Dvostruki suverenitet

Ideja o „dvostrukom suverenitetu“ kao „rešenju“ za Kosovo se javila pred novi susret Vučića i Tačija zakazan za 29. april u Berlinu.

Dvostruki

Dvostruki suverenitet

Ideja o „dvostrukom suverenitetu“ kao „rešenju“ za Kosovo se javila pred novi susret Vučića i Tačija zakazan za 29. april u Berlinu.

autor teksta
Dr Mladen Mrdalj | Demostat | Beograd 23. Apr 2019 | Dijalog

Britanski Gardijan je još 15. aprila usput ocenio da na severu Kosova „u praksi“ važi „dvostruki suverenitet“ Kosova i Srbije. Zatim je prištinska Gazeta Ekspres javila (bez izvora) kako u Berlinu francusko-nemački partneri spremaju baš „dvostruki suverenitet“ kao rešenje za Kosovo.

To navodno znači „teritorijalni suverenitet“ za Kosovo, a „nekakav suverenitet“ nad Srbima i srpskom crkvom na Kosovu za Srbiju. Predsednik Vučić je na konferenciji za štampu 18. aprila rekao da ne zna šta je „dvostruki suverenitet“, ali da je i „podeljeni suverenitet“ uvek „problematična pravna kategorija“. Ministar spoljnih poslova Dačić je zatim 19. aprila za RTS pojasnio da dvostruki suverenitet „nije zvanično predložen“, ali pretpostavlja da bi mogao otvoriti put ka referendumu o nezavisnosti severnog Kosova za „desetak godina“.

To bi impliciralo priznanje Kosova, što je za njega neprihvatljivo. Ova fraza nije nova. Međunarodna krizna grupa je marta 2011. kritikovala stanje na severnom Kosovu kao „dvostruku suverenost“ Kosova i Srbije. Predsednik Srbije Boris Tadić je krajem 2011. neuspešno isprobavao ideju „dvostrukog suvereniteta“ po uzoru na mirovni sporazum o Severnoj Irskoj iz 1998.

Epska pesma o Kosovu slikovito opisuje najpoznatije poimanje suvereniteta - kao apsolutne vlasti nad teritorijom: “Nit je bilo, niti može biti: jedna zemlja, a dva gospodara.“ Međutim, suverenitet je i slojevita i rastegljiva kategorija.

Američki politikolog Stiven Krasner u knjizi poučnog naziva („Suverenitet: organizovano licemerje“), razlaže suverenitet na: međunarodno-pravni (priznanje nezavisnosti), međuzavisni (kontrola granica), domaći (uspeh države da sprovodi svoje odluke na svojoj teritoriji) i vestfalski (nemešanje u tuđe poslove).

Dakle, ne postoje samo dve vrste država, suverene i „nesuverene“. Neke mogu biti suverene u međunarodno-pravnom smislu (priznaje im se nezavisnost), ali ne i pravo da (potpuno) kontrolišu svoju teritoriju (Palestina). Može i obratno - Srbija je 1867. izborila domaći suverenitet (odlazak Otomanske vojske), ali je međunarodno-pravni stekla 1878. u Berlinu.

Isto tako, svaki sloj suverenosti je „rastegljiv“: neko može imati priznanje nezavisnosti od 100 država, a neko od svih i biti članica UN. Hong-Kong je deo Kine iako je član međunarodnih organizacija i lakše se posećuje sa američkim nego sa kineskim dokumentima. Suverenitet se može „podeliti“ u federalnim državama između saveznih i republičkih organa. Države mogu dati deo suvereniteta jačima (članstvo u EU, nadležnost Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od koga se sve češće traži pravda u Srbiji). Jači se mogu i nametnuti slabijima (humanitarna intervencija, prisiljavanje na vojne i druge sporazume).

Ipak, epska pesma ima pravo - sudar svih ovih slojevitosti i rastegljivosti suvereniteta pita „ko ima moć da presudi?“.

Ako bi Srbija prihvatila nezavisnost pokrajine Kosovo (međunarodno-pravni suverenitet Kosova), a kosovski Albanci se odrekli domaćeg suvereniteta na severu Kosova (u korist Srba) i vestfalskog (u korist upliva Srbije u unutrašnje poslove Kosova na njegovom severu), ko bi presudio u slučaju spora, o taksama ili drugom?

Priznanje nezavisnosti se dokazuje članstvom u UN. Međutim, članstvo u UN bi ohrabrilo kosovske Albance da povrate i domaći i vestfalski suverenitet na severu Kosova. Makar i silom, sad bez rezolucije 1244 kao smetnje.

Albansko kršenje srpske suverenosti na severnom Kosovu bi se trebalo kazniti ili srpskom vojnom reakcijom oslonjenom na Rusiju ili izbacivanjem Kosova iz UN. U prvo niko ne veruje. Drugo se ne bi desilo, jer čl. 6 povelje UN zahteva jednoglasnost stalnih članica Saveta bezbednosti. „Dvostruki suverenitet“ bi odmah uveo Kosovo u UN, što bi postala poluga za kasnije kršenje sporazuma. Granice bi tako ostale očuvane, što je interes Angele Merkel. Srbi bi ostali u zabludi da je spašeno što se spasti moglo. Neko vreme.

Dr Mladen Mrdalj

Autor je doktor političkih nauka na univerzitetu Nortistern u Bostonu (SAD) i predavač na Visokoj školi za ekonomiju i upravu u Beogradu  

Komentari
Dijalog
Dvostruki suverenitet
Dvostruki suverenitet

Britanski Gardijan je još 15. aprila usput ocenio da na severu Kosova &bd...

Drugi decembar desiće se u januaru
Drugi decembar desiće se u januaru

Upravo kad ti pišem, prestao je veliki protest studenata sa zahtevom za s...

Čileanci
Čileanci

Dragi Mustafa, Demonstracije su i u Beogradu. Pogođen je optimalan ritam &ndas...

Panović: Razgraničenje kao reč godine
Panović: Razgraničenje kao reč godine

"Cele ove godine se polako uvodi u javni diskurs ta mogućnost dogovora Beograda...

Vlada zakon jačeg
Vlada zakon jačeg

"To su kategorije za neka uređena društva, gde se znaju pravila, gd...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web