Ruska Federacija trenutno pokušava da vrati tok unazad tok istorije koji se odnosi na evropsku bezbednost na period od pre dve ili dve i po decenije, na sredinu devedesetih godina 20. veka, ali time ignoriše činjenicu da su mnoge države, uključujući Ukrajinu, sada mnogo drugačije nego pre, ocenio je Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije. Išinger je govorio na vebinaru pod nazivom “Budućnost evroatlanske bezbednosti - ruski izazov”, koji je prošle sedmice održan u organizaciji NATO-a i Minhenske bezbednosne konferencije.

Komentarišući mogućnost oružanog napada Rusije na Ukrajinu, o kojem se na Zapadu ovih dana intenzivno spekuliše, imajući u vidu gomilanje ruskih trupa na granici sa tom zemljom, Volfgang Išinger je konstatovao da je ovo “najkritičniji trenutak i najveća pretnja za evroatlantsku bezbednost otkako je završen Hladni rat”. Prema njegovom mišljenju, reč je o izazovu “za samu srž onoga što smo izgradili u proteklih nekoliko decenija - za ono što smatram pouzdanim, održivim i široko prihvaćenim sigurnosnim ustrojstvom za države članice Alijanse”.

Kao jedan od problema, on je naveo i podatak da NATO već godinama unazad nije donosio odluke koje se tiču proširenja Alijanse, te pozvao Evropsku uniju da još bliže sarađuje sa ovim vojnim savezom. “EU i NATO treba da blisko sarađuju, čak i bliže nego što je to bio slučaj do sada… Takođe, Evropska unija treba da se angažuje kod ruskog rukovodstva ako želi da dokaže svoju ozbiljnost i krebilitet… Treba da se zapitamo kakva je to bezbednosna arhitektura poželjna u budućnosti”, napomenuo je Išinger.

Volfgang Išinger je istakao i da je energetika, odnosno izgradnja gasovoda “Severni tok dva”, sredstvo zastrašivanja koje koristi Rusija, kao i da “nova vladajuća koalicija u Berlinu nije ujedinjena u vezi sa ovim pitanjem - neki se protive Severnom toku dva, želeli bi da se obustavi njegova izgradnja, a neki ne”.

-Naučili smo da energetika nije samo nacionalno pitanje, već pitanje kojim se treba baviti na nivou EU... Evropeizacija energetske politike bio bi korak u ispravnom pravcu, smatra Išinger.

Upitan da li postoji mogućnost da na kraju bude postignuto rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Rusiju i za Ukrajinu, Išinger je naveo da je u „diplomatiji sve moguće, tako je i ovoga puta“.

-Teško je ipak zamisliti da će biti pronađeno sveobuhvatno rešenje, ali nadam se da će biti pokrenut jedan proces koji će uključivati, recimo, diskusije o kontroli naoružanja, i koji će voditi ka ponovnom uspostavljanju poverenja, što je jedan od najvećih problema danas – mi ne možemo da verujemo u ruska obećanja, poručio je Volfgang Išinger.

Braže: Ceo NATO je ujedinjen

Baiba Braže, pomoćnica generalnog sekretara Alijanse za javnu diplomatiju, kazala je na vebinaru da je u svetlu aktuelnih tenzija „ceo NATO ujedinjen“. „Svi mi shvatamo ozbiljnost situacije... Glavna misija Alijanse jesu mir i bezbednost za milione građana. Mi podržavamo Ukrajinu i ostale naše partnere, naročito kada se radi o tome da li oni žele da budu deo određenih saveza i organizacija, da li žele da žive u skladu sa određenim vrednostima koje su iste kao naše, ili u skladu sa nečim drugim... Šta god oni da odluče, imaju pravo na to, pod uslovom da je u skladu sa međunarodnim sporazumima i pravom. Naši saveznici su nedvosmisleno odlučili da osnaže politička i ostala sredstva saradnje kako bi podržali Ukrajinu. Isto bismo učinili i za naše ostale saveznike, u slučaju potrebe. NATO će osujetiti eventualne pokušaje Rusije da ugrozi evroatlantsku bezbednost, ali naš odnos sa tom državom se takođe temelji na dijalogu – mi smo veoma otvoreni za razgovore sa Rusijom“, naglasila je Braže.