Saobraćajne gužve

Povećanje broja žutih traka, bolja signalizacija uz pomoć zelenog talasa, kao i izgradnja kružnih tokova umesto semaforske signalizacije, neka su od rešenja za kandidata za gradonačelnika Narodne stranke Vladmira Gajića. 

Gajić je rekao da saobraćajne gužve nisu specifične samo za Beograd, već i za evropske i svetske metropole, koje imaju ogromne saobraćajne gužve, i pored toga što imaju sve vrste gradskog prevoza, metro, ali i kulturu da se ne voze nepotrebno sopstvenim automobilima, pogotovo po centru grada. 

Gajić kaže da je teško govoriti o rešenjima koja na kratak rok mogu da daju rezultate, ali da Narodna stranka smatra da postoje ideje koje bi mogle da smanje problem sa saobraćajnim gužvama. 

To je povećanje žutih traka, bolja signalizacija uz pomoć zelenog talasa, kao i izgradnja kružnih tokova umesto semaforske signalizacije, što je evropski primer i što bi sigurno znatno ubrzalo i olakšalo saobraćaj u svakom gradu.

“Naravno, čarobni štapić nema niko. U izbornim kampanjama se suviše olako daju obećanja koja je zapravo nerealno i nemoguće ispuniti”, navodi Gajić.

On kaže da problem sa saobraćajnim gužvama postoji najmanje 35 godina unazad, da pred svake izbore slušamo da svi imaju rešenja, a da je vreme iza nas je pokazalo da do pravih rešenja još nismo došli.

Aerozagađenje

Gajić smatra da je aerozagađenje verovatno najveći problem Beograđana u poslednjih nekoliko godina.

”Na neki način problem aerozagađenja može da se opiše, kad je u pitanju period grejne sezone od kraja oktobra, početka novembra, do aprila, kao da Beograđani žive u gasnoj komori, bukvalno tako. Mi smo došli u poziciju da nam je ostalo jedino da se molimo Bogu za košavu u ovom periodu, jer je to jedini način da se koliko-toliko raščisti smog i da dođemo do čistog vazduha”, rekao je Gajić. 

On je naveo da, prema nekim podacima, više od 15.000 ljudi godišnje umire od posledica bolesti koje su prouzrokovane aerozagađenjem.

Prema njegovim rečima, najveći zagađivač, na nivou od verovatno 70 odsto opšteg zagađenja, je termoelektrana Obrenovac. 

Navodi da je Tent prošle godine spaljivao jalovinu pomešanu sa mazutom da bi proizvodio energiju, što je, kako on ocenjuje, direktno i sa umišljajem trovanje Beograđana, za koje niko nije odgovarao.

Gajić kaže da je poseban problem što se na čelu tih sistema i ljudi koji se bave tim problemom uglavnom ne nalaze eksperti i stručnjaci, već vrlo moguće ljudi koji nemaju veze sa tom problematikom. 

“To je nešto što mora da se promeni, to je nešto što nikada više ne sme da se dozvoli”, istakao je Gajić. 

On kaže i da se mora povećati broj električnih vozila u gradskom javnom saobraćaju, te da se prevoz u GSP mora učiniti konfornijim za Beograđane kako ne bi u ovolikoj meri koristili privatne automobile.

“Svaki Beograđanin može da primeti, specijalno kada se radi o bogatijim Beograđanima koji voze luksuznije automobile, džipove, velike automobile i samim tim veće zagađivače, u njima se uvek nalazi po jedan čovek. I Beograđani mogu tome da doprinesu, naš kulturni model nije da vodimo računa o čistoći i o interesima Beograda. I to je nešto na čemu bi gradska vlast, ako dođe do promene, trebalo da radi, da se taj odnos Beograđana prema onome što je značajno za Beograd, promeni”, istakao je Gajić.

Parkiranje  

Navodeći da je parkiranje jedan od najvećih problema za Beograđane, Gajić kaže da više od trideset godina svaka vlast obećava da će ga rešiti, ali da se to ne događa.

“Povećava se broj stanovnika, povećava se broj automobila, i taj problem sada postaje endemski problem Beograđana. Tu se mora nešto uraditi na duži rok, planski i sistemski rešiti”, rekao je on.

On je naveo da je jedan od problema za izgradnju novih parking mesta investitorski urbanizam, koji zauzima sve moguće lokacije u Beogradu, te da je to jedan od razloga zašto nema dovoljno slobodnih lokacija za izgradnju parking mesta.

