Prodor veštačke inteligencije (AI) stvara mogućnosti bez presedana, ali i ekonomske, političke i društvene preokrete. Prema mišljenju stručnjaka, veštačkoj inteligenciji je potreban nadzor, kako bi se postarali da promene koje izaziva budu nabolje, navodi se u analizi Noe Bermana, člana Saveta za spoljne odnose (CFR).

Kako se ističe, iako veštačka inteligencija postoji već decenijama, novi napredak doveo je ovu tehnologiju u prvi plan. 

Prognozira se da bi rast veštačke inteligencije mogao da odražava prethodne tehnološke revolucije, povećavajući produktivnost globalne ekonomije za milijarde dolara, ali i da znači niz novih rizika, koji bi mogli da preokrenu globalni geopolitički poredak i prirodu samog društva. Stoga, upravljanje ovim opasnostima biće od suštinskog značaja, a globalna rasprava o upravljanju veštačkom inteligencijom besni, dok velike sile poput Sjedinjenih Država, Kine i Evropske unije, koriste sve različitije pristupe regulisanju tehnologije.  U međuvremenu, razvoj i primena veštačke inteligencije nastavlja da se odvija eksponencijalnim tempom.

Kako se definiše veštačka inteligencija?

Autor napominje da nema jedinstvene definicije “veštačke inteligencije”, ali da se taj pojam obično odnosi na sposobnost računara da obavljaju zadatke koji su tradicionalno povezani sa ljudskim sposobnostima. Poreklo ovog izraza datira iz 1950-ih, kada je informatičar sa Univerziteta Stanford Džon Mek Karti upotrebio termin “veštačka inteligencija” da bi opisao “nauku i tehniku stvaranja inteligentnih mašina”. Za Mek Kartija je standard inteligencije bio sposobnost rešavanja problema u okruženju koje se stalno menja.

„Od 2022.godine, javna dostupnost takozvanih generativnih AI alata, kao što je  četbot Četgpt, povećala je popularnost tehnologije. Generativni AI modeli koriste ogromne količine podataka o obuci za generisanje statistički verovatnih rezultata kao odgovor na specifične upite. Alati zasnovani na takvim modelima generišu tekst, slike, audio i drugi sadržaj, nalik ljudskim. Drugi često pominjani oblik AI, poznat kao veštačka opšta inteligencija (AGI), ili “jaka” AI, odnosi se na sisteme koji bi proučavali i primenjivali znanje na isti način na koji to rade ljudi. Međutim, takvi sistemi još ne postoje, a stručnjaci se ne slažu oko toga šta će tačno podrazumevati”, precizira se u tekstu.

Kako se razvijala veštačka inteligencija?

U analizi CFR se ukazuje da istraživači proučavaju veštačku inteligenciju već 80 godina, kao i da se matematičari Alan Tarin i Džon fon Nojman smatraju jednima od “očeva osnivača” ove discipline. Tokom ovih decenija, najpre su primitivni računari obučavani da rade u binarnom kodu, softerske kompanije koristile su veštačku inteligenciju za kontrolu alata, kao što su računari za igranje šaha i onlajn prevodioci.

Kako se primećuje, u zemljama koje najviše ulažu u veštačku inteligenciju, razvoj se istorijski oslanjao na javno finansiranje. Kao primer za to, navodi se Kina, gde istraživanja veštačke inteligencije uglavnom finansira vlada, dok su se Sjedinjene Države decenijama oslanjale na istraživanja Agencije za napredne istraživačke projekte Ministarstva odbrane (DARPA) i drugih saveznih agencija. U proteklih nekoliko godina, razvoj veštačke inteligencije u Sjedinjenim Državama u velikoj meri preusmeren je na privatni sektor, i za te svrhe uloženo je stotine milijardi dolara.

