Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"

Nemačka, najmoćnija država Evropske unije, pokrenula je novu inicijativu za Zapadni Balkan, nazvanu Berlin plus, čiji je cilj ekonomski oporavak država regiona i njihovo infrastrukturno povezivanje dok čekaju da uđu u EU. 

Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"
By Original map:Blank_map_of_Europe_-_Atelier_graphique_colors.svg: historicair 16:36, 13 September 2007 (UTC)derivative:MacedonianBoy (Own work)

Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"

Nemačka, najmoćnija država Evropske unije, pokrenula je novu inicijativu za Zapadni Balkan, nazvanu Berlin plus, čiji je cilj ekonomski oporavak država regiona i njihovo infrastrukturno povezivanje dok čekaju da uđu u EU. 

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Demostat | Beograd 8. Aug 2017 | U fokusu

 

Plan je obznanio 31. maja nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel, koji je rekao da Berlin plus podrazumeva ulaganje novca kako bi se ubrzalo napredovanje regiona ka EU, a kao jedan od najznačajnijih projekata istakao je autoput Niš-Drač.

Gabrijel je naveo da bi Evropljani trebalo da preduzmu konkretne korake i da proces proširenja EU mora da dobije dodatnu podršku.

“U protivnom, ne može se isključiti mogućnost da Zapadni Balkan isklizne pred našim očima. To ne želimo. Zbog toga, moramo da zadržimo kurs, ali to ne znači kompromise po pitanju uslova za članstvo”, rekao je Gabrijel.

Berlin plus podržao je i bivši ambasador Austrije u SRJ Volfgang Petrič koji je rekao da bi trebalo otkloniti negativnu konotaciju po pitanju Balkana i da bi region trebalo “emocionalno prihvatiti”.

“Mislim da kada postignete da se Balkan prihvata, kao na primer Skandinavija, tu nema negativne konotacije, da bude tako emocionalno prihvatanje regiona, ali potrebno je da to bude evropski Balkan. Važno je da uspostavimo ista pravila i načine na koje postupamo jedni prema drugima“, rekao je Petrič.

Berlin plus predstavlja nastavak Berlinskog procesa, uspostavljenog 2014. godine, u kojem učestvuje šest država sa Balkana i šest država EU.

Analitičari ocenjuju da u EU postoji svest da se, kada nema aktivnije uloge Brisela u regionu, otvara prostor za uticaj drugih međunarodnih faktora, prvenstveno Rusije i Turske, te da bi jedan od ciljeva Berlina plus mogao da bude i suprotstavljanje pojačanom ruskom uticaju u regionu.

foto: Nebojša Babić, Zoran Panović - Programski direktor Demostata 

Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže da je cilj procesa vezivanje jugozapadnog Balkana za EU, i da bi se u tom kontekstu moglo govoriti i o novom Maršalovom planu za Balkan.

“Bukvalno, da se ovaj prostor jasnim, pre svega finansijskim, infrastrukturnim i institucionalnim modelima učini rezistentnijim na veliki, ali i nekada vrlo sofisticiran ruski uticaj, jer ostaje dilema da li Rusija posle odlaska Crne Gore u NATO ne želi da preostale zemlje regiona ne samo ne vidi u NATO, nego možda ne želi da ih vidi ni u EU. Postoje određene intencije da bi ovaj plan mogao da bude neka vrsta soft 1948. godine“, kaže Panović.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović  kaže za Demostat da je Nemačka lider osmišljavanja strategije procesa proširenja EU na Zapadni Balkan i da pomno posmatra razvoj retorike koji podseća na pređašnja vremena krize i konflikata.

“Uzroke narativa koji se vratio trebalo bi tražiti u izostanku značajnijih ekonomskih uspeha nekih zemalja regiona, a s druge strane, odsustvo evropske perspektive je na primeru Makedonije pokazalo da to dovodi do nazadovanja demokratskih potencijala. Nemačka je svesna da ono što se ne uradi danas, može unazaditi čitav proces za više od decenije“, - Aleksandra Joksimović.

Ona navodi da u EU postoji svest o tome da je Unija, zahvaćena brojnim krizama, izgubila instrumente uticaja na Zapadnom Balkanu i kao primer opet navodi Makedoniju.  

