Panović: U Srbiji sve zamire posle Vidovdana

Poslednjih par protesta opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju (SZS) protekla su uz osetan pad energije i uz prisustvo vidljivo manjeg broja građana. Bojkot parlamenta je nastavljen, a ekpertski tim SZS je izašao sa zahtevima opozicije o uslovima pod kojim će izaći na izbore sledećeg proleća.

Panović:
foto: BETA

Panović: U Srbiji sve zamire posle Vidovdana

Poslednjih par protesta opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju (SZS) protekla su uz osetan pad energije i uz prisustvo vidljivo manjeg broja građana. Bojkot parlamenta je nastavljen, a ekpertski tim SZS je izašao sa zahtevima opozicije o uslovima pod kojim će izaći na izbore sledećeg proleća.

autor teksta
Glas Amerike | Demostat | Beograd 13. Jun 2019 | U fokusu

Da li će se bojkot - i parlamenta i izbora, održati i da li je to do sada zajedno sa protestima dalo neke rezultate samo su neka od pitanja. Šta bi moglo da pokrene građane da ponovo izađu na ulice i koliko bojkot izbora može da ostvari bilo šta u demokratskom društvu?

Nenad Konstantinović, poslanik Socijademokratske stranke (SDS) mišljenja je, kao član opozicione partije, da su protesti koji su trajali skoro pola godine imali nekog uspeha.

„Uspeh se sastoji u tome da su nam protesti pokazali da građani u ne malom broju imaju želju, rešenost i energiju da se angažuju protiv vlasti. Mislim da ta energija građana apsolutno postoji, da nije izgubljena i da će se pokazati u nekom narednom periodu od jeseni pa na dalje, kako se budu približavali izbori,“ kaže poslanik.

Kako navodi Konstantinović u izjavi za Glas Amerike, njemu se čak čini da je bila više vidljiva energija građana nego samih organizatora protesta.

Zoran Panović, programski direktor Demostata, sličnog je mišljenja jer je i sam kao učesnik i mlad student u protestima 1992. godine iskusio istu situaciju zamiranja protesta dolaskom leta.

„Protesti će da se nastave na jesen, tu imaju šansu da se nastave. A sada oni jednostavno zamiru, kao što sve u Srbiji zamire posle Vidovdana. Kapacitet svih naših protesta se završava sa početkom ozbiljnog leta jer naše su diktature uvek toliko liberalne da ljudi idu na godišnje odmore. Tako je bilo i ’68. Masovne demonstracije u julu u Srbiji bi zaista bile senzacija. Može postojati neki oblik takozvanih čuvara vatre,“ kaže Pantović.

Prema njegovom mišljenju teško je očekivati i da se protesti tek tako nastave na jesen, jer „mora da se desi neki povod, da se da neka žiška“.

Dejan Bursać, Istraživač na Institutu za političke studije, slaže se da su protesti došli do kraja, ali samo zato što opozicija nije imala dovoljno jasnu ideju i cilj.

„Protesti su poprilično zamrli. Meni se čini da udružena opozicija nije uspela da iskontroliše te proteste do kraja, da nije imala dobru strategiju šta želi da postigne. Počelo je sa krvavim košuljama i dosta su tu stvari prepuštene studentima i civilnom društvu, dok su se partije nekako držale u pozadini. Međutim kada je došlo vreme da partije istupe u prvi plan, energija je već počela da zamire”, objašnjava Bursać.

 Foto: BETA

Može li Vučič da učestvuje na izborima?

Stručni tim dela opozicije oko SZS je izašao sa zahtevima koji se odnose na fer i poštene izbore, a koje očekuju da vlast prihvati. Preporuke koje se odnose na izborni deo tiču se regulisanja izborne administracije, pritisaka na birače i uređenja biračkog spiska. Od predsednika Srbije se očekuje da ne učestvuje u izbornom procesu, tj. da bude isključen iz kampanje na bilo kojoj strani. U suprotnom, opozicija osim što bojkotuje rad parlamenta, kaže da će bojkotovati i izbore.

Panović kaže da je i vlast izvukla pouke iz ovih protesta, ali da će sada imati „perfidniji nastup i da će imati implicitne kanale takozvanog popuštanja“. Prema njemu, vlasti je najbitnije da namami i izvuče opoziciju na izbore.

„Pošto su izbori najavljeni za sledeću godinu mart ili april mislim da će se, kako bude odmicalo vreme, povećavati u raznim istraživanjima broj partija ili grupacija koje prebacuju cenzus, kao i onih koji kritikuju vlast, ali uz tu kritiku će verovatno izaći na izbore. Bojkot izbora je rizična stvar i zahteva možda nekad više resursa nego izlazak na izbore. Uvek je lakše kontrolisati izbore kada sediš za biračkim spiskovima i kutijama, nego kad si ispred birališta,“ kaže programski direktor Demostata.

Bursać je mišljenja da je definitivno energija protesta zamrla posle onoga što se desilo ispred predsedništva, ali dodaje da nije siguran šta može da vaskrsne proteste.

“Ili nekakav eksces koji će da pokrene veliki broj građana, ili jako pametna i strpljiva politika opozicije. Iskreno, dosta će toga zavisiti od toga kako se opozicija postavi prema dolazećim izborima na proleće. Uticaće to da li i koliko brzo će opozicija napraviti zaista složan blok i ko će ući u njega. kao i da li će zaista istrajati u ovoj ideji o bojkotu izbora."

Poslanik Konstantinović tvrdi da opozicija neće popustiti u bojkotu, a da bi bilo normalno da postoji dijalog vlasti i opozicije i da rezultat tih razgovora budu određene izmene i u izbornom postupku i u sprovođenju.

Dejan Bursać ukazuje na još jedan detalj - ako opozicija zaista imaju nameru da bojkotuje izbore, onda nema smisla da se vraća u parlament, kaže.

“Ako bude tu došlo do neslaganja, mislim da će to razočarati građane. Očekivanja su dvostruka. Sa jedne strane međunarodno se ukazuje na problem, jer vlast koja izlazi na izbore i pobeđuje na njima bez prisustva opozicije –ima problem sa legitimitetom u međunarodnim nastupima. Tu se ogoljava jedna vrsta loše situacije u zemlji,“ kaže Bursać navodeći da su i u nekim drugim zemljama u regionu opozicione partije bile prinuđene na ovakav očajnički potez.

Prema njemu to bi bila taktika koja bi funkcionisala za opoziciju pod uslovom da su složni u bojkotu. Koliko su partije okupljenje oko SZS spremne da istraju u bojkotu, videćemo posle sezone godišnjih odmora.

Komentari
U fokusu
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati
Rezultati izbora u Grčkoj - osvojeni mandati

Kako izgleda raspored mandata u grčkom parlamentu...

Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti
Palmer: Ruska agresija najveća prijetnja evropskoj sigurnosti

"Presude dvojici ruskih obavještajnih agenata izrečene u maju za poku&sc...

Radikalna ljubav i mržnja
Radikalna ljubav i mržnja

Dakle, Đilas mora ili da prihavati turski scenario, a to je mogućnost da opozi...

Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad
Zoran Panovic : Svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad

U Nišu je 19. juna održana debata pod nazivom „ Stanje nacije &nda...

Promocija knjige  "Disko pesticidi" Zorana Panovića
Promocija knjige "Disko pesticidi" Zorana Panovića

U knjižari "Ivo Andrić" Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak 14.06. odr...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web