Podatak da više od četvrtine visokoobrazovanog stanovništva Srbije želi da napusti zemlju ne znači da će svi oni to i učiniti, ali je to svakako alarmantan znak da država stvori uslove da ostanu u svojoj zemlji i, ako već ne može da ih zadrži, ti mladi stručnjaci ulažu stečeno znanje i kontakte u svoju zemlju.

Ovako su o problemu “odliva mozgova” za Demostat govorile sociološkinja Milica Vesković Anđelković, asistentkinja Filozofskog fakulteta za demografiju partnerstva i rađanja i savremene ekonomske migracije i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Poslednje istraživanje američkog centra Galup pokazalo je da iz Srbije u ovom trenutku želi da se odseli skoro polovina ukupne populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, a 27 odsto školovanog stanovništva, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

To ipak ne znači da će svi oni zaista i napustiti zemlju, objašnjava za Demostat sociološkinja Milica Vesković koja je sporovdila istraživanje o odosu naše dijaspore prema matičnoj zemlji, jer nije dovoljno da postoji volja i želja, već je važno da se ispune i drugi uslovi kako bi podneli emotivan i finansijski teret promene mesta življenja.

- Te brojke izražavaju samo intenciju, pitanje je koliko će njih to i ostvariti. Ali ovi podaci nam svakako pokazuju da su mladi i obrazovani ljudi nezadovoljni, pre svega ekonomskom situacijom u svojoj zemlji. Sa druge strane, upravo to potvrđuje da oni neće svi moći da napuste zemlju, jer neće svi imati dovoljno novca za preseljenje. Zanimljivo je i što studenti u Srbiji kao glavni motiv za odlazak navode finansije ali ispitanici koji su već u dijaspori kažu da su se odselili radi usavršavanja, navodi Vesković.

Kada se govori o iskustvima onih koji su već u dijaspori, objašnjava sociološkinja, najproblematičnije je to što i bi oni možda i želeli da ulažu u svoju zemlju ali ne postoje institucionalni okviri za tako nešto.

- Nije tragično što oni odlaze, jer znanje može da raste jedino ako kruži a ekonomija počiva na znanju. Razvijene zemlje to znaju i zato šalju svoje kadrove na usavršavanje. Nije nužno ni da se oni u Srbiju vraćaju, već je važno zadržati ih da ulažu na daljinu. Pod tim se uglavnom misli na materijalne resurse, ali kada pričamo o visokoobrazovanoj dijaspori onda pre treba govoriti o socijalnom i humanom kapitalu. Oni stiču znanja i kontakte, koji mogu da budu usmereni u razvoj Srbije tako što će motivisati poznanike da otvore firme. To se kod nas jako retko dešava jer imaju problema pre svega sa administracijom, ističe Vesković. Ona dodaje da visokoobrazovani ljudi u dijaspori treba da budu naši ambasadori, da lobiraju za interese svoje države u važnim stranim institucijama i organizacijama, ali da njihova matična zemlja taj potencijal nije dovoljno razvila.

- Oni traže da ih država prepozna, da postoji nekakva baza podataka gde bi zainteresovane strane mogle da vide koga sve ima, ko im treba i da ga pozovu. Treba im ministarstvo koje bi se njima bavilo, kao što je bilo Ministarstvo za dijasporu koje je ukinuto. Oni su spremni da sarađuju na takav način, kada znaju konkretno kome mogu da se obrate i odazvaće se direktnom pozivu. Zanmiljivo je da, bez obzira što su ljuti na državu, više od polovine ispitanika iz dijaspore kaže da bi ulagalo u Srbiju ako ona od njih to zaista i zatraži, navodi Vesković dodajući da za sada samo 18 odsto ima konkretan plan kako bi mogli da uloži u Srbiju dok su ostali na to spremni samo ako im se neko obrati imenom i prezimenom, ako znaju sa kim sarađuju i pod kojim uslovima.

Na državi jeste, zaključuje sociološkinja, da donese odgovarajuće politike koje se odnose na migracije i da shvati taj deo populacije kao partnere.

A šta država zapravo čini na ovom polju za Demostat je odgovorila ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona ističe da moramo biti svesni da su migracije realnost savremenog doba i da će ih i u budućnosti svakako biti, te da država ne može i ne treba nikakvim zabranama da ih spreči da odlaze.

- Međutim, na donosiocima odluka je da obezbede takve uslove da što veći broj mladih i obrazovanih ljudi ipak bude motivisan da ostane u državi. Bolji ekonomski razvoj zemlje, čemu je preduslov mir, bolji standard, veća mogućnost zapošljavanja u struci, neki su od uslova da ih zadržimo u zemlji, na kojima svakako radimo, ističe ona.

