Medijska pismenost u Srbiji je na izrazito niskom nivou jer je i funkcionalna pismenost na niskom nivou, rekla je u emisiji Pola sata Demostata novinarka Tamara Skrozza.

“Mi imamo probem sa elementarnom pismenošću, pa samim tim i sa medijskom pismenošću”, ističe Skrozza.

Ona navodi da mediji rade u neprijateljskom okruženju, da je upliv biznisa i politike u medije užasno jak i da formira medijski sadržaj.

“Ne samo da mora da se čita između redova, već, da bi čovek bio informisan, mora da konsultuje više nezavisnih izvora, medije sa jedne i druge strane medijskog spektra, portale, televizije, novine, a to zahteva puno radno vreme. Nisam sigurna da ljudi imaju vremena, živaca i snage da se tako bave informacijama i da dolaze do istine”, rekla je Skrozza.

Ona navodi da građani biraju da se informišu iz medija koje percipiraju kao sebi bliske i da tako žive u jednom balonu, bablu, a da zapravo nijedan od tih balona nije u potpunosti informisan, jer svaki funckioniše sam za sebe.

Ona smatra da je prosečan građanin, koji se ne bavi profesionalno medijima, jako loše informisan, da je medijska pismenost na niskom nivou, ali da je pre svega problem u funkcionalnoj nepismenosti, koja je vidljiva i kod dece i mladih.

“Moramo istovremeno da opismenjujemo ljude i da ih medijski opismenjujemo, jer je bez toga uzaludan posao baviti se medijskom pismenošću, kao što se medijska zajednica bavila kroz projekte”, kaže Skrozza i dodaje da smo, da dok medijska pismenost i pismenost uopšte ne uđu u školske kurikulume – “džabe krečili”, jer se kuća ne može praviti od krova.

Kaže da je država ta koja bi trebalo da vodi računa o pismenosti, ali da, umesto toga, država oličena u jednoj instituciji uređuje medije.

Polarizacija društva je najveći problem u ovom trenutku

Skrozza ističe da su svi problemi srpskog društva bazirani na polarizaciji, ne samo kad je reč o medijima, već i drugim pitanjima.

“Mi smo polarizovani oko svega i kako se podiže značaj tematike oko koje smo podeljeni, to ima sve veći uticaj na društvo u celini”, istakla je ona.

Kao rezultat ili uzrok polarizovanog društva dolaze i polarizovani mediji, koji nisu podeljeni samo po pitanju medijskog sadržaja, već i kad je reč o gostovanjima.

Skrozza kaže da je nedolazak sagovornika iz vlasti na gostovanja u određene medije diskriminacija, koja predstavlja kršenje Ustava.
To što opozicija ne gostuje u određenim prorežimskim medijima je takođe diskriminacija, koja se ne može abolirati, ali se donekle može opravdati ponašanjem državnih medija prema njima.

Upitana da li bi mogla da uporedi medijsku situaciju u Srbiji i u drugim demokratijama, ona ocenjuje da u drugim zemljama ne postoji oštra polarizacija, novinari sebi ne dozvoljavaju “taj nivo prodaje i beščašća”, imaju veću snagu u društvu i efektniji su u nastupu.

“Kod nas su novinari pristali na stvari na koje se ne pristaje u normalnom svetu… Za napade na novinare nije nikoga briga osim same novinare i to postoji kao tema samo unutar medijske zajednice. Nikog nije briga kad najviši državni funkcioneri napadaju novinare i to je povratna informacija koju dobijemo kad se sretnemo sa kolegama sa raznih strana sveta”, kaže Skrozza.

Navodeći da u medijima svuda u svetu postoji niz problema kad je reč o upotrebi veštačke inteligencije, medijskoj pismenosti, političkoj pristrasnosti, etičkim standardima, profesionalnim i zanatskim standardima, Skrozza ocenjuje da su srpski mediji, kad je u pitanju elementarna sloboda medija, očuvanje dostojanstva, digniteta i kredibiliteta, na začelju tabele.