Autor Noa Berman ukazuje da je američki predsednik Džo Bajden 2022. godine potpisao zakon o čipovima i nauci, koji preusmerava američku javnu potrošnju na tehnološka istraživanja i razvoj. “Zakonodavstvo usmerava 280 milijardi dolara savezne potrošnje na poluprovodnike, napredni hardver sposoban da podrži velike mogućnosti obrade i skladištenja podataka koje zahteva veštačka inteligencija. U januaru 2023. četgpt je postao najbrže rastuća potrošačka aplikacija svih vremena. Pojava veštačke inteligencije označava trenutak Velikog praska, početak tehnološke revolucije koja menja svet i koja će promeniti politiku, ekonomiju i društvo, pišu predsednik grupe Euroazija Ian Bremer i izvršni direktor Infleškena AI Mustafa Sulejman za Forin Afers”, navodi se u tekstu.

Mogući uticaj veštačke inteligencije na globalnu ekonomiju

CFR podseća da kompanije i organizacije širom sveta već uvode alate za veštačku inteligenciju u svoju ponudu. Ilustracije radi, proizvođači automatskih automobila poput “Tesle” godinama koriste veštačku inteligenciju, kao i investicione banke koje se oslanjaju na algoritamske modele za obavljanje nekih trgovinskih operacija i tehnološke kompanije koje koriste algoritme za pružanje ciljanog oglašavanja.

“Ali nakon pojave četgpt-a, čak i kompanije koje su manje fokusirane na tehnologiju počele su da se okreću generativnim alatima za veštačku inteligenciju za automatizaciju sistema kao što su sistemi za korisničku podršku. Trećina kompanija širom sveta koje je u aprilu 2023.godine anketirala konsultantska kuća Mek Kinsi izjavila je da koristi AI u jednom ili drugom svojstvu. Široko usvajanje veštačke inteligencije moglo bi da ubrza tehnološke inovacije širom sveta. Industrija poluprovodnika već je u procvatu. Nvidia, američka kompanija koja proizvodi većinu svih čipova veštačke inteligencije, više je nego utrostručila svoje zalihe, tako da se njihova vrednost procenjuje preko milijardi dolara, usled porasta globalne potražnje za poluprovodnicima. Mnogi stručnjaci predviđaju ogromnu korist za globalnu ekonomiju kako industrija veštačke inteligencije raste, pri čemu se predviđa da će se globalni bruto domaći proizvod (BDP) povećavati za dodatnih sedam biliona dolara godišnje tokom naredne decenije”, navodi se u analizi.

Autor takođe citira stručnjaka CFR Sebastiana Malabija, koji je u podkastu “Zašto je to važno”, poručio: ”Ekonomije koje odbijaju da primene veštačku inteligenciju ostaće u senci - sve od strategija za suzbijanje klimatskih promena do medicinskih problema, od stvaranja nečega poput nuklearne fuzije, gotovo svaki kognitivni izazov kojeg možete da se setite, postaje rešiviji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji”.

Da li će AI oduzeti ljudima radna mesta?

U analizi se prognozira da, poput drugih tehnoloških promena u istoriji, veštačka inteligencija može da dovede do povećanja produktivnosti nauštrb gubitka radnih mesta. Istovremeno, napominje se da, za razliku od prethodnih otkrića, koja su u suštini eliminisala niskokvalifikovane poslove, generativni AI može da ugrozi poslove “belih okovratnika”, kao i da možda zameni radna mesta u mnogim industrijama brže nego što je to bio slučaj ikada ranije. U tom kontekstu, citira se predviđanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, po kojoj je četvrtina radnih mesta širom sveta  u velikom riziku da bude zamenjena automatizacijom pomoću veštačke inteligencije.

Objašnjava se da se ovi poslovi obično zasnivaju na zadacima koje bi generativni AI mogao da obavlja podjednako kvalitetno kao običan radnik, poput prikupljanja informacija i analize podataka, pokazalo je istraživanje istraživačkog Pju centra.  Radnici koji su izloženi visokom riziku da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom jesu računovođe, veb programeri, marketinški stručnjaci i tehnički pisci.

