Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku robna razmena Srbije sa zemljama Evropske unije iznosila je skoro 60 odsto (59,5) u prvih devet meseci ove godine. 

To znači da se svaki poremećaj na evropskim tržištima neminovno odražava na našu privredu, smanjujući izvoz srpskih preduzeća u vremenima kada evropske privrede stagniraju ili opadaju i povećavajući onda kada i njima dobro ide. 

Zato rast kamata u evrozoni, i inflacija koja je zahvatila čitav kontinent, a sve praćeno relativno anemičnim rastom Kine, jednog od najvećih izvoznih tržišta za evropske kompanije, izaziva podozrenje kreatora ekonomske politike u Srbiji tokom cele godine.

Srpska privreda je zaključno sa oktobrom, uprkos složenim okolnostima uspela da poveća izvoz robe za 7,2 odsto, gledano u dinarima, ali je to i dalje manje od inflacije u Srbiji. U isto vreme, uvoz je smanjen za 4,3 odsto.

Najveće izvozno tržište za srpsku robu je Nemačka u koju smo u prvih deset meseci poslali 3,6 milijardi evra robe, zatim Bosna i Hercegovina sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 milijardi evra.

S druge strane, u uvozu dominiraju takođe Nemačka koja je u Srbiji prodala robu vrednu četiri milijarde evra, Kina 3,7, Italija 2,2, Turska 1,4 i Rusija 1,39 milijardi evra.

Najveći suficit u međusobnoj trgovini Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom u koju prevashodno izvozi struju i lekove, a iz nje uvozi takođe struju i sušeno meso.

I sa nekim od zemalja EU Srbija ima suficit, što znači da u njih izvozi više nego što iz njih izvozi, pa je tako plus u trgovini zabeležen sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa zemljama poput Velike Britanije, Moldavije i Severne Makedonije.

Manjak u trgovini prevashodno je prisutan u razmeni s Kinom, i to najviše zbog uvoza telefona i laptopova, ali i sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom, Grčkom itd.

Podaci RZS-a za prvih devet meseci ove godine (bez oktobra), pokazuju da prvih 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera čine čak 79,4 odsto ukupne spoljne razmene Srbije. Od toga, Srbija je u devet evropskih zemalja izvezla više nego što je iz njih uvezla, a ukupan suficit bio je 2,8 milijardi evra, a samo sa Crnom Gorom plus je bio 825,2 miliona evra. 

Deficit od ukupno 5,8 milijardi evra Srbija je imala sa 11 zemalja, od čega samo Kina čini skoro polovinu ukupnog minusa – 2,5 milijardi evra, a Turska, iz koje uglavnom uvozimo metale i električnu opremu još 866 miliona evra.

Na promene u odnosu izvoza i uvoza ove godine u najvećoj meri je uticao oporavak EPS-a od havarije do koje je došlo tokom zime 2021/2022 godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima, zbog čega je izvoz struje u prvih devet meseci ove godine porastao za čak 89,3 odsto, dok je uvoz pao za 51 odsto.

U drugom smeru delovao je agrar, budući da je zabeležen pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1 odsto, a rast uvoza za 12,9 procenata.