Mijatović ističe da “ozbiljni poremećaji, kao što su obmane u vezi sa biračkim spiskom moraju da budu nezavisno istražene i raščišćene od strane međunarodnih tela”.

- Od najvećeg je značaja da građani Srbije steknu mogućnost da veruju u svoje institucije i da te institucije budu demokratski izabrane. Vlada Srbije mora da se na prikladan način pozabavi ozbiljnim poremećajima zabeleženim na izborima održanim u decembru 2023, a problemi koji se na to odnose moraju da budu rešeni, poručuje sagovornik Demostata.

Boris Mijatović je nedavno razgovarao sa predstavnicima liste “Srbija protiv nasilja”. Sastanku u Bundestagu prisustvovali su i socijaldemokrata Josip Juratović, kao i poslanik Liberalno-demokratske stranke Tomas Haker. Glavna tema razgovora bila je kako stvoriti pravične, ravnopravne uslove za sve učesnike izbora.

Podsetimo, opozicija u Srbiji zalaže se, između ostalog, za formiranje komisije, koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva koja će imati izvršna ovlašćenja za kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom i reviziju biračkog spiska.

Upitan kako ocenjuje zahteve opozicionih stranaka da lokalni izbori u Srbiji, uključujući glasanje u Beogradu, budu odloženi do jeseni, Mijatović navodi:”ti izbori su već odloženi”.

- Nažalost, Vlada Srbije je u proteklih nekoliko godina često raspisivala izbore, ali raspisivanje prevremenih izbora treba da bude izuzetak a ne pravilo. Građani ne treba da bude poverenje u vrednost svog glasanja, smatra ovaj nemački poslanik.

Komentarišući činjenicu da je nemački političar Knut Flekenštajn u ime Evropskog parlamenta bio jedan od posrednika ranije faze dijaloga o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, koji nije dao rezultate, Mijatović kaže “uopšteno govoreći, izbori ne treba da budu stvar stranačke politike već zahtevaju slobodne i pravične temelje”.

- Vladavina prava treba da stoji iznad bilo kojeg političkog interesa. A demokratski okvir za funkcionisanje  biračkih mesta pre i tokom glasanja, kao i prilikom brojanja glasanja mora da bude neutralan što se tiče političkog sadržaja. Srbija treba da se vrati demokratskim temeljima, napominje Mijatović. 

Povodom aktuelne političke situacije u Srbiji, sagovornik Demostata konstatuje da je proces pridruživanja Evropskoj uniji važan za srpsku ekonomiju i za građane Srbije.

- Građani Srbije imaju bliske veze sa državama EU na ličnom nivou, na primer, mnoge porodice imaju članove porodice koji žive u nekoj od država Unije, poput Nemačke, a srpske kompanije takođe posluju u mnogim državama EU. Dakle, EU je mnogo bliža stvarnosti ljudi nego politika izolacije za koju mi se čini da srpska vlada trenutno vodi, poručuje Mijatović. 

Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Boris Mijatović naglašava da su “nezavisni mediji jedna od najvažnijih sila u demokratskom društvu”.

- Mediji ne smeju da zauzimaju političke strane ili da podlažu uticajima, niti da budu pristrasni u izbornim kampanjama. Sloboda medija je jedan od najvažnih principa bilo kojeg demokratskog društva i podrazumeva nedostatak mešanja države. Nažalost, mediji u Srbiji se trenutno suočavaju sa veoma teškom situacijom jer je većina medijskih kompanija pod kontrolom države i zastupa određeno političko mišljenje. Dakle, stiče se utisak da građani na raspolaganju nemaju nezavisan izvor informisanja, ističe on. 

Upitan kako ocenjuje reakcije vlasti u Srbiji na preporuku da Kosovo postane član Saveta Evrope, Mijatović navodi da čestita Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope “na ovom istorijskom glasanju”. 

- Kada je reč o bojaznima za srpsku zajednicu na severu Kosova, upravo bi suprotna odluka smanjila prava srpske manjine na Kosovu. Članstvo Kosova u SE bi osnažilo standarde za  ljudska prava jer bi se tako osigurao pristup Evropskom sudu za ljudska prava za pravosuđe Kosova, uključujući manjine, tvrdi Mijatović.

Ocenjujući uticaj predložene Rezolucije o Srebrenici na odnose između država na Zapadnom Balkanu, kao i na odnose Srbije i Nemačke, Mijatović kaže da bi proglašenje 11. jula za međunarodni dan sećanja na genocid izvršen u Srebrenici 1995. predstavljalo “važan korak u ophođenju prema prošlosti”.

-Ono što se desilo 11. jula 1995. jeste ogromna tragedija koja baca svoju senku i na sadašnjost. Nemačka osuđuje bilo kakav pokušaj da se ospori genocid u Srebrenici i stoji uz sve ljude u regionu koji su pogođeni ovim užasnim ratnim zločinom, zaključuje Boris Mijatović.