“Širenje generativne veštačke inteligencije takođe je izazvalo zabrinutost zbog nejednakosti, jer se, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, čini da su najkvalifikovaniji poslovi najviše zaštićeni od poremećaja povezanih sa tehnologijom. Ali druga analiza sugeriše da bi niskokvalifikovani radnici mogli da imaju od korišćenja alata za veštačku inteligenciju za poboljšanje performansi: studija istraživača MIT-a i Univerziteta Stanford iz 2023.godine otkrila je da su manje iskusni operateri pozivnih centara udvostručili povećanje performansi svojih iskusnijih kolega nakon što su obe grupe počele da koriste veštačku inteligenciju”, ukazuje autor.

Kako će AI uticati na klimatske promene?

Odnos veštačke inteligencije i životne sredine predskazuje i opasnost i perspektivu, naglašava se u analizi CFR.

“Dok neki stručnjaci tvrde da generativni AI može da bude katalizator za proboj u borbi protiv klimatskih promena, drugi dižu uzbunu zbog ogromnog korišćenja ugljenične tehnologije. Njena ogromna snaga procesuiranja zahteva energetski intenzivne centre podataka; ovi sistemi već proizvode emisije gasova staklene bašte ekvivalentne emisijama iz vazduhoplovne industrije, a očekuje se da će potrošnja energije AI samo rasti sa daljim napretkom. Zagovornici AI tvrde da programeri mogu da koriste obnovljive izvore energije za smanjenje nekih od ovih emisija. Tehnološke kompanije, uključujući Epl, Gugl i Metu, upravljaju svojim centrima podataka koristeći obnovljive izvore energije iz sopstvene proizvodnje, a takođe kupuju takozvane ugljenične kredite, kako bi smanjile emisije prilikom upotrebe energije zasnovane na fosilnim gorivima”, precizira se u tekstu.

S druge strane, ukazuje se da postoje i nade da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne u smanjenju emisija u drugim industrijama širenjem istraživanja obnovljivih izvora energije i korišćenjem napredne analize podataka za optimizaciju energetske efikasnosti. Kako se navodi AI može da poboljša mere koje se odnose na prilagođavanja klimatskim promenama. Tako, na primer, naučnici u Mozambiku, koriste tehnologiju za bolje predviđanje obrazaca poplava, jačajući sisteme ranog upozoravanja na predstojeće katastrofe.

Kakve veze AI ima sa nacionalnom bezbednošću?

Autor napominje da mnogi stručnjaci razvoj veštačke inteligencije doživljavaju kao borbu za tehnološku prevlast između Sjedinjenih Država i Kine.

“Pobednik ovog takmičenja, kažu, dobiće i ekonomsku i geopolitičku prednost. Do sada se čini da su američki političari delovali na osnovu ovog koncepta. Bajden je 2022. zabranio izvoz najmoćnijih poluprovodnika u Kinu i pozvao američke saveznike da učine isto, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Godinu dana kasnije, Bajden je predložio direktnu zabranu za nekoliko grana američke proizvodnje da ulažu u kineski sektor veštačke inteligencije, a Ministarstvo trgovine najavilo je mnoštvo novih ograničenja usmerenih na suzbijanje kineskih "proboja veštačke inteligencije". Većina stručnjaka veruje da su Sjedinjene Države do danas nadmašile Kinu u razvoju veštačke inteligencije, ali da će Kina brzo smanjiti zaostatak”, konstatuje se u tekstu.

Štaviše, predviđa se da veštačka inteligencija može i da neposrednije utiče na američku nacionalnu bezbednost. Ilustracije radi, Ministarstvo odbrane SAD očekuje da će tehnologija promeniti “samu prirodu rata", proširujući sposobnost autonomnog oružja i poboljšavajući stratešku analizu.  Kako se napominje:”Pojedini stručnjaci insistiraju na zabrani autonomnog smrtnosnog oružja”, dok u Ukrajini protiv Rusije Kijev koristi autonomno upravljane bespilotne letelice na bazi veštačke inteligencije, što je prvi put da je u velikom konfliktu uključena takva tehnologija. Zaraćene strane takođe bi uskoro mogle da se oslone na sisteme veštačke inteligencije da ubrzaju donošenje odluka na bojnom polju ili da automatski napadnu neprijateljsku infrastrukturu. Neki stručnjaci strahuju da bi ove mogućnosti mogle da povećaju verovatnoću upotrebe nuklearnog oružja”.

