Prošlog ponedeljka, naš Savet za spoljne poslove bio je posebno važan jer smo na njega pozvali ministre spoljnih poslova Izraela i Palestine, Saudijske Arabije, Egipta, Jordana, kao i generalnog sekretara Arapske lige, kako bismo razgovarali o tome kako ublažiti dramatičnu humanitarnu situaciju u Gazi, osloboditi taoce i sprovesti rešenje koje uključuje dve države. Razgovarali smo i o situaciji u Ukrajini sa ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom. Mi moramo podržati Ukrajinu više i brže sa finansijskim sredstvima, kao i sa vojnom opremom.

Prošlog ponedeljka održan je naš redovni sastanak Saveta za spoljne poslove (FAC). Svaki Savet je definišući trenutak za spoljnu politiku EU, jer tada svih 27 ministara spoljnih poslova EU mogu razmeniti mišljenje i donetiodluke. Međutim, ovaj sastanak bio je posebno značajan, jer smo pozvali izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca i njegovog palestinskog kolegu Rijada al-Malkija da se obrate ministrima, u dva odvojena trenutka, kao i delegaciji Lige arapskih država, uključujući ministre spoljnih poslova Saudijske Arabije Fajsala bin Farhana Al-Sauda, Jordana Ajmana Safadija, Egipta Sameha Šukrija i generalnog sekretara organizacije, Ahmeda Abula Gejta, kako bismo zajedno razgovarali o situaciji u regionu i putu ka trajnommiru.

Uspeh u okupljanju ministara 27 članica EU i ovih glavnih regionalnih aktera u Briselu predstavlja priznanje uloge koju EU može igrati u suočavanju kako sa trenutnim hitnim situacijama, tako i sa dugoročnim političkim rešenjima u sukobu na Bliskom istoku, ukoliko postoji politička volja da se to i učini.

Katastrofalna humanitarna situacija u Gazi

Najhitnije pitanje koje smo razmatrali bila je, naravno, katastrofalna humanitarna situacija u Gazi, kako je nedavno opisao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Savetu bezbednosti. Od 7. oktobra, 25.000 ljudi je poginulo, a više od 60.000 je povređeno u enklavi, pri čemu je ogromna većina dece i žena. Nivo fizičkog razaranja Gaze je nezamisliv. Humanitarna situacija 2 miliona preživelih stanovnika Gaze dramatična je, s široko rasprostranjenim glađu i nedostatkom pristupa vodi, zdravstvenoj zaštiti i gotovo svim osnovnim potrebama. Dostava pomoći ostaje masovno nedovoljna, sa manje od 100 kamiona koji ulaze u enklavu svakog dana, u poređenju sa 500 pre rata.

Smrt 25.000 ljudi, uglavnom žena i dece, nezamislivo razaranje i katastrofalna humanitarna situacija u Gazi ne mogu biti prihvatljiva cena za borbu protiv Hamasa.

Tokom našeg sastanka, kako ja, tako i svi ministri spoljnih poslova EU, još jednom smo izrazili zajedničku osudu zlodela koja je počinio Hamas na jugu Izraela 7. oktobra. Međutim, trenutna situacija u Gazi ne može biti prihvatljiva cena za borbu protiv Hamasa. Humanitarna pomoć ne sme postati predmet političkih pregovora. Uputili smo apel izraelskom ministru da učini mnogo više kako bi obezbedio zaštitu civila, humanitarnog osoblja i infrastrukture, uključujući i UNRWA, i otvorio nove pristupe i ubrzao kontrolu kamiona.

Na Zapadnoj obali, nezapamćeni nivoi nasilja naseljenika i proširenje naselja prete i uništavaju palestinske zajednice i humanitarne projekte finansirane od strane EU. Ponovo smo zamolili izraelskog ministra da zaustavi ove prakse koje krše međunarodno i humanitarno pravo.