„Bez obzira na brojne posete evropskih zvaničnika, tek dolaskom američkog zvaničnika Hojta Brajana Jia u Skoplje dogodio se pomak u rešavanju političke krize“, kaže Aleksandra Joksimović.

Ona ističe da u izostanku EU kao faktora na Zapadnom Balkanu ostaje otvoren prostor za uticaj drugih međunarodnih činilaca i uglavnom se misli na Rusiju i Tursku.

„EU ima svest da je neophodan njen aktivan povratak u region Zapadnog Balkana kako bi uticala na procese koji utiču na veću bezbednost i u samoj Uniji“, kaže Aleksandra Joksimović.

Ona navodi da Zapadni Balkan više nije ni na rubu EU niti daleko od nje, nego je okružen Unijom i kao takav predstavlja njen meki trbuh.

„Dok države Zapadnog Balkana ne postanu punopravne članice, one mogu da predstavljaju potencijalni rizik za ukupnu bezbednost na čitavom evropskom kontinentu“, ističe Aleksandra Joksimović.

Plan Berlin plus bi se prvenstveno odnosio na Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Kosovo.

Pored izgradnje puteva koji bi bolje povezali region, ciljevi projekta su i ekonomska integracija regiona i carinska unija, kao i uspostavljanje efikasne IT infrastrukture i osnivanje fondova za dualno obrazovanje radi sprečavanja odliva mozgova, dok bi osnivanje fonda za start-ap projekte trebalo da poveća privlačnost za strane investicije. 

Nije poznato koliko bi novca trebalo da bude uloženo, a u medijima se pominju donatorske konferencije, dok se kao mogući donatori navode EU fondovi, Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu, kao i privatni investitori, ali i Island i Lihtenštajn, države Evropskog ekonomskog prostora.

Nešto više o detaljima plana trebalo bi da bude poznato posle 12. jula, kada će u Trstu biti održan samit zapadnobalkanske šestorke. 

„Neizvesno je koliki su udeli i na koji način će se plan realizovati. Potrebna je podrška svih članica EU i ideja je da se formira zajednički fond, ali rano je spekulisati koliko je sredstava moguće sakupiti“, navodi Aleksandra Joksimović.

Ona dodaje da bi na samitu u Trstu trebalo da budu usaglašene procedure za realizaciju.

„Tek kada budemo videli sa kakvim fondovima raspolažemo, moći ćemo sa sigurnošću da tvrdimo i koliko će Berlin plus biti efektivan“, kaže Aleksandra Joksimović.

foto: www.mc.rs, Aleksandra Joksimović - Predsednica Centra za spoljnu politiku

Berlinski proces i Berlin plus nisu prvi projekti koji predviđaju različit stepen integracije država članica i kandidata za EU.

Prvu sličnu ideju izneli su još 1989. godine Majkl Mertes i Norbert Pril, savetnici tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, koji su predložili Evropu koncentričnih krugova okupljenu oko federalnog jezgra sastavljenog od šest država osnivača, dok bi drugi krug činile države koje žele dublje političke integracije, a treći zemlje koje neće političke integracije, nego samo međuvladinu saradnju sa članicama EU.

Nastavak je usledio 1994. godine predlogom Evrope varijabilne geometrije, koji su izneli poslanici Kolove Hrišćansko-demokratske unije Volfgang Šojble i Karl Lamers. Taj predlog nazivan je i Evropom više brzina i predviđao je različite stepene integracije. Po tom predlogu, jezgro Evrope bi proizvelo centripetalni efekat, odnosno privlačilo bi ostatak Evropske zajednice država.

Evropa više brzina rešila bi, po mišljenju predlagača, problem integracije na demokratski način, pošto bi svaka država birala ritam integracije koji bi najviše odgovarao njenoj tradiciji, interesima i ciljevima.

Panović smatra da bi Srbija, kao i region, mogla da se uklopi u plan Evrope varijabilne geometrije, a podseća i na ideju slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koju je početkom ove godine razradio biviši šef slovenačke diplomatrije Dimitrije Rupel.

Panović navodi da je članstvo država Zapadnog Balkana u EU „na dalekom štapu“, pa Nemačka planom Berlin plus pokušava da nađe međukorak i model koji bi popunio vakuum i dovoljno čvrsto vezao region za Uniju.

