Uvod

Izbori su rezultat kontinuiranih političkih aktivnosti, rezultat stalne komunikacije političkih partija i njihovih aktualnih i potencijalnih pristalica, ali i određenih istorijskih okolnosti. Malo je partija u nas koje se mogu pohvaliti stalnim aktivitetom i stalnom komunikacijom sa pristalicama. Pomenimo kao izuzetke samo Srpsku naprednu stranku i Stranku slobode i pravde. Ostale su zabavljene unutrašnjim sukobima i razlazima ili tavore. A od izbora očekuju čudo!

Predizborno mnenje je sekvenca opšteg javnog mnenja, a izborni rezultat je tek saldo onoga što se desilo i što se dešava pre izbora. Nastojeći da izbegne opsesiju izbornim rezultatom tako karakterističnu za političare i najveći deo medija, Demostat se u ovom istraživanju bavio društvenim kontekstom u kojem se izbori dešavaju. Upravo taj kontekst definiše izbore i bitno utiče na sam rezultat izbora, stoga je društveni kontekst izbora i bio glavni cilj našeg istraživanja. 

Međutim cilj je samo delimično ostvaren. Opseg pandemije nije dozvoljavao da ostvarimo optimalnu realizaciju istraživanja. Umesto zamisli o neposrednom ličnom intervjuu, bili smo prinuđeni da podatke prikupljamo putem telefonske ankete čija primena u Srbiji nosi niz slabosti, a pre svega veliki broj odbijanja ankete i mali broj pitanja, sa manjim brojem ponuđenih odgovora. Takozvana poststratifikacija ne može stvarno da otkloni slabosti uzorka, mada na formalnom planu obezbeđuje reprezentativnost uzorka.

Osnovni nalaz

U poslednjih četiri-pet meseci došlo je do važnih promena u percepciji i stavovima javnog mnenja u odnosu na vlast i partokratsku državu i na potrebu promene vlasti onakve kakva je sada na delu. U prvoj polovini marta ove godine, nalazimo da su gotovo izjednačena politička opredeljenja za tri opcije odnosa građana prema promeni vlasti:

  * za trećini ispitanika (32%) je dobra i sadašnja vlast;

  * nepuna trećina (30%) ispitanika misli da bi bilo dobro da neko drugi bude na vlasti;

  * za nešto više od trećine ispitanika (38%), svaka je vlast ista; njima je svejedno ko je na vlasti.

U odnosu na istraživanje obavljeno u drugoj polovini decembra prošle godine isti je broj ispitanika koji pristaje uz aktualnu vlast, opao je broj ispitanika kojima je svejedno ko je na vlasti sa 49% na 38%, a na trećoj strani povećan je gotovo duplo  - sa 18% na 30% - broj ispitanika koji smatra da je bolje da dođe do promene vlasti. Ovakvi nalazi i ovakvi trendovi ukazuju na to da u Srbiji više neće biti isto, bez obzira ko će imati većinu u Skupštini Srbije, ko će biti izabran za predsednika Republike i ko će biti vlast u Beogradu.

Međutim, treba reći da se pozitivan stav prema promeni vlasti još nije pretočio u glasanje za partije opozicije. Drukčije rečeno, nešto je više građana koji se izjašnjavaju za promenu vlasti nego građana koji iskazuju nameru da glasaju za stranke opozicije. S druge strane, za nekoliko postotaka je više građana koji će glasati za partije sadašnje vlasti nego građana koji su za opstanak te iste vlasti.

Legitimnost predstojećih aprilskih izbora je pod velikim znakom pitanja. Možemo čak tvrditi da znak pitanja nije potreban. Javomnjenska delegitimacija izbora je činjenica koju je teško poreći i o tome posredno li neposredno govore istraživanja i analize Demostata, Crte,  Biroa za društvena istraživana i drugih. O osnovnim formama delegitimacije izbora svedoče sledeće pojave:

  - visoka politički motivisana izborna apstinencija građana;

  - rasprostranjeno mišljenje o nepoštenim i neslobodnim izborima;

  - izborna patologija: zastrašivanje, ucenjivanje i podmićivanje potencijalnih birača;

  - medijski monopol dominantne partije;

  - funkcionerska kampanja…

Prema nalazima Demostatovog istraživanja, dve petine ispitanika (43%) misli da predstojeći izbori neće biti pošteni i slobodni. Takođe dve petine ispitanika (41%) ima suprotno mišljene: predstojeći izbori biće pošteni i slobodni. Približno svaki šesti ispitanik nije odgovorio na ovo pitanje, bilo da nije imao odgovor bilo da je ostao uzdržan.

