Da je 2030. godina najnoviji mogući rok za članstvo Srbije u EU Demostat je objavio još 30. januara, kao svoje eksluzivno saznanje iz diplomatskih krugova. Tu informaciju, iz teksta naslovljenog “Šargarepa i štap evropskog predloga”, u ponedeljak 28. avgusta zvanično je potvrdio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, učestvujući na Bledskom strateškom forumu. Samo nekoliko sati kasnije francuski predsednik Emanuel Makron u obraćanju javnosti jasno je upozorio Beograd i Prištinu da će biti preduzete mere protiv obe strane ukoliko se ne budu ponašale odgovorno. Makronova poruka je, takođe, u skladu sa informacijama do kojih je početkom ove godine došao Demostat.

“EU mora biti spremna da primi nove članice do 2030… Verujem da moramo da budemo spremni do 2030. da se proširimo. To je ambiciozno ali neophodno. Pokazuje da smo ozbiljni”, rekao je, između ostalog šef Evropskog saveta na Bledu. Navedena izjava Šarla Mišela potvrđuje da su bile tačne tvrdnje diplomatskih izvora Demostata iz pomenutog teksta koje su glasile:”Velika petorka prenela je predsedniku Srbije na sastanku u Beogradu da bi Srbija, ukoliko prihvati evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja mogla da uđe u Evropsku uniju 2030.  godine. U međuvremenu bi se Srbija korak po korak uključivala u strukture Evropske unije, poput zajedničkog tržišta, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Naime, Srbija bi postepeno dobijala ravnopravan status u EU kada su u pitanju četiri slobode, pre nego što postane punopravan član političke zajednice sa pravom glasa”.                      Godina 2030. kao najnoviji mogući tajming za proširenje Unije trebalo bi da bude potvrdjena na samitu lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana koji će biti održan u decembru 2023.

Demostat je, podsetimo u januaru objavio i da će Srbija, ukoliko pristane na predloženi plan Zapada o rešavanju kosovskog pitanja (što je i učinila u martu na maratonskim pregovorima srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija održanim na Ohridu uz posredovanje EU), “pored jasne evropske perspektive dobiti i ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, koje će Srbiju osloboditi zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u tom domenu”. 

Istovremeno, izvori Demostata tvrdili su da “ako bi Beograd odbio plan Zapada za Kosovo i pokazao da nije konstruktivan u dijalogu s Prištinom, došlo bi do obustavljanja i povlačenja evropskih i američkih investicija”.  Isti stav izneo je u ponedeljak francuski predsednik, koji je rekao novinarima da je Sporazum normalizaciji odnosa Srbije i Kosova iz februara ove godine, poznat i kao francusko-nemački plan “pravi put napred”, uz opasku da “obe strane moraju biti posvećene”. „Sa Nemačkom smo napisali novu mapu puta kada je reč o razlikama između Srbije i Kosova. Verujem da je ovo dobra mapa puta koju su podržali evropski pregovarači i naš predstavnik, tako da očekujemo jasno angažovanje obe strane u vezi sa izborima u opštinama na severu Kosova i ponovno učešće Srba u institucijama“, kazao je Makron, a preneo RTS. 

On je naveo i da su  Francuska i Nemačka posvećene tom procesu i da su učinile pomake kad je reč o viznoj politici i ekonomiji. „To ćemo ponovo razmotriti ako se dve strane ne budu ponašale odgovorno. Očekujemo da će se mir vratiti u ovaj region. Moramo da budemo veoma oprezni, pogotovo kada je u pitanju stabilnost na Zapadnom Balkanu“, naglasio je francuski predsednik. 

Prema najavama, nova runda pregovora Beograda i Prištine  pod pokroviteljstvom EU trebalo bi da bude održana u septembru. Specijalni izaslanik Unije za taj dijalog Miroslav Lajčak, poručio je  putem Tvitera u ponedeljak sa Bleda: “Dok je tempo u Briselu usporio tokom leta, izazovi na Zapadnom Balkanu nisu nestali. Jedna konkretna oblast koja mi je ostala visoko na dnevnom redu je situacija na severu Kosova. Da bismo se pripremili za naredne mesece i dodatno jačali naše zajedničke napore, pozvao sam američkog zamenika pomoćnika sekretara  (Gabrijela) Eskobara u Brisel i zajedno sa našim timovima detaljno smo razgovarali o pitanjima dijaloga, podelili procene aktuelne situacije, razvoja poslednjih meseci i očekivanja za naredni. A mi smo se takođe potrudili da uskladimo potrebne sledeće korake i prioritete”. 

S druge strane, premijerka Srbije Ana Brnabić i Aljbin Kurti ušli su u oštar verbalni sukob na Bledu. Kako je preneo FoNet, Kurti je rekao da je vreme da se svih šest zemalja Zapadnog Balkana međusobno priznaju, dok je Brnabić istakla da su Kosovo i Srbija za nju jedna zemlja, da nije reč o dve zemlje i da Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija, kao i da sumnja da će postati članica EU, “bar dok postoje dva nepriznavača”.  

Jedina tačka oko koje su se tokom diskusije na Bledskom strateškom forumu složili Brnabić i Kurti jeste da je neophodno normalizovati odnose Beograda i Prištine. 

Ubrzanje za Zapadni Balkan

Slovenački premijer Robert Golob ocenio je na Bledu da su se, kad je u pitanju proširenje EU, mnoge stvari promenile od ruske invazije na Ukrajinu. “U sledećih 12 meseci, prilično sam siguran da će proces proširenja dobiti novi izgled", rekao je on, pozivajući lidere Zapadnog Balkana da nastave sprovođenje neohodnih reformi. Golobova retorika u skladu je sa konstatacijama zvaničnice EU Angeline Ajhorst koja je u eksluzivnom intervjuu za Demostat, pod naslovom “Zapadni Balkan je Evropa”, u martu poručila: “Rat u Ukrajini promenio je sve. Svedočimo velikom ubrzanju tranzicije - zelene, digitalne, energetske, bezbednosne, a Zapadni Balkan treba da bude deo tog ubrzanja”.

Objavljeno 29. avgusta 2023. godine