Više civilnih žrtava, više razaranja, više teškoća za Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali ne mogu pomoći u porazu Hamasa i pružanju veće sigurnosti Izraelu. Naprotiv. Pitanja od apsolutne nužnosti su zaustavljanje borbi u Gazi kako bi se izbegle nove civilne žrtve, obezbedjivanje dovoljne humanitarne pomoći i oslobađanje 136 taoca koje još drži Hamas.

Razgovarali smo i o ozbiljnom riziku regionalnog širenja ovog rata. Situacija duž severne granice Izraela vrlo je zabrinjavajuća. Svi akteri moraju izbegavati pogrešne proračune. Lično sam preneo ovu poruku svim mojim sagovornicima u Libanu nedavno, uključujući i lidera parlamentarne grupe Hezbolaha. 

On je insistirao da Hezbolah ne želi eskalaciju, ali neće prestati dok se ne okonča rat u Gazi. U ponedeljak smo razmenjivali mišljenja među nama i sa našim regionalnim sagovornicima o efikasnim načinima deeskalacije.

Međunaslov: Rizik od kritične eskalacije u Crvenom moru

Drugi kritični rizik od eskalacije trenutno dolazi iz Crvenog mora. U proteklim nedeljama redovno sam razgovarao sa iranskim rukovodstvom i pozivao ih da pokažu suzdržanost i koriste svoj uticaj kako bi sprečili eskalaciju u Crvenom moru i drugde u regionu. EU je takođe podržala rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a kojom se osuđuju napadi Huta. 

Tokom sastanka Saveta za spoljne poslove, razgovarali smo o pokretanju nove odbrambene pomorske misije EU kako bismo zaštitili komercijalna plovila u Crvenom moru. Princip je prihvaćen, ali još uvek imamo nekih zadataka koje treba završiti kako bismo konačno uspostavili ovu novu misiju. Nadam se da ćemo je moći pokrenuti vrlo brzo.

Tokom sastanka Saveta za spoljne poslove, izraelski ministar spoljnih poslova nam je predstavio dva videa: jedan o veštačkom ostrvu koje će se izgraditi uz obalu Gaze kako bi se smestila luka, a drugi o železničkoj liniji koja bi omogućila prevoz robe od Saudijske Arabije do Sredozemnog mora. Moram reći da sam, kao i mnoge kolege ministri, bio prilično iznenađen ovim izborom izraelskog ministra, koji se činio prilično neusklađenim sa hitnim pitanjima kojima moramo da se bavimo i odlukama koje treba doneti kako bismo ih rešili.

Sa palestinskim ministrom spoljnih poslova, ponovili smo podršku EU palestinskoj vlasti, koja bi trebalo da igra glavnu ulogu u Gazi nakon rata. Krajem 2023. godine, konačno smo deblokirali 118 miliona evra podrške PA. Iako je doprinos EU neznatno opadao poslednjih godina, Evropska unija ostaje, sa gotovo 1,2 milijarde evra za period 2021-2024, najveći pružalac spoljne pomoći Palestincima i nastavićemo to da budemo.

Zajednički napor EU i Arapske lige za oživljavanje rešenja koje uključuje dve države

Sa našim regionalnim partnerima, razgovarali smo i o "post-ratnoj" Gazi i našem zajedničkom naporu za oživljavanje političkog procesa ka rešenju koje uključuje dve države. Stav EU je dobro poznat: Gaza ne može ostati okupirana od strane Izraela, niti vođena od strane Hamasa, i ne bi trebalo da bude teritorijalnih promena ili raseljavanja ljudi. Njena budućnost trebalo bi da bude blisko povezana sa sprovođenjem rešenja koje uključuje dve države, sa suverenom palestinskom državom u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu kao njenom prestonicom, koja bi živela u miru pored države Izrael.

