Fruškogorski koridor

Podsećanja radi, nadležni su najavljivali da će radovi na izgradnji te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila. Ministarka Zorana Mihajlović je u novembru 2017. godine  u razgovoru s ambasadorom Mađarske Atilom Pinterom, rekla da će izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma dužine 45,4 kilometra, početi 2018. godine što se takođe nije ostvarilo.

Fruškogorski
foto: Demostat (ilustracija)

Fruškogorski koridor

Podsećanja radi, nadležni su najavljivali da će radovi na izgradnji te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila. Ministarka Zorana Mihajlović je u novembru 2017. godine  u razgovoru s ambasadorom Mađarske Atilom Pinterom, rekla da će izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma dužine 45,4 kilometra, početi 2018. godine što se takođe nije ostvarilo.

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 4. May 2019 | U fokusu

Početak izgradnje najdužeg tunela u Srbiji do proleća 2020?

 

* Memorandum definiše kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici i postavlja rok od šest meseci za pripremanje komercijalnog ugovora i obavljanja drugih neophodnih priprema za finansiranje projekta kao i odgovarajuće procedure da bi se došlo do komercijalnog ugovora

* Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve jer neće imati zaustavne trake

* Dok po pitanju isplativosti izgradnje Fruškogorskog koridora u Srbiji stručna javnost ima podeljeno mišljenje kada je reč o tome da li tu saobraćajnicu dati u koncesiju ima jedinstven stav da bi tako nešto bilo veoma loše rešenje

- Nakon što su Srbija i Kina nedavno potpisale sporazum o izgradnji Fruškogorskog koridora nadležni smatraju da bi komercijalni ugovor o sprovođenju tog projekta mogao da bude overen do kraja godine ili najkasnije do proleća sledeće što bi automatski omogućilo početak gradnje te saobraćajnice.

Naime, Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i Lu Šan, predsednica kompanije Čajna roud and bridž korporejšn 24.aprila potpisale su Memorandum o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma. Memorandum definiše kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici i postavlja rok od šest meseci za pripremanje komercijalnog ugovora i obavljanja drugih neophodnih priprema za finansiranje projekta kao i odgovarajuće procedure da bi se došlo do komercijalnog ugovora.

Foto: BETA

Projektom je predviđeno da na saobraćajnici Novi Sad - Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru dugačak 3,5 kilometara, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji.  Prema pisanju domaće štampe Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve jer neće imati zaustavne trake. Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad - Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe "Minut". Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb. Brza saobraćajnica će na sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod crkve na Tekijama, dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će nastaviti ka Rumi.

Izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma će biti podeljena u četiri faze. Prva je Ruma-ulaz u tunel kroz Frušku goru, druga je izgradnja tunela dugog 17 kilometara, treća faza je izgradnja izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta obilaznica oko Petrovaradina.

Fruškogorski koridor će povezati Koridor 10 i Koridor 4 i stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije. Najvažniji značaj koridora Novi Sad - Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.  izgradnja te saobraćajnice je veoma važna, posebno za građane Iriga, kroz čiji centar prolaze teški kamioni i druga vozila. Procenjuje se da bi izgradnja Fruškogorskog koridora trebalo da košta više od 100 miliona evra.

Ranije je naglašavano da se razmatraju različiti modeli i varijante na koji će se sprovesti izgradnja Fruškogorskog koridora poput javno-privatnog partnerstva, sufinansiranja, kreditiranja.
Inače, kao što je to slučaj i sa svim drugim kapitalnim saobraćajnicama u Srbiji sa izgradnjom Fruškogorskog koridora se takođe kasni. Podsećanja radi, nadležni su najavljivali da će radovi na izgradnji te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila.

Ministarka Zorana Mihajlović je u novembru 2017. godine  u razgovoru s ambasadorom Mađarske Atilom Pinterom, da će izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma dužine 45,4 kilometra, početi 2018. godine što se takođe nije ostvarilo.

Dok po pitanju isplativosti izgradnje Fruškogorskog koridora u Srbiji stručna javnost ima podeljeno mišljenje kada je reč o tome da li tu saobraćajnicu dati u koncesiju ima jedinstven stav da bi tako nešto bilo veoma loše rešenje. - Izgradnja Fruškogorskog koridora je važna stvar  u saobraćajnom smislu naročito za Vojvodinu.