Među potencijalnim opasnostima od veštačke inteligencije, navodi se i mogućnost da će tako biti pojačane “dvostruke pretnje dezinformacijama i propagandom, problemi koji dobijaju posebnu važnost u godini u kojoj će glasati više ljudi nego ikada ranije: više od sedamdeset zemalja koje predstavljaju polovinu svetske populacije održaće nacionalne izbore 2024”.

“Alati generativne veštačke inteligencije olakšavaju stvaranje dubokih falsifikata, a tehnologija se već pojavljuje u izbornim kampanjama širom sveta. Stručnjaci takođe navode mogućnost da napadači mogu da koriste veštačku inteligenciju za stvaranje složenih pokušaja krađe identiteta, prilagođenih interesima cilja kako bi dobili pristup selektivnim sistemima. (Istorijski gledano, to je bio način da se potencijalni izborni hakeri infiltriraju u ove sisteme; prema Ministarstvu pravde, Rusija je koristila ovu metodu za mešanje u američke izbore 2016.godine.) Kolektivno, ovi rizici mogu da dovedu do “nihilizma o postojanju objektivne istine”m koji ugrožava demokratiju, rekla je Džesika Brant, direktorka politika u Institutu Brukings za veštačku inteligenciju i nove tehnologije, u podkastu “Predsednički inboks”, objašnjava autor.

Da li će postojati opšta veštačka inteligencija?

U tekstu se napominje da pojedini stručnjaci smartraju da je još uvek netačnio nazivati AI “inteligentnim”, jer ne uključuje rasuđivanje na ljudskom nivou. Kako se objašnjava, oni tvrde da to ne stvara novo znanje, već umesto toga objedinjuje postojeće informacije i predstavlja ih u “svarljivom obliku”, ali da to može da se promeni.

“Open AI, kompanija koja stoji iza Četgpt-a, osnovana je kao neprofitna organizacija posvećena osiguravanju da generička veštačka inteligencija  koristi čovečanstvu u celini, a njen suosnivač Sam Altman tvrdio je da je "nemoguće ili poželjno" zaustaviti razvoj AGI-a; Godine 2023.izvršni direktor Gugl Dipmajnda Demis Hasabis izjavio je da AGI može da stigne u roku od pet godina. Neki stručnjaci, uključujući višeg istraživača CFR-a Sebastiana Malabija, tvrde da je veštačka inteligencija već nadmašila ljudsku inteligenciju u nekim zadacima. Dipmajnd je 2020.godine koristio AI za rešavanje problema savijanja proteina, koji se do tada smatrao jednom od najsloženijih i nerešenih bioloških misterija”, precizira CFR.

Može li AI dovesti do ljudskog izumiranja?

Autor prenosi da mnogi stručnjaci za veštačku inteligenciju misle da AI može da doveste do ljudskog izumiranja. Kako se ukazuje, u maju 2023. stotine lidera u veštačkoj inteligenciji, uključujući izvršne direktore Antropika, Gugl Dipmajnda i OpenAi-ja, potpisale su pismo koje sadrži jednu rečenicu:”Smanjenje rizika od izumiranja zbog veštačke inteligencije trebalo bi da bude globalni prioritet zajedno sa drugim rizicima javnog obima, kao što su pandemije i nuklearni rat”.

“Jedna popularna teorija o tome kako izumiranje može da se dogodi kaže da upućivanje na optimizaciju određenog zadatka može dovesti do toga da hiperinteligentna veštačka inteligencija postigne svoj cilj, preusmeravajući resurse dalje od onoga što je ljudima potrebno za život. Na primer, veštačka inteligencija koja ima zadatak da smanji štetne alge u okeanima može da isisa kiseonik iz atmosfere, što dovodi ljude do gušenja. Iako mnogi istraživači AI smatraju da je ova teorija alarmantna, drugi kažu da ovaj primer tačno ilustruje rizik da moćni AI sistemi mogu da nanesu ogromnu nenamernu štetu tokom sprovođenja njihovih direktiva”, ističe se u tekstu.