„Jako je važno da se održi ova konstelacija na jugozapadnom Balkanu jer sve su češće izjave i stavovi koje objavljuju i relevantne svetske novine u kojima se nameće maltene tema promena granica kao prihvatanja realnosti”, kaže Panović.

On podseća na tekst Džona Šindlera u njujorškom “Observeru” u kojem se navodi da bi Zapad trebalo da ispravi svoje greške na prostorima bivše Jugoslavije da ih Kremlj ne bi ispravljao.

“Slična je i izjava bivšeg zamenika šefa CIA za Balkan Stivena Mejera koji, kao i Šindler, nagoveštava promenu granica”, - Panović.

Stoga, kako kaže, inicijative poput Berlina plus, koji je pokrenula kancelarka Angela Merkel, a objavio Gabrijel, mogu biti realna i održiva protivteža ovakvim rizičnim geostrateškim prekrajanjima.

“Od prekrajanja granica za ovaj region sigurno je racionalniji izbor Evrope u više brzina, gde bi se mogli iskoristiti neki već postojeći mehanizmi za Srbiju, poput Krajovske grupe u kojoj su Rumunija, Bugarska i Srbija i koju su promovisali tadašnji premijeri Viktor Ponta, Bojko Borisov i Aleksandar Vučić. Krajovska grupa je napravljena po uzoru na Višegradsku grupu, udruženja Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke”, navodi Panović.

Srpski ministri spoljnih poslova i evropskih integracija Ivica Dačić i Jadranka Joksimović su, po objavljivanju plana Berlin plus, rekli da to ne bi trebalo da bude neka vrsta zamene za članstvo u EU, a Panović navodi da bi stoga bilo dobro da Evropa, a prvenstveno Nemačka, precizira svoje stavove kako bi oni bili prihvaćeni kao spasonosni mostobran za region.

Aleksandra Joksimović ističe da nema razloga za strahovanje da bi Berlin plus mogao da bude zamena za članstvo u EU.

„Proces proširenja ima svoj tempo, a i sama EU je u procesu redefinisanja. U EU su zaustavljeni negativni procesi, odnosno zaustavljen je rast populizma antievropskih stranaka“, kaže Aleksandra Joksimović.

Ona navodi da je rezultat izbora u Francuskoj dao nove, pozitivne vetrove i ideje da postoji kapacitet za redefinisanje Evrope posle 2016. godine i šoka koji je izazvao Bregzit.

„S druge strane, odluka Velike Britanije da izađe iz EU je, čini se, trgla građane evropskih država i probudila političku svest o značaju Unije kao projekta, pa u tom smislu i svest o značaju budućeg proširenja za koje mislim da, bez svake dileme, Zapadni Balkan ne bi trebalo da strahuje i da je to u EU zacrtano“, kaže Aleksandra Joksimović. 

Tempo je, dodaje, neizvestan, ali danas postoji značajnija svest o tome da se mora pružiti dostižan cilj državama Zapadnog Balkana ako EU želi da ostane faktor koji utiče na političke procese u regionu. 

Komentari
U fokusu
Aleksandra Joksimović za N1
Aleksandra Joksimović za N1

Skat je ranije podelio na svom profilu na Tviteru tekst "Vašington posta"...

Dragan Janjić za N1
Dragan Janjić za N1

Janjić je primetio da unutrašnji dijalog o Kosovu postoji samo u izjavam...

NATO važan saveznik u budućnosti
NATO važan saveznik u budućnosti

"NATO želi da se predstavi kao odbrambeni savez koji se zalaže za dobru sara...

Politički mazohizam beogradskih izbora
Politički mazohizam beogradskih izbora

Uživajući u privilegiji vlasti da bira svoje glavne protivnike, predsednik SNS...

Građani Srbije svoje račune sve češće plaćaju onlajn
Građani Srbije svoje račune sve češće plaćaju onlajn

Istraživačko - izdavački centar Demostat sproveo je istraživanje čiji r...

NAJČITANIJE
Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Sindikalni interes iznad partijskog
Sindikalni interes iznad partijskog

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Ev...

Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"
Novi nemački plan za Balkan: Berlin plus – "soft 1948"

  Plan je obznanio 31. maja nemački šef diplomatije Zigmar Gabri...

Od nacionalizma do patriotizma
Od nacionalizma do patriotizma

  Ovo nije predavanje u naučnom smislu, nije ni govor u tradicionalnom sm...

2017. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web