Ono što je takođe važno pored toga što će omogućiti skraćivanje putovanja tom deonicom je da će zaštiti i životnu okolinu u oblasti Fruške gore. Saobraćaj će se odvijati kroz tunel što će omogućiti da se izbegne zagađivanje životne okoline na Fruškoj gori - kaže za Demostat Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Goran Rodić, Foto: printscreen N1

Prema njegovom mišljenju tu saobraćajnicu nikako ne bi trebalo graditi kroz koncesiju jer bi to bilo potpuno finansijski neisplativo za državu. - Sasvim je jasno da bi onaj koji bi gradio tu saobraćajnu deonicu kao koncesionar želeo da se osigura i tražio bi od države da mu plaća neku vrstu garancije da će izvući određeni profit kao koncesionar. To se državi ne isplati tako da je logičnije da će se ta deonica graditi kroz kreditiranje banaka, dakle na način kako se uglavnom gradi putna infrastruktura u Srbiji - objašnjava naš sagovornik.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija takođe smatra da bi trebalo izbeći koncesiju kao način izgradnje kapitalnih projekata u Srbiji.

Foto: Medija centar Beograd

- Koncesije se u Srbiji prihvataju samo tamo gde je zagarantovan profit. Čim toga nema koncesionar traži od države da mu garantuje da će ostvariti profit odnosno da mu plaća neku vrstu naknade ako ne zaradi dovoljno novca od prolaska vozila na toj deonici. Tehnički je moguće organizovati naplatu prolaska kroz tunel međutim niko ne može da garantuje da će dovoljan broj vozila prolaziti tom trasom da bi bila ekonomski isplativa. Državi se apsolutno ne isplati da ulazi u takav angažman i da faktički ona finansira poslovanje koncesionara - navodi naš sagovornik.

On je veoma skeptičan kada je u pitanju ekonomska isplativost izgradnje Fruškogorskog koridora. - NIje reč o novoj inicijativi. Izgradnja te saobraćajnice je bila u opticaju još sedamdesetih godina prošlog veka. Ono što treba sagledavati prilikom izgradnje saobraćajne infrastrukture je to šta je najisplativije i čemu će da služi to što je izgrađeno. Saobraćajna infrastruktura ima osnovni zadatak da podržava nesmetano funkcionisanje industrijske proizvodnje u jednoj zemlji.

Kao što je poznato u Srbiji je industrija prilično zamrla, ta privredna grana ima veoma male aktivnosti i sa te tačke gledišta saobraćajnice poput Fruškogorskog koridora joj nisu neophodne.

Takođe, sporno je i kada se kaže da će u ekološkom smislu doći do manjeg stepena zagađenja zbog toga što će biti izgrađen tunel. Tačno je da će se saobraćaj odvijati kroz tunel ali će i ta građevina morati da ima ventilaciju što znači da će određeni stepen zagađenja ipak završiti na Fruškoj gori.

Dakle činjenica je da bi se izgradnjom te saobraćajnice skratio put na toj deonici ali opet sa druge strane ne dobija se mnogo toga. Ne može se konstatovati ni da bi se izgradnja isplatila u komercijalnom smislu zbog toga što je kada je prevoz robe u pitanju znatno jeftiniji onaj koji se odvija železnicom ili vodenim putem, pa se ni po toj osnovi ne može očekivati velika frekventnost - zaključuje Bušatlija.

 

Komentari
U fokusu
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati

Kako izgleda raspored mandata u grčkom parlamentu...

Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti
Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti

"Presude dvojici ruskih obavještajnih agenata izrečene u maju za poku&sc...

Radikalna ljubav i mržnja
Radikalna ljubav i mržnja

Dakle, Đilas mora ili da prihavati turski scenario, a to je mogućnost da opozi...

Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad
Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad

U Nišu je 19. juna održana debata pod nazivom „ Stanje nacije &nda...

Promocija knjige  "Disko pesticidi" Zorana Panovića
Promocija knjige "Disko pesticidi" Zorana Panovića

U knjižari "Ivo Andrić" Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak 14.06. odr...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web