Ipak, upravo su ovo neke od oblasti u kojima mladi ne primećuju dovoljno napretka i njihove kritike se najviše odnose na to da država pokušava da ih zadrži kratkoročnim merama, kao što su jednokratne isplate novčane pomoći, pomoć porodiljama, dok dugoročnu strategiju države ne vide.

Đukić Dejanović naglašava da je finansijska podrška samo jedan segment populacione politike.

- Zapošljavanje mladih, usklađivanje rada i roditeljstva, postupci ka zdravom materinstvu, snižavanje psihološke cene roditeljstva, populaciona edukacija i aktiviranje jedinica lokalne samouprave su aktivnosti na kojima radimo u saradnji sa poslodavcima, gradovima i opštinama. Početkom prošle godine usvojili smo novu Strategiju podsticanja rađanja i uz izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kreirali okvir za unapređenje populacione politike u zemlji, navodi ministarka.

Upravo je taj Zakon, odnosno njegove izmene i dopune prošle godine, izazvao mnogo kritika i nezadovoljstva građana, pa čak i proteste zbog pojedinih, kako se isticalo u javnosti, diskriminatornih odredbi. Nakon žalbi na primenu zakona i sama ministarka Đukić Dejanović obećala je da će biti izmena spornih delova kako bi se zaštitili interesi zaposlenih majki. Ipak, na pitanje da li će i kada Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom biti izmenjen, još uvek nema konkretnog odgovora.

- Tim zakonom su predviđena neuporedivo veća davanja za porodice sa decom. Nikada ranije nije bio veći obuhvat žena odnosno porodica koje su dobile finansijsku podršku, posebno kada uzmemo u obzir dužinu perioda na koji se odnose pojedine odredbe Zakona. Nemojte zaboraviti da su znatno uvećana i finansijska davanja po osnovu rođenja deteta. Sa druge strane, Radna grupa za dnevno praćenje primene ovog zakona, na čijem sam bila čelu, analizirala je efekte i predloženo je da on bude izmenjen u tri segmenta. Kada je Zakon donet obećali smo da ćemo i dalje raditi na njemu i da će se iznalaziti što bolja rešenja u skladu sa finansijskim mogućnostima države. Nismo samo usvojili zakon i zatvorili to poglavlje. Očekujemo da će u što skorije vreme i doći do izmena, navela je ona.

Kao što je u ovom slučaju važno da se uključe i druga nadležna ministarstva, a za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zaduženo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, tako se za celokupan problem “odliva mozgova” moraju angažovati sve institucije.

- Ono što se nameće kao potreba kada je u pitanju ,,odliv mozgova“ jeste da politiku na fakultetima uskladimo sa stvarnim potrebama tržišta rada jer nema dovoljnih garancija da će u budućim migracijama biti mesta za ponudu visokoobrazovanih ljudi iz Srbije i to predstavlja veliki izazov za svakog potencijalnog migranta. U tom pravcu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi na izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine. Često naglašavam da je merna jednica za uspeh u demografiji decenija, tako da populaciona politika zaista nije političko pitanje, ali jeste pitanje budućnosti. Zato je važno da postoji i volja svakoga od nas, jer ako mere populacione politike ne budu podržane od strane čitavog društva, one će ostati samo spisak lepih želja, završava Đukić Dejanović.

Povećana davanja za rođenje deteta

Finansijska davanja po osnovu rođenja deteta su jedna od mera populacione politike koje su prošle godine donete sa ciljem dodatne pomoći  porodici.  Tako se za prvorođeno dete umesto 38.000 dinara isplaćuje 100 hiljada dinara jednokratno, za drugo dete 2 godine po 10 hiljada dinara mesečno, a za treće i četvrto dete roditelji dobijaju 12, odnosno 18 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina

Predložene izmene za naknade porodiljama

Radna grupa za praćenje primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je, kako je objasnila ministarka Slavica Đukić Dejanović, ocenila da bi ženama kada odu na trudničko bolovanje ili na bolovanje radi nege deteta kao osnovica za obračun isplate trebalo da se uzima više od tri prosečne plate. “Zatim, za žene koje su radile manje od šest meseci, kao i one žene koje su se zaposlile, u istom mesecu zatrudnele i iz zdravstvenih razloga morale da otvore bolovanje, predloženo je da se njihova primanja drugačije obračunavaju i taj iznos ne sme biti degradirajući”, navela je Đukić Dejanović, dodajući da će precizne iznose odrediti nadležna ministarstva.