Meksiko će u ovo vreme sledeće godine verovatno imati prvu ženu predsednika. Kako objašnjava Džejms M. Lindzi, Ustav Meksika zabranjuje aktuelnom predsedniku Andreasu Manuelu Lopezu Obradoru, poznatijem kao AMLO, da traži reizbor, iako podrška od 66 odsto koju on uživa,  izaziva zavist lidera širom sveta (sa izuzetkom Narende Modija).

“Morena, vladajuća stranka Meksika, imenovala je Klaudiju Šejnbaum  za predsedničku kandidatkinju. Ona je bivša gradonačelnica Meksiko Sitija i dugogodišnja saveznica predsednika AMLO-a. Ne čudi što se zaklela da će snositi punu odgovornost za nastavak njegove politike. Vodeće opozicione stranke Meksika ujedinile su pod okriljem Širokog fronta za Meksiko (FAM), i predložile Sočil Galvez, za svoju kandidatkinju. Ona je bivša senatorka Stranke nacionalne akcije (PAN), partije desnog centra. Šejnbaum trenutno vodi u anketama, čemu nesumnjivo doprinosi popularnost AMLO-a”, ukazuje autor teksta.

Ocenjuje se da će Klaudija Šejnbaum u kampanji naglašavati tri uspeha AMLO-a: smanjenje stope siromaštva, ekonomski rast koji je veći od tri odsto i usporavanje stope inflacije. S druge strane, napominje se da kriminal i nasilje, u velikoj meri povezani sa kartelima droge, ostaju ozbiljan problem.

“Krijumčarenje fentanila preko granice u Sjedinjene Države povećalo je tenzije sa Vašingtonom i pokrenulo pozive američkoj vojsci da napadne kartele. U međuvremenu, migracija u Sjedinjene Države, uglavnom ljudi koji koriste Meksiko kao tranzitni koridor, dodatno zaoštrava odnose sa Sjedinjenim Državama. Ko god preuzme državno kormilo od AMLO-a u decembru, imaće puno posla”, zaključuje potpredsednik CFR-a u autorskom tekstu.

Izbori za Evropski parlament, jun 6-9.

Lindzi precizira da se parlament Evropske unije (Evropski parlament) ne takmiči sa nacionalnim parlamentima po snazi, kao i da je to najslabija od vodećih institucija EU, ali da EP ima “značajnu moć -  ključnu reč u izboru novog predsednika Evropske komisije, pravog centra moći Unije”.

“Ursula fon der Lajen još nije rekla da li namerava da se kandiduje za drugi petogodišnji mandat predsednice EK. Građani 27 država članica EU izabraće 720 parlamentaraca, čiji mandati će trajati od  2024.do  2029. To je 15 mesta više od trenutnog saziva Evropskog parlamenta, koji je preuzeo dužnost 2019. Svaka država članica glasa za svoju listu parlamentaraca. Minimalna starosna granica za glasanje je 16 godina (Austrija, Nemačka, Malta), iako u većini država članica ona iznosi 18 godina. Više od 400.000.000 Evropljana ima pravo glasa, što parlamentarne izbore u EU čini drugim najvećim na svetu nakon nacionalnih izbora u Indiji”, objašnjava autor.

Prema mišljenju Lindzija, najvažnije pitanje glasi koliko Evropljana će glasati u junu. On podseća da je izlaznost 2019. godine iznosila 51 odsto, što “nije impresivan broj prema svetskim standardima, međutim, to je bila najveća izlaznost na parlamentarnim izborima u EU u proteklih četvrt veka”.

“Drugo je pitanje da li će populistički političari dobiti više mandata u parlamentu EU, kao što se nedavno dogodilo na nekim nacionalnim parlamentarnim izborima. Evropska narodna stranka, koja je bila dominantna stranka u Evropskom parlamentu četvrt veka, već je počela da se pomera udesno”, zaključuje se.

Belgijski izbori, 9.jun

Pored toga što proizvodi najbolju čokoladu na svetu, Belgija ima jednu od najzanimljivijih političkih scena na svetu, ukazuje se u tekstu objavljenom na portalu Saveta za spoljne odnose (CFR). Kako se naglašava, Belgija drži Ginisov rekord kao država kojoj je najduže trebalo da formira vladu. Naime, nakon nacionalnih izbora u junu 2010. Belgiji je trebao 541 dan, ili gotovo 18 meseci, da formira vladu.

“Mnogo složenosti belgijske politike proizilazi iz podele između dve glavne jezičke grupe u zemlji: Flamanaca (ili flamanskih Nemaca) koji govore holandski i čine 60 odsto stanovništva i Valonaca koji govore francuski i čine 40 odsto stanovništvas. (Postoji i mala zajednica nemačkog govornog područja koja je i zvanično priznata.) Flamanci i Valonci dominiraju svaki u svom regionu zemlje i ne žive zajedno lako otkako je Belgija osnovana 1830.godine, nakon odvajanja od Holandije. Kada Belgijanci  budu glasali u junu, izabraće članove svojih regionalnih, saveznih i evropskih parlamenata. Na taj način mogu nenamerno da odluče da li će Belgija završiti na deponiji istorije”, ističe Lindzi.