Ona navodi da se tenzija i polarizacija prenose u sve pore društva, pa i u redakcije.

Kaže da pre 25 godina, kada je ona počinjala karijeru, nije bilo elementarnih sloboda, ali se “znalo gde je crno, a gde belo”, dok je danas sve izmešano.

“Ne može se reći da je bilo bolje, ali je bilo jasnije ko je na kojoj strani i zašto. Sada imate čitav niz novinara koji su ni tamo ni ovamo, zapravo su uposlenici režima, ali se pretvaraju, a imate novinare koji su uveliko prevazišli novinare RTS iz devedesetih po udvorištu i beščašću”, navela je Skrozza.

Upitana kako da se mladi snađu u nizu dezinformacija, lažnih vesti i spinova, Skrozza je odgovorila: “Morate da sumnjate u sve i da svaku stvar koju pročitate stavite pod lupu i sagledate sa svih strana.”

“Kada vam se čini da je sve potpuno jasno, nađite drugi nezavistan izvor da vam potvrdi i tad ćete biti dobro informisani. Ako sve treba da formulišemo u jednu parolu, to je - sumnjajte, kad sumnjaš, onda te to goni da proveravas, da trazis više izvora iz kojih ćeš da se informišeš i da iz toga izvučeš svoj sud”, kaže ona.

Skrozza, međutim, navodi da je nepostojanje institucija i nefunkcionisanje sistema u većini slučajeva ubilo u ljudima želju da sumnjaju i da ispituju informacije, već je lakše da se prihvati istina koja je plasirana, bez obzira što to ima tragične posledice po društvo i državu zapravo uništava iznutra.

Skrozza je članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, koji se bavi i monitoringom dnevne štampe.

Kaže da su se do ove godine najviše kršile tačke Kodeksa novinara koje se tiču pravila pretpostavke nevinosti, ali procenjuje da će ove godine na tom mestu biti otvoreno političko svrstavanje medija.

“Mi smo imali predizbornu kampanju, to je bio armagedon profesionalnih standarda.

To je gore iz godine u godinu. Mi smo bili šokirani 2016, kada je bila ubijena Jelena Marjanović, onda je Vučić pred predizbornu tišinu izašao sa rečenicom da će u ponedeljak posle izbora biti objavljeno ime ubice, do dana današnjeg ne znamo ime ubice, nemamo osuđenog ubicu, mi smo to tada sagledavali kao ogromno kršenje standarda, ali to je kao čaj od nane naspram onoga što se radi u predizbornoj kampanji, ocenjuje Skrozza.

Tokom prethodne kampanje, Skrozza navodi primer da je u jednom uglednom listu isti, možda i veći prostor, zauzela vest o tome da Aleksandar Vučić peče čvarke u odnosu na vest o ujedinjavanju opozicije.

Na pitanje šta možemo da očekujemo u budućnosti, Skrozza kaže da budućnost deluje vrlo sivkasta, ako ne i crnomanjasta.

“Verujem u mlade snage, u mlade novinare koji nisu ostrašćeni kao moja generacija, nego poslu prilaze hladnije glave, sa manje novinarske strasti, što mi smeta, ali za novinarstvo može da bude plodonosno. Ako sve bude kako bi trebalo, mogli bismo da imamo smenu generacija gde će ostrašćene, istrošene, bolesne ljude iz moje generacije zameniti hladnokrvniji, mlađi i energičniji ljudi”, rekla je ona.

Mladi, čini se, nemaju strast i manje su zagriženi za profesiju, ali to nije nužno loše, kaže Skrozza.

“Mi smo za to ginuli, bila sam spremna da dam život, mladi novinari nisu spremni da ginu, njima je to samo posao i to je jako dobro za profesiju, to može da izleči profesiju, pa kad izlečimo profesiju, lako ćemo za strast, naći će se i strastvenih novinara, ali da ne bude polarizovana scena, to je idealan scenario”.