Zaista bi trebalo da prestanemo da govorimo o procesu mira na Bliskom istoku i da sada govorimo o procesu sprovođenja rešenja koje ukjljučuje dve države, jer su događaji poslednjih meseci jasno pokazali da neće biti moguće održati trajni mir u regionu bez sprovođenja rešenja sa dve države koje međunarodna zajednica, uključujući i EU, zagovara decenijama. Međutim, jasno je, a naša diskusija u ponedeljak je to još jednom potvrdila, da za sada ovo rešenje ne može biti postignuto samo od strane strana u sukobu.

Tokom poslednjih decenija, neaktivnost međunarodne zajednice dovela je do previše neopisive patnje. Ne možemo ponoviti istu grešku. 

Međunarodna zajednica ima dužnost da se aktivno uključi u ovaj mirovni proces i postavi jasan okvir koji zahteva od Izraelaca i Palestinaca da pregovaraju o putu ka zajednički dogovorenom rezultatu.

U tom kontekstu, razgovarali smo sa našim regionalnim arapskim partnerima o mogućnosti održavanja Konferencije mira u narednim mesecima, gradeći na naporima koje smo već preduzeli sa njima, posebno sa sastankom organizovanim prošlog septembra u Njujorku, nekoliko nedelja pre 7. oktobra. Takođe sam podelio sa državama članicama EU predlog za sveobuhvatan pristup ponovnom pokretanju ovog mirovnog procesa. U narednim nedeljama ćemo raditi dalje na ovom pitanju. 

Agresija nad Ukrajinom ostaje glavni prioritet

Tokom našeg sastanka takođe smo raspravljali, kao što činimo svakog meseca, o agresiji nad Ukrajinom. Naravno,ovo pitanje ostaje najveći prioritet jer ruska agresija predstavlja vitalnu pretnju po sigurnost Evrope. U 2023. godini, Rusija gotovo da nije ostvarila nikakav napredak na bojištu, a pretrpela je mnogo gubitaka. Ukrajina je uspela postići važne uspehe, posebno na Crnom moru, gde je ruska flota bila primorana da se povuče. Međutim, pred planiranireizbor u martu, Vladimir Putin i dalje svakodnevno masovno napada Ukrajinu sa hiljadama granata, bespilotnih letelica i raketa.

Potrebno je više i brže raditi na podršci Ukrajini finansijskim sredstvima, vojnom opremom, obukom vojnika.

Putem video konferencije (VTC), naš kolega, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, obavestio nas je o najnovijim dešavanjima na terenu. Ministri su se složili da trenutno nije vreme da oslabe podršku Ukrajini i da, naprotiv, treba raditi više i brže na podršci sa finansijskim sredstvima, vojnom opremom, obukom vojnika... Putovaću u Ukrajinu u februaru i nastavljamo raditi na predvidivoj pomoći u narednim godinama. Trebalo bi da postignemo sporazum u narednim danima o dodatnih 5 milijardi evra za Evropski fond za mir (EPF), kako bismo uspostavili "Fond za pomoć Ukrajini" unutar EPF-a, na osnovu novog pristupa podsticanju vojne podrške država članica EU Ukrajini. Što se tiče imobilisane ruske imovine, takođe završavamo naš rad i snažno se zalažem da se ova odluka donese pre sledećeg sastanka Saveta za spoljne poslove.

Na kraju, razgovarali smo i o napetostima između Azerbejdžana i Jermenije. Izrazili smo posebno solidarnost sa Francuskom, čiji su diplomate proterane iz Azerbejdžana, i zatražili od Azerbejdžana da se vrati suštinskim pregovorima o miru i normalizaciji sa Jermenijom.

Nadam se da će naš sastanak sa glavnim regionalnim akterima u sukobu na Bliskom istoku omogućiti napredak,kako u neposrednoj hitnosti zaustavljanja humanitarne katastrofe u Gazi, tako i u napredovanju ka uspostavljanju rešenja koje uključuje dve države. Ali ono u šta sam siguran jeste da EU može, i mora, odigrati centralnu ulogu u pomoći u rešavanju sukoba koji se direktno tiče njegove budućnosti.