Definitivno, smatrali smo da smo prošli dečje korake osvajanja prostora slobode i slobodnih i poštenih izbora posle 2000. godina i pada pogubnog Miloševićevog režima devedesetih i sunovrata zemlje u svakom pogledu - ekonomskog, socijalnog, političkog, kao i izopštavanja iz međunarodne zajednice. 

“I stvarno smo dostigli zavidan nivo izbornog kvaliteta toliko da smo posle izbora dvehiljaditih godina do 2012. odlazili kući, završavali to izborno veče do ponoći znajući ko je pobedio, ko izgubio, a takmaci su jedni drugima čestitali”, rekao je Vejvoda. 

Sad se vraćamo ceo krug unazad, kaže Vejvoda i dodaje da posle izbora 17. decembra nije bilo pouzdanih izlaznih anketa i da ponovo imamo nepoverenje u ceo proces, za koji su i međunarodne organizacije, pre svega OEBS, ODHIR i Evropski parlament naveli da je bilo neregularnsoti. 

Upitan kako smo ponovo došli do opšteg nepoverenja, Vejvoda kaže da nema samostalnosti institucija, da smo izgubili podelu vlasti, da su mediji, pre svega nacionalne frekvencije, pod uticajem vlasti, dok nezavisni mediji, kablovske televizije, dopiru samo do 30, 35 odsto stanovništva, te da nema poštovanja opozicije. 

Komentarišući ocene međunarodnih posmatrača, Vejvoda je rekao da su oni konstatovali da je pre samih izbora postojala neravnopravna situacija u medijima, da je predsednik države bio sveprisutan, da nisu bila poštovana ustavna načela, a da su institucije države bile upregnute u funkcionerskoj kampanji, te da opozicija nije mogla da iznese svoj glas na ravnopravan način u medijima. 

Na pitanje da li smatra da postoje uslovi za međunarodno posredovanje u dijalogu vlasti i opozicije, kako bi se trenutna situacija promenila, Vejvoda kaže da veruje da bi trebalo učiniti sve da se problem reši unutar društva, što bi pokazalo odgovornost i vlasti i opozicije, ali pre svega vlasti. 

Međutim, ako to nije moguće, verovatno treba ići na međunarodno posredovanje, kaže Vejvoda i podseća da je Srbija članica OEBS-a, Saveta Evope, UN.

“Čovek ne može da se ne seti da smo sad u jednoj situaciji koju smo davno prevazišli, posle izbora 1996. godine, koje je Milošević pokušao da osujeti. Oni su rešeni međunarodnom intervencijom, posrednik je bio Filipe Gonzales i usvojen je čuveni leks specijalis, koji je poništio Miloševićevu odluku, odnosno priznati su izbori i opozicija je osvojila 55 odsto gradova u Srbiji”, naveo je Vejvoda i podsetio da se to dogodilo nakon tri meseca protesta, na kojima su učestvovali i studenti, koje je podržao i patrijarh Pavle. 

Vejvoda kaže da je posle decembarskih izbora situacija pre svega upitna u Beogradu. 

“Moj lični predlog bi bio da se na miran način to razreši, da se kaže da vlast u Beogradu ne može da bude formirana jer se stranka doktora Branimira Nestorovića, koja je tas na vagi, nije opredelila da bude sa SNS, da se kaže da ne može da se formira vlast i to je najmirniji način da se kaže da idemo na ponavljanje izbora, naravno pod uslovima koji bi bili pošteniji i slobodniji”, rekao je Vejvoda.

Na pitanje da prokomentariše izjave predsednika i premijerke da su ih ruske službe obavestile da su službe jedne zapadne zemlje učestvovale u organizovanju protesta, Vejvoda kaže da ne veruje u to, te da svako konstruiše situaciju onako kako želi da je predstavi javnosti.

“Ne verujem da postoji bilo kakva želja da se ide na neko revolucionarno svrgavanje vlasti, mislim da to ne pije vodu, ali narod kaže da se poštuje njihovo dostojanstvo i glas. Ja ne verujem da je ovde neko hteo nasilno da promeni vlast, pogotovo jer je vladajuća stranka pobedila ubedljivo na republičkim izborima”, navodi Vejvoda. 

On kaže i da su legitimni zahtevi da se zbog izborne krađe ide na ponavljanje izbora na svim nivoima, podsetivši na izjavu samog predsednika Aleksandra Vučića, dok je bio u opoziciji, da se izbori ponavljaju ako je i samo jedan glas ukraden.

Implementacija Briselskog i Ohridskog sporazuma ide svojim putem 

Vejvoda kaže da implementacija Briselskog sporazuma i Aneksa iz Ohrida ide svojim redovnim putem, te da je implementiran i deo koji se odnosi na tablice, navodeći da je Vlada Srbije dozvolila automobilima sa kosovskim tablicama da nesmetano putuju kroz teritoriju Srbije.

“Gde postoji volja za mirnim rešenjem, ona se i sprovodi”, rekao je Vejvoda.

On ističe da je interes Srbije i našeg društva da dođe do normalizacije odnosa sa Kosovom, zato što je za dobru budućnost regiona potreban mir, kako bi privlačio dodatne investicije. 