Ukupno je anketirano 1223 građana. Uzorak je reprezentativan. Osnovne nezavisne varijable (pol, starost, nivo obrazovanja i dr.) proporcionalno su zastupljene u uzorku. No problem je u tome što su realizovani uzorci za telefonske ankete, kada je reč o Srbiji, samoizabrani uzorci. Naime, da bi dobili 1223 ispitanika trebalo je okrenuti oko 7.500 telefonskih brojeva. Razgovor sa našim anketarom odbilo je 6.115 građana. Mi o tim građanima ne znamo ništa pouzdano. Nešto znamo o onom svakom šestom koji je prihvatio intervju.

Kad posmatramo samo polovinu ispitanika koji kažu da žive isto kao i pre godinu dana, onda vidimo da dve petine očekuje boljitak a gotovo polovina smatra da će biti gore. Svaki deveti ispitanik nije znao da odgovori na ovo pitanje.

Svedoci smo prenaglašavanje uloge medija u formiranju izbornih opredeljenja građana. Tako misle političari, kampanjeri, istraživači javnog mnenja i naravno, vlasnici medija.

S druge strane, stiče se utisak na osnovu istraživačkih podataka, da sami građani potcenjuju uticaj medija na njihovo izborno opredeljenje. Čak tri četvrtine ispitanika (76%) tvrdi da mediji ne utiču na to za koga će oni da glasaju. Petina ispitanika „priznaje“ delimičan uticaj medija, a samo 4% ispitanika govori o punom uticaju.

Gotovo istovetni su i odgovori na pitanje o uticaju objavljivanja rezultata predizbornih istraživanja.

Čak 94% ispitanika negira bilo koliki uticaj na njihovo izborno opredeljenje, a svega 6% „priznaje“ uticaj i to tako da svaki drugi među njima kaže da im istraživanje pomaže da učvrste svoje izborno opredeljenje a tek svaki šesti među njima ili 1% od ukupnog broja ispitanika dozvoljava mogućnost da ga rezultati istraživanja pokolebaju i da može da se desi da promeni opciju za koju će da glasa.

TV kanali su najčešći mediji preko kojeg se građani informišu o izborima, Pored televizije postoji još samo internet i društvene mreže. Televiziju koristi polovina ispitanika a internet gotovo dve petine. Ostali mediji javljaju se u tragovima. Medije ne koristi 9% ispitanika.

U ovim odgovorima se možda krije tajna mnenja ispitanika o malom uticaju medija na njihovo izborno opredeljenje. Naime, medij se percipira samo kao sredstvo koje prenosi određene informacije. Stoga na to za koga će ko da glasa ne utiče sam medij već informacije koje taj medij prenosi. Izgleda da građani masovno previđaju da mediji u ogromnoj meri biraju informacije koje prenose, a i sami stvaraju informacije i prekrajaju one koje će da prenesu.

Rang lista prvih pet portala po posećenosti radi informisanja o izborima izgleda ovako: N1 je na prvom mestu – posećuje ga 18% od ukupnog broja ispitanika; Nova je na drugom mestu sa 9% posetilaca, RTS je na trećem mesu sa 8%, a četvrto i peto mesto dele portali Danas-a i Blica.

Rang lista prvih pet TV kanala po gledanosti radi informisanja o izborima izgleda ovako: RTS je na prvom mestu – ovaj TV kanal radi informisanja o izborima gleda 39% od ukupnog broja ispitanika, Pink gleda 26%, Prvu 25%, Hepi 16% i na petom mestu je televizija N1 koju gleda 11% od ukupnog broja ispitanika.