Nasuprot tome, navodi se da oni koji sumnjaju u ovu teoriju ističu da fokusiranje na na tako udaljene egzistencijalne rizike prikriva neposrednije pretnje, poput autoritarnog nadzora ili pristrasnih skupova podataka.

“Vlade i kompanije širom sveta proširuju tehnologiju prepoznavanja lica, a neki analitičari strahuju da Peking posebno koristi veštačku inteligenciju kako bi pojačao represiju. Drugi rizik nastaje kada podaci o obuci AI sadrže elemente koji su prekomerno ili nedovoljno zastupljeni; Alati obučeni na takvim podacima mogu dovesti do iskrivljenih rezultata. To može pogoršati diskriminaciju marginalizovanih grupa, na primer kada algoritmi za odabir stanara zasnovani na veštačkoj inteligenciji obučeni na osnovu pristrasnih podataka nesrazmerno uskraćuju smeštaj ljudima u boji. Generativni AI alati takođe mogu doprineti haotičnom javnom diskursu - "halucinaciji" lažnih informacija koje chatboti predstavljaju kao istinu ili zagađivanju pretraživača sumnjivim rezultatima generisanim od strane AI”, upozorava autor.

Šta vlade rade sa veštačkom inteligencijom?

CFR napominje da  se gotovo svi političari, lideri civilnog društva, naučnici, nezavisni stručnjaci i lideri u industriji slažu se da bi AI trebalo regulisati, ali se ne slažu oko toga kako to učiniti. Na međunarodnom nivou, vlade koriste različite pristupe.

“Sjedinjene Države su povećale fokus na upravljanje veštačkom inteligencijom 2023.godine. Bajdenova administracija nastavila je svoj predlog zakona o pravima veštačke inteligencije iz 2022.godine, najavljujući obavezu za 15 vodećih tehnoloških kompanija da dobrovoljno usvoje zajedničke standarde bezbednosti veštačke inteligencije, uključujući predlaganje svojih naprednih modela koje će vlada razmotriti. U oktobru 2023.godine, Biden je izdao opsežnu izvršnu uredbu čiji je cilj stvaranje jedinstvenog okvira za sigurnu upotrebu AI u izvršnoj vlasti. A mesec dana kasnije, dvostranačka grupa senatora predložila je zakonodavstvo koje reguliše tehnologiju. Zakonodavci EU napreduju u usvajanju zakona koji će uvesti zahteve za transparentnošću i ograničiti upotrebu veštačke inteligencije u svrhu nadzora. Međutim, neki lideri EU izrazili su zabrinutost da bi zakon mogao da ometa evropske inovacije postavljanjem pitanja o tome kako će se primeniti. U međuvremenu, u Kini je vladajuća Komunistička partija Kine uvela pravila koja uključuju zahteve protiv diskriminacije, kao i zahtev da veštačka inteligencija odražava "osnovne socijalističke vrednosti", ističe se u tekstu.

Autor naglašava da su neke vlade stojale da sarađuju u regulisanju AI na međunarodnom nivou.  Ilustracije radi, na samitu G7 u maju 2023.godine, pokrenut je takozvani Hirošima  proces za razvoj opšteg standarda upravljanja AI, a u u oktobru 2023.godine, Ujedinjene nacije su formirale savetodavno veće za AI, koje uključuje predstavnike i SAD i Kine, kako bi koordinirale globalno upravljanje AI. Sledećeg meseca dvadeset i osam vlada prisustvovalo je prvom samitu o bezbednosti AI održanom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Delegati, uključujući izaslanike iz Sjedinjenih Država i Kine, potpisali su zajedničku deklaraciju upozoravajući na potencijal AI da nanese "katastrofalnu" štetu i odlučnu da rade zajedno "kako bi obezbedili pouzdanu i odgovornu AI, orijentisanu na čoveka".  

