo sa radom vlasti u deset oblasti. Prosečne vrednosti za svih deset oblasti izgledaju ovako: gotovo polovina ispitanika (46%) je nezadovoljna, zadovoljna je jedna četvrtina (25%) dok je 29% dalo odgovore koji predstavljaju mešavinu zadovoljstva i nezadovoljstva. Možemo reći da je radom vlasti gotovo dva puta više nezadovoljnih nego zadovoljnih (46% nezadovoljnih prema 25% zadovoljnih).

Kada gledamo nezadovoljstvo i zadovoljstvo radom vlasti u 10 oblasti političkog rada, prvo što upada u oči to je nalaz da od deset oblasti samo je u jednoj veće zadovoljstvo, 35% od nezadovoljstva (32%). – Videti grafikon 6

Sumiranje nepoverenja i poverenja u deset političkih i društvenih institucija daje nam prosečno nepoverenje od 49% i prosečno poverenje od 22% za sve institucije. Nepoverenje u institucije je duplo veće od poverenja.

Najveće nepoverenje je prema sindikatima (61%) i prema nevladinim organizacijama i političkim partijama u opoziciji (po 69%). Uz ove podatke treba reći da su jedino ove tri institucije imale nadpolovično nepoverenje. – Videti grafikon 7.

Narod Srbije je uveren da dobro živi. Čak 66% iskazuje zadovoljstvo životom u celini, a 11% je nezadovoljno; nadpolovičan broj naroda (54%) izjavljuje da dobro živi a 11% kaže da loše živi; čak 70% ispitanika kaže da je zadovoljno ukupnim kvalitetom svog života i života svoje porodice, a 8% kaže da je nezadovoljno. 

Narod Srbije je nezadovoljan radom vlasti u deset oblasti koje vlast uređuje i organizuje. U proseku nezadovoljno je radom vlasti 46% ispitanika a 25% je zadovoljno. 

Narod Srbije nema poverenja u deset političkih i društvenih institucija. U proseku nepoverenje obeležava 49% ispitanika, dok poverenje ima 22%. 

Da li će narod zadovoljan životom, nezadovoljan radom vlasti i nema poverenja u političke institucije, većinski da se angažuje (na izborima, u protestima i bilo gde) na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promeni. Mislim da je to malo verovatno dok su vlast i partije ovakvi kakvi su i dok su opozicione partije ovakve kakve su i organizacije civilnog društva i dok je društvena elita ovakva kakva je.