Prvog radnog dana posle izbora za premijera, Miloša Vučevića dočekalo je pismo upućeno iz centrala četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika u kome traže prijem kako bi nastavili obećani dijalog čiji epilog treba da budu veće plate i bolji uslovi rada. Da li će i kada do tog sastanka doći još nije poznato, ali se zna da se u delatnosti u kojoj su zaposleni najobrazovaniji radnici isplaćuju niske plate, daleko ispod republičkog proseka. Nema mnogo nade ni da će do nekog većeg preokreta da dođe u naredne četiri godine, jer sudeći po ekspozeu premijera, država će uložiti u taj sektor, obnoviće i izgraditi brojne objekte, ali se o značajnijem poboljšanju materijalnog položaja i uslova rada u “kvantnom skoku” ne govori mnogo.

Prosvetari ukazuju da sve više ljudi odlazi iz nastave jer su poniženi niskim primanjima a za nekoliko godina, kada veliki broj ode u penziju, boje se da više neće imati ko da uđe u učionice. Na taj problem pre više od godinu dana ukazali su i dekani osam fakulteta koji obrazuju nastavni kadar ali se na tome sve završilo. 

Oni su tvrdili da je izrazito palo interesovanje brucoša za to zanimanje jer male plate i neadekvatna zakonska rešenja godinama unazad urušavaju dostojanstvo i autoritet nastavnika. Dekani su kao jednu od mera predložili uvođenje davno obećanih platnih razreda i povećanje plata u prosveti kako bi one bile 30 do 50 odsto više od republičkog proseka. Sindikati bi se u ovom trenutku zadovoljili i povećanjem kojim bi nastavnici dogurali do prosečne zarade u republici, ali je i to na dugom štapu.

Primanja u toj delatnosti, kako god da se ukrste statistički podaci, više su nego poražavajuća. U februaru ove godine, prosečna plata zaposlenih u Srbiji iznosila je 94.125 dinara, a u obrazovanju 86.735 dinara.

Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika, u osnovnom obrazovanju radi 64.170 osoba a u srednjem 35.012, i tu dominiraju lica sa sedmim stepenom stručne spreme dok među 23.327 zaposlenih u visokoškolskim ustanovama najveći je broj sa osmim stepenom. Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za Demostat da je apsurd to što država ne može adekvatno da plati više od 100.000 najobrazovanijih, bez čijeg kvalitetnog rada nema budućnosti. Ali, nisu samo plate uzrok nezadovoljstva u toj branši.

- Kako su se menjale prosvetne vlasti, tako su i zakoni postajali sve nepovoljniji za nas. Najveći problem napravljen je kada je Vlada u kojoj je ministar prosvete bio Gaša Knežević, dovela đake u tako povlašćen položaj da učenici daleko bolje poznaju svoja prava dok su obaveze ostale skrajnute. Onda smo mi dovedeni u poziciju da učenicima pokušavamo da prenesemo znanje svesni da u svakom trenutku neko ima pravo da se žali na naš rad, čak i anonimno. Ove godine je došlo do izmene u tom pravilniku o ocenjivanju i ukoliko se tim putem bude nastavilo možda će malo da se zaustave kola koja su davno krenula nizbrdo – kaže Mirjana Gašić i dodaje da bi politika morala da se isključi iz prosvetnog sistema kojim se sada “na kratkoj uzici” drži veliki broj nastavnika koji godinama kvalitetno rade ali ne mogu da dobiju ugovor za stalno zaposlenje.

Prema rečima Srđana Slovića, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost”, sa državom je potpisan opšti protokol prema kome osnovna plata profesora sa sedmim stepenom, što podrazumeva master, treba da bude na nivou republičkog proseka. Sada je za 10 do 15 odsto niža.

- Vlada je to prihvatila. Krajnji rok da se sve usaglasi je 1. januar 2025, ali očekujemo da se podiže sukcesivno, kroz postepena povećanja tokom godine a ne da se sve skupi tog datuma. Tražili smo i da se konačno donese zakon o platnim razredima. Mi sada imamo tri različite cene rada, prva je za osnovne i srednje škole i domove učenika, druga je za studentski standard i treća za visoko obrazovanje. Zato se dolazi do apsurdne situacije da je isti posao unutar obrazovanja različito plaćen. I među zaposlenima u visokoškolskim ustanovama nije sve jednako, pa neki fakulteti mogu da iz svojih izvora ili iz nekih projekata uvećaju zarade profesorima, nekad i dvostruko dok drugi takve mogućnosti nemaju – ističe Slović i dodaje da je osnovna plata profesora početnika sa sedmim stepenom stručnosti 86.681 dok docenti na fakultetima startuju sa 110.679 dinara.

Sindikalni predstavnici ističu i da je problem to što koeficijenti i cena rada na osnovu kojih se obračunava zarada nisu usaglašeni, pa se domarima i spremačicama dodaje da bi stigli do minimalne zarade od 47.335 dinara, ali se onda gotovo izjednačavaju sa administrativno finansijskim osobljem koje je četvrtog stepena i na daleko odgovornijim i složenijim poslovima.

Ko ceni rad u nastavi

- U zemljama iz okruženja plate profesora sa sedmim stepenom nominalno su više nego kod nas, a svuda su iznad prosečnih primanja. Negde je prosek zarada znatno niži od našeg, u BiH na primer, ali su prosvetni radnici daleko iznad te granice a i nominalno su im zarade veće od naših. Tako je i u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori takođe. Ali, mi imamo neke druge oblasti bolje uređene, na primer prevoz ili jubilarne nagrade – kaže Srđan Slović.

Što više škole, to manje para

Najdrastičnija razlika na štetu prosvetara dobija se iz poređenja prosečnih zarada u javnom sektoru i obrazovanju a prema stručnoj spremi. Po poslednjim podacima iz septembra prošle godine koji razvrstavaju zaposlene po tom kriterijumu, prosečna plata u javnom sektoru iznosila 85.066 dinara dok je obrazovanje imalo za 4.136 dinara manje, 80.930. Pri tom, u prosveti radi daleko više visokoobrazovanih nego u bilo kojoj drugoj oblasti iz javnog sektora, a apsurd je da se sa povećanjem stručnosti, razlika u platama uvećava na štetu obrazovanja. Tako su radnici sa trećim stepenom u javnim službama prosečno imali 61.566 dinara a njihov pandan u obrazovanju, domari i spremačice, primali su prosečno 50.419 dinara ili 11.147 dinara manje. Administrativno finansijsko osoblje sa četvrtim stepenom u školama je zarađivalo 58.784 dinara što je za 16.325 manje od proseka za istu spremu u celom javnom sektoru. Najveća razlika je kod najobrazovanijeg nastavnog osoblja sa sedmim i osmim nivoom, odnosno master i doktorska zvanja – oni su u proseku primali 91.246 dinara, ili za čak 33.321 dinar manje od proseka za istu spremu u javnom sektoru.