Predsednički izbori u Rusiji biće održani 17. marta, a po svoj prilici, pobednik će ponovo biti Vladimir Putin, koji je u trci za peti mandat šefa države. Pravo da se kandiduje dobio je nakon usvajanja amandmana na Ustav.

Pored opštepoznate činjenice da su lideri opozicionih partija ili u zatvoru, poput Alekseja Navaljnija, ili su utočište pronašli u inostranstvu, ono što baca veliku senku na glasanje jeste podatak da Ruska Federacija od 2014. održava nelegalne refenredume i izbore na privremeno okupiranim teritorijama - na Krimu, u Sevastopolju, delovima Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine, a od 2022. godine - na teritoriji Hersonske i Zaporoške oblasti Ukrajine.

Izlazak na birališta u navedenim oblastima ne može se smatrati ni legitimnim ni legalnim.  Održavanje izbora za Ukrajinsku nacionalnu izbornu komisiju u Ruskoj Federaciji je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava i Ustavom Ukrajine, dok je zaključak izbora poslanika u Državnu dumu Ruske Federacije, pokazao da međunarodno zajednica snažno osuđuje nezakonite postupke Rusije.

Pojedini Putinovi kritičari na Zapadu ocenjuju da njegove “diktatorske ambicije” predstavljaju pretnju svetskoj demokratiji. U tom kontekstu tvrdi se, da proširenje Putinove moći predstavlja presedan za druge diktatore koji mogu nekažnjeno da krše međunarodno pravo, zbog čega bi građani Rusije trebalo da bojkotuju izbore.

Postoje i tvrdnje da ruske okupacione vlasti primoravaju građane Ukrajine, stanovnike privremeno okupiranih teritorija, da učestvuju na ruskim izborima. Kao sredstva za to, koriste se ucene, zastrašivanja, prisilno izdavanje pasoša, zamena ukrajinskih identifikacionih dokumenata ruskim. Kako se zaključuje, međunarodna zajednica ne bi trebalo da prizna rezultate tako organizovanog glasanja, niti bi EU trebalo da šalje posmatrače na izbore za predsednika Rusije na okupiranim teritorijama, budući da se tu ne može govoriti o demokratiji.

Veruje se da će Putin maltene odmah posle nove inauguracije pokrenuti novi talas mobilizacije Rusa. U diplomatskim kuloarima se može čuti da će opšta mobilizacija za nastavak ruske agresije u Ukrajini biti raspisana posle izbora.

Kritičari aktuelnog režima u Moskvi prognoziraju i da će, imajući u vidu dosadašnje prakse, ruske vlasti sakriti detalje elektronskog glasanja, odnosno “još jednom će biti falsifikovani izborni rezultati”. U prilog takvoj tezi navodi se, da “vlasti u potpunosti kontrolišu proces glasanja i mogu da izvuku bilo koji broj”.

Kremlj želi što veću izlaznost na izborima. Kako se procenjuje, Putin očekuje da će glasati preko 70 odsto Rusa, i da će osvojiti više od 75 odsto glasova. Da bi se takvi ciljevi ostvarili, ništa se ne prepušta slučaju - vlasti imaju punu kontrolu nad sistemom predlaganja kandidata za predsedničke izbore, a u CIK-u, za sada, nije registrovan nijedan “nesistemski” opozicionar. Zbog toga Putinovi kritičari ocenjuju da je reč o “izborima bez izbora”, odnosno da su “izbori imitacija volje građana”.