“Ova zemlja zavisi od investicija i trgovine sa EU i sa drugim zemljama Zapada, 65 odsto naše trgovine je sa EU. Glavni deo investicija je sa Nemačkom, Nemačka stvara 100.000 radnih mesta u Srbiji. A koga je moliti, nije ga kuditi”, navodi Vejvoda.

On navodi da ipak povremeno dolazi do tenzija i odvraćanja pažnje i da je to glavni razlog zašto se stvara konfuzija, da se među građanima otvara pitanje da li nas Zapad voli, hoćemo li da idemo tamo, da li smo sigurni, šta traže od nas…

“Međutim, mi stalno idemo u tom pravcu. Mnogo sporije nego što bismo želeli, ali idemo”, navodi Vejvoda.

On kaže da će Srbija morati mnogo ozbiljnije da se pozabavi vladavinom prava, podelom vlasti, nezavisnošću sudstva i tužilaštva, medijskom situacijom i dodaje da je poslednji samit Evropske unije i Zapadnog Balkana postavio stroža pravila u tom smislu. 

“U tom smislu će se zapravo proveravati stepen pomeranja ka osnovnim demokratskim vrednostima koje nisu samo vrednosti EU, već je to i interes građana, da imamo uređeno društvo gde ćemo imati poverenje u institucije, da znamo da one rade za nas, a ne mi za njih”, istakao je Vejvoda.

Na pitanje da li su demokratske vrednosti u Srbiji ipak nisko na agendi EU u poređenju sa drugim pitanjima, poput kosvoskog, Vejvoda kaže da je građanima Srbije u interesu da nam društvo bude uređenije i demokratsko. 

“Istina je da je pitanje Kosova jedno od ključnih nerešenih pitanja u svetu za Evropu”, kaže Vejvoda i dodaje da je na prvom mestu ukrajinski rat, potom rat na Bliskom istoku, a zatim kosovsko pitanje. 

On navodi da je ruska invazija na Ukrajinu probudila Evropu, koja je shvatila da mora da nastavi sa geostrateškim i gepolitičkim zaokruživanjem sa sićušnim regionom Zapadnog Balkana, u kojem živi 16 miliona ljudi. 

Kaže da je region u istom paketu sa Ukrajinom i Moldavijom, koje su dobile datume za početak pregovora.  

Na pitanje šta misli o pojedinim najavama da bi region mogao da uđe u EU do 2030. godine, Vejvoda kaže da je, kada je bio savetnik premijera Zorana Đinđića, govorio o 2007. godini kao mogućem datumu za ulazak i da više ne bi iznosio datume. 

“Angela Merkel je rekla da region napreduje puževim korakom, Srbija nije otvorila poglavlja, klastere već dve godine, vrlo sporo napredujemo, ali mislim da će to mnogo strože ocenjivati”, rekao je Vejvoda i dodao da, ako je prioritet Srbije članstvo u EU, moramo da se sameravamo sa njihovim zahtevima. 

Dodaje da od Srbije niko ne traži da priznamo Kosovo već da se normalizuju odnosi, te da je potrebno obezbediti najviša jemstva za prava Srba koji žive na Kosovu, kao i za srpske svetinje, nasleđe i SPC na Kosovu, što u velikoj meri postoji u Ahtisarijevom planu. 

Na konstataciju da potezi koje povlači Vučić, poput sporazuma sa Prištinom, diverzifikacijom u energetskom sektoru, jesu potezi koji su u skladu sa evropskom agendom, ali da postoji antievropska kampanja koja se širi iz vrha vlasti, Vejvoda kaže da je SNS takozvana “catch all” stranka, koja želi da pokrije ceo spektar političkog mišljenja – od najzapadnijih do krajnih desnih, u najgorem smislu reči. 

“Ova zemlja ide ka zapadu apsolutno, na jedan manje ili više prikriven način, a pokušava da zadovolji to svoje populističko nacionalističko krilo biračkog tela, tako što će da im govori o Rusiji, Kini… To je osnova na kojoj se stvara konfuzija”, navodi Vejvoda.

On kaže da ljudi ne shvataju da je, bez obzira na nesavršenstvo EU, Unija ta odakle se hranimo, odakle nam dolazi hleb, odakle socijalno-ekonomski prosperiramo. 

Rusija, s druge strane, samo pokušava da ukaže na slabost EU, slabost NATO i slabost demokratije, kao i na to da Evropa ne uspeva da nas integriše, kaže Vejvoda.

Kina, međutim, ima mnogo dugoročniju politiku i radi na infrastrukturnim projektima, gde mahom dovodi svoje radnike. 

“Moja velika kritika EU je da se ona ne bavi geoekonomijom kao geopolitikom. Zašto nam Evropa ne bi gradila autoputeve, Putinov most? Ali, Evropa se trgla, finansirali su železničku prugu Beograd-Niš, autoput prema Prištini, kao i sa paketom rasta od šest milijardi evra”, istakao je Vejvoda.

On navodi da zato s vrha vlasti mora da postoji jasnija poruka u pogledu toga da Srbija najviše prosperira i živi od EU i zapadnih investicija, što nikako ne znači da ne treba da ima dobre odnose sa Kinom i Rusijom.