Polovina ispitanika ima pozitivan a polovina negativan odnos prema političkim partijama. Među onima kojima smo pripisali negativan odnos prema partijama tri četvrtine su ravnodušni prema partijama a jedna četvrtina izjavljuje da ne podnosi političke partije.

Od ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema političkim partijama 10% neće izaći na izbore, a od onih koji imaju negativan odnos prema partijama – polovina ne izlazi na izbore.

Ostaje pitanje šta znači to da polovina onih koji imaju negativan odnos prema političkim partijama izlazi na izbore i glasaju za neku partiju; to je inače četvrtina biračkog tela. Na taj upit nema drugog odgovora osim da su to ljudi koje partijske vođe motivišu na izbornu participaciju ili da su na neki način naterani da izađu na izbore ili i jedno i drugo.

Ispitanici koji imaju pozitivan odnos prema političkim partijama u programu tih partija najvažnijim smatraju onaj deo koji se odnosi na ekonomiju bilo na ekonomiju u državi bilo na ekonomiju na nivou domaćinstva, tj. na deo programa koji se odnosi na životni standard – više od polovine ispitanika kao jedan od dva programska aspekta navodi ekonomiju i životni standard. Četvrtina ispitanika navodi pravnu državu, nepuna petina – jačanje institucija a nacionalni program navodi svaki šesti ispitanik.

Tri petine stranačkih pristalica (59%) ocenjuje da je partijski program dovoljno jasan, dok ostali ili misle da je delom jasan a delom nejasan (27%) ili misle da je nejasan (14%).

Pitali smo uzorkovane građane da li je partija za koju su glasali na prethodnim izborima ispunila njihova očekivanja. Trećina ispitanika je odgovorila da jeste, trećina da nije i treća trećina je rekla da je delimično ispunila a delimično nije ispunila obećanja. Dve trećine građana će opet glasati za istu stranku a jedna trećina neće.

Svi oni koji misle da je njihova stranka ispunila obećanju uglavnom će ponovo glasati za nju. Od svih ispitanika koji su rekli da im je stranka polovično ispunila obećanja ponovo će za nju glasati tri četvrtine a jedna četvrtina neće. Obratno je kod onih koji misle da stranka nije ispunila obećanja: tri četvrtine neće glasati opet za nju a četvrtina hoće. – Indikativan je podatak da od ukupnog broja ispitanika koji su na prošlim izborima glasali za neku stranku a koji sada misle da ta stranka nije ispunila obećanja (potpuno ili polovično) ipak će za nju ponovo glasati čak 35%. Očigledno je u pitanju ljubav ili, možda, prinuda ili možda nada da će u narednom periodu ispuniti to što do sada nije! Inače reč je o četvrtini od svih ispitanika.

Dve petine ispitanika – 40% - izjavljuje da su im bliže partije na vlasti, jaka trećina ispitanika ili 35% kaže da su im bliže partije u opoziciji, dok jedna četvrtina tvrdi da im nisu bliske ni jedne ni druge partije. U regionu Beograd je nešto drukčije.

U odsustvu direktnog pitanja o izbornoj orijentaciji, odgovori na ovo pitanje mogu da posluže za procenu proporcije izbornih opredeljenja građana. 

Izdvajaju se tri grupe razloga zbog kojih se ispitanici vezuju za određenu stranku: na prvom mestu za 28% ispitanika je lider stranke, na drugom mestu je program stranke (21% ispitanika) i na trećem mestu je zastupanje interesa građana sa 18% ispitanika. Ovome se mogu dodati još dva relativno često navođena razloga koje je navelo po 12% ispitanika: ideologija stranke i to što je ta stranka manje loša od drugih. Dominacija lidera među razlozima pristajanja uz određenu stranku vidljiva je i po usmerenju negativne kampanje – beskrajno pljuvanje po lideru one druge strane!

Za nepune dve petine ispitanika – 38% - svejedno je ko je na vlasti, oni procenjuju da na njihov život ne utiče ova ili ona vlast. Nasuprot njima stoje tri petine ispitanika – 62% - koji primećuju da vlast ima uticaja na njihov život pa stoga 32% kaže da je njima dobra i sadašnja vlast, dok 30% smatra da bi im bilo bolje da je neko drugi na vlasti.