Na kraju, ukazuje se da je Kina takođe najavila da će uloži napore za globalno upravljanje veštačkom inteligencijom, u okviru inicijative Pojas i put.

Kako bi trebalo da izgleda kontrola veštačke inteligencije 

Prema mišljenju autora teksta, složenost AI čini malo verovatnim da se tehnologijom može upravljati bilo kojim skupom principa. Predlozi pokrivaju širok spektar opcija politike sa mnogim nivoima potencijalnog nadzora, od potpune samoregulacije do različitih vrsta ograda javne politike.

"Neki analitičari priznaju da rizici povezani sa veštačkom inteligencijom imaju destabilizujuće posledice, ali tvrde da bi razvoj tehnologije trebalo da se nastavi. Oni kažu da regulatori moraju postaviti ograničenja u računarskoj snazi koja se povećala pet milijardi puta u protekloj deceniji, omogućavajući modelima da uključe više svojih podataka o obuci kao odgovor na ljudske upite. Drugi kažu da bi upravljanje trebalo da se fokusira na hitna pitanja, kao što su povećana pismenost stanovništva u oblasti veštačke inteligencije i stvaranje etičkih sistema veštačke inteligencije koji bi uključivali zaštitu od diskriminacije, dezinformacija i nadzora. Neki stručnjaci su pozvali na ograničenja na modele otvorenog koda koji bi mogli proširiti pristup tehnologiji, uključujući i napadače. Mnogi stručnjaci za nacionalnu bezbednost i vodeće kompanije za AI zalažu se za takva pravila. Međutim, neki posmatrači upozoravaju da opsežna ograničenja mogu  da smanje konkurenciju i inovacije omogućavajući najvećim kompanijama za veštačku inteligenciju da ojačaju svoju moć u skupoj industriji. U međuvremenu, postoje predlozi za stvaranje globalnog okvira za regulisanje upotrebe AI u vojne svrhe; jedan takav pristup bio bi po uzoru na međunarodnu agenciju za atomsku energiju koja upravlja nuklearnom tehnologijom", precizira se.

Šta će se dalje dešavati sa veštačkom inteligencijom?

U analizi se napominje da  odnosi između SAD i Kine imaju veliki uticaj na upravljanje veštačkom inteligencijom. 

Budući da Peking sprovodi nacionalnu strategiju kako bi Kina postala svetski lider u AI teorijama, tehnologijama i aplikacijama" do 2030.godine, političari u Vašingtonu bore se kako da postave standarde razvoja AI bez narušavanja tehnološke superiornosti Sjedinjenih Država. U međuvremenu, tehnologija veštačke inteligencije se brzo razvija. Računarska snaga udvostručuje se svaka tri do četiri meseca od 2012.godine, a naučnici  koje se bave veštačkom inteligencijom očekuju da će modeli do 2025. godine imati sto puta više proračuna. U nedostatku pouzdanog globalnog upravljanja, kompanije koje kontrolišu razvoj veštačke inteligencije sada imaju moć koja je obično svojstvena nacionalnim državama uspostavljanjem tehnopolarnog svetskog poretka, pišu Bremer i Sulejman. Oni tvrde da su ove kompanije same postale "geopolitički akteri" i da bi stoga trebalo da  budu uključene u izradu bilo kakvih globalnih pravila", navodi CFR.

Analiza se završava konstatacijom da transformativi potencijal AI znači da su ulozi visoki. "Imamo šansu da rešimo ogromne probleme", kaže Malabi. Uz odgovarajuće garancije, sistemi veštačke inteligencije mogu biti katalizator naučnih otkrića koja leče smrtonosne bolesti, sprečavaju najgore posledice klimatskih promena i otvaraju eru globalnog ekonomskog prosperiteta, rekao je on. "Realan sam u tome što postoje značajni rizici, ali nadam se da će pametni ljudi dobre volje moći da pomognu u upravljanju njima",  zaključuje CFR.