Vlada Republike Srbije  oformila je  Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska u cilju unapređenja i povećanje transparentnosti, odnosno podizanje poverenja građana u tačnost podataka koji se vode u biračkom spisku, što će ostvariti kroz analitičke izveštaje i statističke podatke koje se odnose na JBS. Ipak, posle mnogo godina odstupanja od demokratskih standarda u politizovanom i administrativno nesredjenom društvu,   pokušaj vlasti da uredi ovu oblast i dalje izaziva izvesno nepoverenje i ostavlja prostor za sumnju.  

Jedinstveni birački spisak je javna isprava u kojoj se vodi jedinstvena evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Upis u birački spisak je uslov za ostvarivanje biračkog prava. (Zakon o jedinstvenom biračkom spisku -"Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011). 

Birački spisak je važan sa aspekta poverenja građana, a ono je tradicionalno malo, što ilustruje i istraživanje CRTE  iz marta 2019. po kojem  “više od polovine (59 odsto) građana Srbije smatra da birački spisak ne sadrži tačne podatke, a tek svaki četvrti ima poverenja u njegovu ispravnost” i često se smatra   predmetom manipulacije. Godinama već birački spiskovi se koriste za razračunavanje izmedju vlasti i opozicije, ko god bio na vlasti, što utiće  na legitimnost izbora i funkcionisanje Srbije kao političke zajednice.

Poznato je da su se na spiskovima često nalazile i mrtve  osobe i oni koje godinama žive u inostranstvu. Za  propust te vrste mi se možda moglo naći objašnjenje, pa i tolerancija, ali  problem  je što te osobe i “glasaju”. 

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave iznelo je tvrdnje da se poslednjih godina birački spisak stalno ažurira  kroz usklađivanje matičnih knjiga umrlih i venčanih sa Jedinstvenim biračkim spiskom tako što matičar po upisu činjenice smrti i venčanja u matičnu knjigu umrlih ili venčanih, po službenoj dužnosti, elektronskim putem šalje podatak o smrti ili zaključenom braku radi ažuriranja podataka u Jedinstvenom biračkom spisku.

Maja Mitić, predsednik Saveta za ustavna pitanja, pravdu  i zakonodavstvo pokreta “Dveri” povodom osnivanja Radne grupe za Demostat kaže: “Na osnovu zaključenog Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora uzeli smo učešće u radu Radne grupe za kontrolu biračkog spiska sa ciljem kontrole provere tačnosti podataka u JBS, kako bismo ispratili promene stanja bilo po osnovu smrti birača, promene prebivališta, promene vezane za broj važećih ličnih karata, pasoša kao i da izvršimo uvid u sve druge podatke  i izveštaje važne za validnost biračkog spiska. U rad radne grupe uključeni su Ministarstvo državne uprave i lokalne  samouprave, MUP i RIK koji su po Sporazumu dužni da tražene podatke redovno dostavljaju članovima Radne grupe. Naš cilj je da se nepravilnosti i  moguće manipulacije kroz JBS svedu na najmanju moguću meru, kako bismo zaštitili biračko  i sva druga prava svih građana”.

Mitić dodaje: “Iako je do izbora ostalo još tri meseca, i još samo 23 dana do referenduma (referendum o promeni Ustava Srbije, prim. Demostat), Radno telo je samo formalno počelo sa radom, održan je tek konstitutivni sastanak dok je sledeći zakazan za 19. januar 2022, odnosno posle referenduma. Imajući u vidu datum sledećeg sastanka iznosim nezadovoljstvo što vlast neće ispuniti obaveze iz Sporazuma i referendum će se sprovesti bez mogućnosti članova Radne grupe da izvrše uvid i kontrolu u podatke iz JBS”.

Opozicionim učesnicima na političkoj sceni Srbije ne odgovara ni činjenica da se zakoni i procedure koje regulišu izborni proces menjaju neposredno pred izbore

- Jedan od pokazatelja da u Srbiji nije na snazi demokratski sistem jeste i to da postojeći režim menja zakone i procedure kojim se reguliše izborni proces pred same izbore, kaže za Demostat, Robert Kozma iz inicijative “Ne davimo Beograd” i dodaje da i sada vlast pokušava da parcijalnim izmenama, kao što je osnivanje Radne grupe za kontrolu biračkog spiska, pokaže da su spremni da igraju pošteno i da su navodno svi ravnopravni u izbornoj borbi.

- Izmene su morale proizaći iz širokog konsenzusa političkih aktera ipredstavnika struke i morale su biti usvojene krajem leta. “Ne davimo Beograd” odbija da učestvuje u ovakvim stvarima. Mi smo se odlučili da učestvujemo u izborima, ali nemamo iluzija o postojećem nedemokratskom karakteru režima. Zato smo uporedo sa razgovorima sa građanima, aktivnostima na izgradnji pokreta, krenuli i sa obukama za kontrolu izbora pre nekoliko meseci, jer jedino na takav način možemo osigurati da odbranimo svaki glas i izborima se da Beograd i Srbija postanu mesta u kojima se dostojanstveno živi, zaključuje Kozma.