Građani izdvajaju četiri najvažnije tema izborne kampanje: 1. privreda, ekonomija, poljoprivreda – 32%; 2. posledice rata u Ukrajini – 24%, 3. kriminal, korupcija, afere – 19%, i 4. ekologija – Rio Tinto, zagađenje… 14%.

U nastojanju da saznamo šta ispitanici misle o razlozima velike apstinencije, ponudili smo im tri moguća odgovora:

- „Moj glas ništa ne može da promeni i zato ne izlazim na izbore“ – ovo mišljenje je prihvatilo čak 45% ispitanika;

- „Mnogi ljudi se plaše da glasaju za one koje hoće jer ih neki ucenjuju i prete im“ – ovo mišljenje je prihvatilo 29% ispitanika;

- „Baš me briga ko je na vlasti“ – odgovor je prihvaćen kao razlog neizlaska na izbore od strane 14% ispitanika.

Porazno je mišljenje građana o predstojećim aprilskim izborima. Čak 43% od svih ispitanika tvrdi da izbori neće biti slobodni i pošteni. Tek nešto malo manje - 41% - ima suprotno mišljenje – izbori će biti slobodni i pošteni; preostalih 16% nije odgovorilo na ovo pitanje.

Teško da se može govoriti o legitimnim izborima ako dve petine birača i apstinenata ovako misli o karakteru izbora.

Dominantno raspoloženje ispitanika u kontekstu stanja u društvu, je zabrinutost i strah – tako misli 42% ispitanika. Ako ovom raspoloženju dodamo i osećanje nesigurnosti i neizvesnosti koje je navelo 32% ispitanika, onda vidimo da dva negativna raspoloženja obeležavaju čak 74% ispitanika. Dva njima suprotna, pozitivna raspoloženja obeležavaju 26% ispitanika. Reč je o zadovoljstvu koje navodi 7% ispitanika i 19% onih koji se nadaju da će uskoro biti bolje.

Prethodno navedene podatke o raširenosti osećaja zabrinutosti i straha, dopunjavaju podaci o bojazni ispitanika od razgovora o izborima sa anketarom koji mu dođe na kućni prag – 58% ispitanika kaže da se ne boji razgovora o izborima, dok je preostale dve petine manje ili više uzdržano, pa tako 10% kaže „Pomalo se pribojavam“, dok 28% kaže „Ne bih razgovarao o izborima sa nepoznatim ljudima“  (4% nije odgovorilo na pitanje).

U kontekstu rata u Ukrajini tražili smo od ispitanika da odgovore na pitanje: „Ko u Srbiji najviše širi paniku o nestašicama hrane i goriva? Ko je to započeo?“.

Na pitanje je odgovorilo 70% ispitanika a 30% nije dalo odgovor.  Najčešći odgovor je „Prvi ljudi sadašnje vlasti“ - 27% i ako tome dodamo odgovor „mediji naklonjeni vlasti“ sa 11% onda se odgovornost za dizanje panike vidi u vlasti i njenim medijima u 38% slučajeva. Na drugoj strani odgovornost opoziciji vidi 32% ispitanika – 19% navodi medije naklonjene opoziciji a 13% navodi prve ljude opozicije.

Šta građani misle o blokovskom svrstavanju Srbije povodom rata u Ukrajini? Tačno polovina ispitanika misli da Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na 90-te godine; 21% ispitanika  misli da „Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Rusije“; 13% ispitanika misli da „Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Evropske unije i Ukrajine“. Na ovo pitanje nije odgovorilo 16% ispitanika.

Na pitanje ima li straha od širenja ratnih rusko-ukrajinskih sukoba na području bivše Jugoslavije, polovina ispitanika smatra da je to realna opasnost, s tim da nešto više od četvrtine ipak ne veruje da će se nešto desiti.

Druga polovina ispitanika ne vidi opasnost, s tim što je 28% izričita – to se neće desiti, a 21% kaže da nije baš sigurna da se to neće desiti. Nije odgovorilo 3% ispitanika.