Kao glavni izazov, autor podvlači krajnje desničarsku stranku Vlaams Belang, koja trenutno vodi u istraživanjima javnog mnjenja u Flandriji, a čiji vođa tvrdi da je Belgija “prinudni brak i da želi razvod”.

“Možda su to prazne priča. Tenzije između Flamanaca i Valonaca su poslednjih godina oslabile. Ali Stranka Vlaams Belang smatra protivljenje imigraciji svojim glavnim zadatkom. Nedavni uspeh desničarskih populista u Holandiji i drugde u Evropi sugeriše da nezamislivo može postati zamislivo”, napominje Lindzi.

Amerika, opšti izbori, 5. novembar

Nijedno glasanje ove godine neće imati više implikacija od opštih izbora u Americi, konstatuje se u tekstu. Kako se pojašnjava, glasaće se za predsednika države, trećinu mesta u Senatu, i sva mesta u Predstavničkom domu SAD.

“Predsednička trka će verovatno biti repriza 2020. godine, kada se Džo Bajden borio protiv Donalda Trampa. Ako Tramp pobedi, pridružiće se Groveru Klivlendu, kao jedini američki predsednik koji je izabran za dva neuzastopna mandata. Ali, ova trka izaziva veliko interesovanje, ne zato što će poslužiti kao osnova za trivijalne turnire, već zbog zabrinutosti da mogla da dovede do kolapsa američke demokratije i preokreta svetskog poretka. Uprkos svim dokazima, Tramp insistira da su mu izbori 2020. ukradeni, a njegova priča o osveti onima koji su mu se usprotivili, pokrenuli su upozorenja da on namerava da povede SAD u pravcu diktature”, konstatuje Lindzi.

Kao nagoveštaj toga da bi drugi predsednički mandat Donalda Trampa mogao da preokrene svetsku politiku, navode se njegovi kontinuirani napadi na NATO, poricanje klimatskih promena, te obećanje da će koristiti tarife da bi stvorio “prsten oko američke ekonomije”.

“Da li će Tramp ili Bajden moći da sprovedu svoje agende, u velikoj meri će zavisiti od toga šta će se dogoditi u Kongresu. Stiče se utisak da republikanci nameravaju da povrate kontrolu nad Senatom. S druge strane, demokrate mogu da povrate Predstavnički dom. Sve u svemu, glasanje u novembru moglo bi da budu jedini izbori koji opravdavaju konstatuj da se radi o najvažnijem izborima u našem životu”, smatra potpredsednik CFR-a.

Južna Afrika, opšti izbori, datum tek treba da bude određen

U tekstu se naglašava da bi sledeći izbori u Južnoj Africi mogli da potvrde tvrdnju da je “demokratiju lakše pokrenuti nego održati”.

“Prelazak Južne Afrike iz aparthejda u funkcionalnu demokratiju bio je čudo na mnogo načina. Veliki deo ovog uspeha dugujemo Nelsonu Mandeli, koji je, za razliku od mnogih drugih revolucionarnih vođa, odoleo iskušenju da prihvati autoritarnost. Ali tokom godina, vlast Južne Afrike nije uspela da postigne rezultate koje su mnogi glasači očekivali, dok su lideri Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), koji je tri decenije dominirao južnoafričkom politikom, izgledali više zainteresovani za lično bogaćenje nego za rešavanje problema zemlje. Izbori 2024. mogu da zaustave ili ubrzaju ovu silaznu spiralu”, konstatuje Lindzi.

Autor ukazuje da se izbori održavaju po novim pravilima, koja bi trebalo da doprinesu promeni statusa kvo - između ostalog, nezavisni kandidati sada mogu da se kandiduju za predsednika.

“ANC bi trebalo da bude zabrinut. Podrška mu je prvi put pala ispod 50 odsto na izborima 2021. godine. Ovaj pad odražava brojne optužbe za korupciju protiv stranačkih zvaničnika u kombinaciji sa visokom nezaposlenošću, sporim ekonomskim rastom i propadajućom infrastrukturom. Uprkos ovim lošim vestima, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, koji se i sam borio protiv optužbi za korupciju, verovatno će se kandidovati za drugi mandat. Demokratska alijansa, najveća opoziciona stranka u Južnoj Africi, nada se da će šokirati svet i oduzeti vlast od ANC-a, saradnjom sa drugim opozicionim strankama. To izgleda malo verovatno. Ali ako ANC pobedi, demokratski pad Južne Afrike mogao bi da se nastavi”, precizira autor.