“Možda paralele zvuče previše neproporcionalno, ali Poljska ima izbore sad u oktobru i ti parlamentarni izbori se doživljavaju kao izbori koji su sudbinski za jednu zemlju, s obrirom na tenzije i međunarodnu poziciju Poljske, da podsećaju na 1989... Mislim da je u Srbiji slična situacija na neki način, naše društvo ima suštinske probleme i nalazimo se kao u ’89, ’90. Imamo veliku dilemu i konfuziju kuda ovo društvo vodi, šta ovo društvo želi da bude“, smatra Panović.

Panović je za N1 rekao da su i "vlast i opozicija postigli konsenzus oko izbora – da ih opozicija traži, a vlast jedva čeka. 

“Samo da vidimo u kom modalitetu će ti izbori biti, a to je najteže pitanje”, kaže Panović. 

Upitan da li veruje da će izbori biti u decembru, Panović kaže da su od 2012. godine naprednjaci dobijali izbore koji su se održavali u proleće ili rano leto, dok su, kako navodi, jesenji ili zimski izbori simbolički period kada je opozicija u Srbiji osvajala svoje velike pobede, 2000. godine ili 1996. 

On dodaje da bi period do eventualnih decembarskih izbora bio kratak rok za rad na poboljšanju izbornih uslova, ukoliko bi ih opozicija tražila, a SNS na to pristao, kao i za eventualne izmene izbornih zakona, poput povećanja cenzusa.

“Decembar skraćuje sve rokove”, navodi Panović.

On navodi da opozicija mora da zna da od ove vlasti neće dobiti idealne izborne uslove, navodeći da je Srbija tu mogućnost davno prokockala.

“Opozicija mora pobediti Vučića u nepovoljnim izbornim uslovima, što ne znači da ne treba da proba da izdejstvuje što bolje izborne uslove, pre svega medijske”, navodi on. 

Dodaje i da opozicija ima svojih hroničnih problema, između ostalog i suštinsko pitanje kako da artikuliše činjenicu da u Srbiji ima više nezadovoljnih ljudi od onih koji glasaju za opoziciju, te pitanje partijske organizacije i kontrole izbora.

Navodi i da međunarodna pozicija vlasti nije tako loša, kao i da neku presudnu podršku spolja opozicija ne može da očekuje.

“Ovaj režim ne može da se reformiše, ali može da pravi strateške ustupke koji su sasvim dovoljni za Zapad“, ističe Panović.

On navodi da su partije na vlasti prepoznatljive, ali da postoje one partije koje su formalno opozicija, dok su suštinski bliske vlasti.

Kaže i da je loš utisak to što se iz jednog velikog nezadovoljstva koje se pojavilo na ulicama Srbije u smislu organizacije nisu pojavile neke jače opozicione snage. 

“Uvek kada se opozicija deli, to loše utiče na rejting, dok svaka vrsta ozbiljnijeg ukrupnjivanja daje motiv glasačima opozicije“, objašnjava Panović.

Kako kaže, na kraju će do nekih izbora morati da dođe.

“Ova vlast ima jednu vrstu revolucionarnog karaktera, iako nisu došli na vlast revlucijom ali žele da kao revlucionari vladaju apsolutno svuda, do mesne zajednice. Ta partija je napravila takvu strukturu, to su tzv. kapilarrne partije, koja ide bukvalno u najsitnije pore društva i zato je opoziciji teško da joj parira i iskontroliše čitav taj izborni porces gde protiv sebe ima jednu jaku mašinu koja se poistovećuje sa državom. I to je Vučićev etatistički koncept koji je on razvijao do neslućenih razmera“, objašnjava Panović.

On navodi da je opozicija i na prošlim izborima imala Beograd na tacni, ali da je problem i što je deo građana glasao za opoziciju koja je ipak pod kontrolom vlasti.

Opozicija, s druge strane, nije imala snage da iskontroliše izbore u glavnim opštinama.

Panović navodi i da opozicija mora da proširi podršku i da uđe u glasačko telo SNS.

Objavljeno 7. septembra 2023. godine