“Kad govorimo o parkiranju, ono što bih ja odmah uradio kad bih bio gradonačelnik, to je ukidanje Oka sokolovog. Tu je prvo upitna zakonitost tog snimanja, drugo to je jedno sredstvo koje služi za bukvalno za pljačkanje Beograđana. Mnogi Beograđani su dobili obaveštenje od komunalne policije da im je vozilo snimljeno kao nelegalno parkirano i ukoliko u roku od osam dana ne odgovore na pitanje ko je upravljao vozilom, iako postoji zakonska pretpostavka da je upravljao onaj ko je vlasnik vozila, kazna zbog neobaveštavanja je 25.000 dinara. To je uvedeno direktno kao parafiskalni namet, kojim se građani Beograda direktno pljačkaju”, naveo je Gajić. 

Gajić navodi i da su džipovi za Oko sokolovo nabavljeni preko “tajkuna poznatog i bliskog partiji na vlasti”, te dodaje da je tu aferu otvorila Narodna stranka. 

Takođe, dodaje i da su prvih godina džipovima upravljali milicajci komunalne milicije, ali da već više od godinu dana njima upravljaju civili, prema njegovim informacijama radnici Parking servisa, što je, kako navodi, druga nezakonitost u vezi sa snimanjem Okom sokolovim.

“To je nešto što bih ja promptno ukinuo”, rekao je Gajić. 

On navodi da se problem parkiranja može poboljšati boljim gradskim prevozom i destimulacijom građana da koriste sopstveni prevoz, hitnom izgradnjom novih parking mesta gde je to moguće.

Gajić kaže da je Beograd nosilac prava javne svojine na celoj teritoriji grada Beograda i da može da kroz urbanističko planiranje planira izgradnju parking mesta.

“To mora da se radi hitno, inače će se vremenom broj stanovnika i broj automobila povećavati, i problem će biti samo gori u odnosu na loše stanje kakvo je sada”, rekao je Gajić.

Vrtići 

Gajić navodi da se problem vrtića može rešiti jedino izgradnjom novih, te ističe da Narodna stranka kao jedno od rešenja kandiduje javno-privatno partnerstvo. 

Kako navodi, Beograd je dužan da pronađe dovoljan broj slobodnih lokacija ili da uđe u rekonstrukciju nepotrebnih objekata i njihovo pretvaranje u vrtiće. 

On kaže da je rešenje dosadašnje vlasti da vrtići budu besplatni dobro, te da sa time mora da se nastavi.

“Uvek su u pitanju sredstva, ali Beograd za ovo pitanje i ovaj problem mora da nađe sredstva. Prema tome, izgradnja vrtića je jedino rešenje koje je optimalno da se ovaj problem smanji koliko je to moguće”, naveo je Gajić. 

Gradski prevoz  

Gajić kaže da je GSP problem koji traje više decenija u Beogradu, da su do sada svi bili na vlasti, a da niko nije uspeo da ga reši.

On navodi da je ukidanje Bus plusa dobro rešenje, jer je taj sistem nastao na koruptivnom poslu i nije izazvao pozitivne posledice.

Kako navodi, potrebno je obezbediti ljudski faktor jer je veliki broj vozača napustio zemlju, budući da mogu da nađu dobar posao u zapadnoj Evropi, gde su, kako navodi, do krajnjih granica liberalizovali mogućnost da naši vozači dobiju posao, posebno u Nemačkoj. 

“I u zapadnoj Evropi postoji problem sa tim zanimanjima. I ako adekvatno ne pristupimo tom problemu, a to pre svega znači povećanje plata i uslovi za rad, mi ćemo biti u još goroj poziciji nego što jesmo kad je u pitanju gradski prevoz”, rekao je Gajić. 

Takođe, ističe on, mora se ulagati u nova vozila, posebno u električna vozila u gradskom prevozu. 

“To mora da se finansira iz budžeta, jer GSP ne može da posluje na komercijalnoj osnovi, to je bure bez dna. Grad mora da nađe sredstva za funkcionisanje gradskog prevoza, i da to finansira, treba proširiti sistem tranvajskog prevoza, za to postoje uslovi i vredi uložiti novac”, rekao je Gajić. 

On navodi da se čitav vek čeka metri, da su projekti gotovi, iako neka predviđena rešenja nisu dobra.

“Ako bismo došli u poziciju da budemo vlast, učinili bismo sve da započne taj projekat, jer je to nasušna potreba Beograda, da konačno bude jedan od poslednjih gradova u Evropi koji će uspeti da izgradi metro i da na najefikasniji način reši problem gradskog prevoza”, rekao je Gajić.